0
Evropski parlament usvojio je krajem januara izveštaj u kom se, između ostalog, apeluje na pokretanje nezavisne istrage protiv komesara za proširenje Olivera Varheljija, a u vezi sa njegovim ponašanjem sa zemljama kandidatima za članstvo u EU. Poslanici EP tvrdili su da je komesar umanjivao neuspehe Srbije da sprovede reforme, te da je tražio od ljudi koji su u njegovim direktoratima da se ulepšavaju izveštaji o napretku država kandidata. Ova tema ostala je manje više ispod radara javnosti, naročito one koja je naklonjena aktuelnoj vlasti, s obzirom na to da predsednik Srbije Aleksandar Vučić neretko govorio o Varheljiju kao "našem jedinom savezniku unutar EU". O tome koliko je zaista iskreno prijateljstvo Varheljija prema Srbiji u intervjuu za Nova.rs govorio je poslanik Klemen Grošelj.
Na sednici Evropskog parlamenta, održanoj krajem januara, ogromnom većinom glasova parlamentarci su podržali usvajanje amandmana kojim se traži pokretanje istrage protiv komesara za proširenje EU Olivera Varheljija. U amandmanu, koji je postao sastavni deo rezolucije, izražava se duboka zabrinutost zbog izveštaja da Varhelji „nastoji namerno da zaobiđe i potkopa centralni značaj demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama pristupnicama EU“.
Evroparlamentarci su tako zatražili od Evropske komisije da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li ponašanje i politike koje sprovodi komesar predstavljaju kršenje Kodeksa ponašanja za članove Komisije i komesarovih obaveza koje ima po ugovoru.
Iako zvaničnici Srbije u javnosti Varheljija predstavljaju kao najvećeg prijatelja Srbije unutar Evropske unije, činjenice, prema rečima evroposlanika Klemena Grošelja, govore drugačije. On je najavio da će uskoro poslanici EP ponovo pokrenuti incijativu da se pokrene istraga protiv političara iz Orbanove stranke i da će zahtevati od Evropske komisije da se izjasni po ovom pitanju.
„Još uvek nije započeta zvanična istraga, ali su evroparlamentarci istakli da nisu zadovoljni radom Varheljija na Zapadnom Balkanu. Uskoro će poslanici pokrenuti novu inicijativu i mi ćemo tražiti od Komisije da se izjasni o našem zahtevu, koje je bio u usvojen i u vidu rezolucije. Tražićemo da se jasno istraži šta se to događalo u slučaju Srbije, BiH i sl… Ima tu nekih indicija, ali još uvek nema zvanične istrage. Teško je reći nešto konkretnije, ali informacije koje dolaze pokazuju da to nije nešto što bi komesar za proširenje trebalo da radi“, podvlači Grošelj.
Na pitanje da objasni kako poslanici EP posmatraju odnos Varheljija prema Srbiji, s obzirom na to da ga zvaničnici Srbije predstavljaju kao „našeg velikog prijatelja“, Grošelj odgovara:
„To tumačenje je veoma zanimljivo. On to radi sistematski. Ali morate biti svesni da vam iskreni prijatelj nije onaj ko vam uvek govori kako ste dobri, već onaj ko je spreman da vam kaže: “Ti si dobar, ali vidi – da bi ušao u EU moraš ove stvari da prethodno uradiš”. Onaj prijatelj koji sam sebe tako naziva će vam reći: “Pa, dobro… Nisi baš u redu, ali evo ti malo novca.. Kad ćeš ući u EU? Pa, verovatno nećeš skoro, ali ja sam tvoj prijatelj”. Dakle, prijatelj vam je onaj ko vam otvoreno kaže istinu i u tom pogledu, komesar Varhelji na Zapadnom Balkanu ne sledi tu politiku i ne govori otvoreno šta je potrebno da te države urade da bi te zemlje, uključujući i Srbiju, ušle što pre u EU“, kazao je naš sagovornik.
Za Varheljija, kog je Vučić opisao kao „jednog od retkih u EU koji nije antisrpski orijentisan“, Grošelj dodaje i da je sumnjivo koliko mu je(Varheljiju prim.aut) zaista u interesu da Srbija što pre postane punopravni član Evropske unije.
Pročitajte još...
Možda njemu to i nije interes. Možda to nije interes ni njegovom pravom šefu, Viktoru Orbanu – da Srbija što pre uđe u EU. To su stvari koje se vidi u nekim finansijskim tokovima, koji idu preko Zapadnog Balkana, Srbije i Republike Srpske, pa dolaze u Sloveniju, Mađarsku i Severnu Makedoniju. Nekima možda više odgovara da se investira u infrastrukturu, jer onda se otvara opcija da se taj novac troši na način koji nije baš namenski i transparentan. Investicije u infrastrukturu svakako podižu stepen razvijenosti jedne zemlje, ali onaj pravi element koji će omogućiti nekoj zemlji da dođe do višeg standarda i boljeg života je članstvo u EU. Statistika je vrlo jasna. Koliko sam čuo, Srbija će sada dobiti milijardu za razvoj infrastrukture. Da je Srbija u Evropskoj uniji garantujem vam da bi ta brojka bila bar tri puta veća. Mislim da bi komesar trebao da radi sve što je moguće da Srbija što pre ispuni kriterijume koji su neophodni kako bi postala punopravna članica EU. To je i moj lični cilj. Znam da je to za neke srpske političare teško prihvatljivo, ali jedini put da Srbija uđe u EU su promene u oblasti vladavine prava, pravosuđa, medija, demokratizacije društva i modernizacije izbornog procesa koji mora da postane transparentniji. Neophodno je da postoji otvorena konkurencija između različitih političkih snaga, da je pristup medijima ravnopravan za sve političke sange i da ljudi mogu da čuju različite ideje i predloge na koji način Srbija može da se razvija“, objasnio je naš sagovornik.
BONUS VIDEO: Ko je sve lažov po Vučiću?
