Aleksandar Vučić predsednik Srbije tokom obraćanja naciji Foto:TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Gostujući na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom, Aleksandar Vučić je ponovo demonstrirao veliko neznanje, ali i malograđansku opčinjenost hrvatskim i slovenačkim stručnjacima uz nipodašatavanje sprske pameti. Pri tome je izabrao oblast u kojoj apsolutno ne stoji da se naši ljudi stavljaju u zapećak, naprotiv", napisao je u autorskom tekstu dr inž. Miroslav Parović iz Narodnog slobodarskog pokreta.

Autorski teskt Miroslava Parovića prenosimo u celosti.

„Naime, nastupajući kao glasnogovornik nuklearnog lobija od kojeg očekuje da mu pomogne na međunarodnom planu, Vučić se rugao pređašnjim kreatorima energetske politike koji su odlučili da se na teritoriji Srbije ne grade nuklearne elektrane. Bez da je trepnuo rekao je kako su ljudi koji su izgradili naš elektroenergetski sistem bili manje sposobni i da su manje voleli Srbiju od svojih hrvatskih i slovenačkih kolega.

Istine radi, srpski elektroenergetski sistem je po svim kriterijumima najbolji u regionu, a tokom osamdesetih godina je bio ubedljivo najbolji. Naime, sredinom osamdesetih je zatvoren čitav investicioni ciklus i tadašnja Socijalistička Republika Srbija je u pogonu imala nove i tada najsavremenije termoelektrane (TENT), velike hidroelektrane Đerdap 1 i 2, kao i reverzibilnu hidroelektranu Bajina Bašta. Uz to, potpuno je bila zaokružena prenosna mreža sa za to vreme vrlo viskom stepenom automatskog upravljanja. Ovako koncipiran sistem bio je spreman da na sebe primi i da iznese razvoj ekonomije, recimo masovnu proizvodnju automobila ili poljoprivrednih mašina ili generalno industriju. Umesto toga, tokom devedesetih smo dobili rat i sankcije, a uprkos čak i direktnom bombardovanju kao i izuzimanju dela elektroenergetskog sistema na Kosovu i Metohiji, kao što sam već rekao i u ovom trenutku smo najbolji u regionu.

Koliko Vučić ne zna šta priča svedoči i činjenica da su tadašnja rukovodstva Hrvatske i Slovenije investirala u nekoliko tremoelektrana na ugalj u Bosni i Hercegovini, a razlog je bio taj što na njihovim teritorijama uglja nema. Upravo zbog te činjenice je i građena nuklearna elektrana Krško pošto su u ondašnjoj SFRJ u velikom neskladu bili istok i zapad imajući u vidu da su u Srbiji bili najveći proizvodni kapaciteti te da zbog toga elektromreža nije baš bila izbalansirana.

Naravno, bilo je tu i politike pa je tako NE Krško građena po zapadnoj tehnologiji (Westinghouse Electric) dok su Đerdap i deo naših termoelektrana mahom bili na sovjetskoj tehnologiji. Međutim, da bih uporedio srpsku i slovenačko/hrvatsku inženjersku pamet i stručnu viziju iskosritiću reverzibilnu hidroelektranu Bajina Bašta. Naime, ova naša elektrana je snage kao i Krško, građena je na japanskoj tehnologiji. U trenutku kada je pravljena pitanje fleksibilnosti elektroenergetskog sistema kao i skladištenja energije nisu bili od nekog preteranog značaja, međutim oni ljudi koje Vučić danas tako bedno pljuje su videli decenije unapred i ostavili su nam energetski i ekološki neuporedivo vredniji objekat od nuklearne elektrane.

Trenutno, brojne države razmatraju kako da negde naprave skladišta energije uz pomoć kojih se sistem održava stabilnim, a reverzibilne hidroelektrane su na vrhu liste želja i to daleko ispred nuklearnih elektrana. Zbog vizije naših inženjera od pre pola veka, mi danas imamo iskustvo u vođenju i eksploataciji takvih objekata, a konfiguracija terna nam omogućava da napravimo još dve velike elektrane tog tipa, Bistrica i Đerdap 3. A opet u cilju odbrane struke od Vučićevih nasrtaja, nacrti projekata za ove hidroenergetske objekte su urađeni još pre nekoliko decenija i to upravo od onih ljudi za koje on tvrdi da nisu bili sposobni i da im je manjkalo patriotizma.

I na kraju. Odluka o zabrani izgradnje nuklearnih objekata koja je u SFRJ usvojena 1989. je bila nametnuta sa strane. Istine radi u Evropi se sem u Francuskoj prethodnih decenija i nije gradilo puno reaktora. Više ih je ugašeno negoli što je novih napravljeno. Ovaj novi trend u promociji nuklearne energije je u dobroj meri plod geopolitike i može biti prolaznog karaktera. Iz tog razloga se ne sme ući u histeriju i u radikalne zaokrete u odnosu na trasirani put razvoja naše elektroenergetike. Iz tog razloga pozivam sve stručnjake, a pogotovo stare inženjere koji su ovaj sistem gradili, da se javno pobune i da ne dozvole Vučiću da njihov rad i životno delo on baca pod noge“, napisao je Parović u autorskom tekstu.

***

BONUS VIDEO – Svet i nuklearna energija – 38 godina posle Černobila

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare