1
Na studente su krenuli i pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, sudeći po tvrdnjama odbornika iz pokreta BRAVO Mirana Pogačara i aktiviste iz grupe “Sviće” Nikole Ristića. Oni su na skupu podrške studentskim blokadama u Novom Sadu u nedelju prepoznali jednog provokatora, koji je uzalud pokušao da izazove tenzije, kao sveže zaposlenog u BIA. Štaviše, Ristić tvrdi da ga je isti taj muškarac priveo pre nekoliko nedelja, takođe na okupljanju zbog traženja odgovornosti za pogibiju 15 ljudi zbog pada nadstrešnice železničke stanice.
Ispred zgrade Rektorata u Novom Sadu u nedelju je održan miran protest u znak podrške studentskim blokadama „Mislim, dakle blokiram“.
1
195
50
Protest je protekao mirno do trenutka kad se pojavio provokator. Na video snimcima koji su kružili društvenim mrežama vidi se kako jedan muškarac, obučen u zelenu jaknu sa kapom na glavi, pokušava da izazove tenzije među okupljenim mladima.
Međutim, njega su okupljeni građani ubrzo oterali, a nedugo potom je i identifikovan. Novosadski opozicioni odbornik Miran Pogačar napisao je ispod objavljenog video snimka na svom X nalogu, da je reč o pripadniku BIA.
“SNS provokator sa skupa podrške studentima je bivši vozač iz Frikoma, odnedavno u BIA”, navedeno je u snimku koji je Pogačar objavio navodeći puno ime i prezime čoveka.
Gotovo identične informacije potom je objavio Nikola Ristić iz grupe “Sviće”.
“Ovo je jedan od ljudi iz BIA koji su mene privodili u Novom Sadu, pre koju nedelju. Ovo je sa snimka mog hapšenja koji su moje saborkinje objavile”, napisao je on, objavivši isečke sa video snimka njegovog hapšenja na protestu 24. novembra u Novom Sadu, a na kojima se vidi da je reč o istom čoveku.
Advokat Rodoljub Šabić kaže za Novu da je evidentno da predstavnika BIA ima na protestima.
“A to je, blago rečeno, diskutabilno jer su poslovi BIA definisani zakonom i u njih spadaju zaštita državne bezbednosti i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje ustavnog poretka. A ne zaštita javnog reda, to su poslovi policije ili komunalne policije. U poslove BIA ne spada hapšenje ljudi zbog toga što protestuju ili organizuju proteste, jer je to njihovo Ustavom zagarantovano pravo”, rekao je Šabić i dalje naveo:
“Apsurdno je da neko protestna okupljanja građana zasnovana na ustavom zajamčenom pravu kvalifikuje i tretira kao ugrožavanje državne bezbednosti ili da postupke građana koji su eventualno prekršaji javnog reda i mira tretira kao atak na ustavno uređenje”.
Privođenje je, dodaje, onda kada su ispunjeni zakonski uslovi, načelno posao policije.
“BIA može da neposredno preuzme posao MUP, ali za to je pored ‘posebnih razloga’, kojih u konkretnom slučaju očito nema, potrebna i formalna odluka koju sporazumno donose direktor BIA i ministar policije, a u slučaju njihovog neslaganja Vlada Srbije”, rekao je on i potom dodao:
“Ne izgleda ni malo verovatno da u konkretnom slučaju ta odluka iako je nužna zakonska pretpostavka postoji. A kako god bilo, Zakon o BIA izričito predviđa da pripadnici BIA obavljaju ‘preuzete’ poslove pod uslovima, na način i sa ovlašćenjima koja, važe za pripadnike policije, odnosno ovlašćena lica MUP, koja su utvrđena zakonima, dakle i ZKP i Zakonom o policiji a u više slučajeva, poćevši od obaveznog predstavljanja pre preduzimanja ovlašćenja pa na dalje oni to nisu poštovali”.
Na pitanje Nove o proceduri hapšenja na protestima od strane Bezbednosno-informativne agencije, Rodoljub Šabić tvrdi da kao da vlast to želi da normalizuje.
“Aktuelno postupanje BIA, imajući u vidu zakonske odredbe, ne bi trebalo da je uobičajeno, naprotiv. Ali, po svemu sudeći, vlast faktički to želi da pretvori u redovnu proceduru. Poseban problem sa tim u vezi su dovođenja na ‘informativne razgovore’ koja su realizovali pripadnici BIA, a koja nedopustivo često nisu bila u skladu sa zakonom, već su u višestrukom neskladu sa odredbama i ZKP i Zakona o policiji”, rekao je on.
Kako kaže, prema zakonu dovođenju ljudi ‘radi prikupljanja obaveštenja’ obavezno prethodi pismeni poziv u kom su naznačeni termin i razlog razgovora. Čak iako se, dodaje, pozvani neopravdano ne odazove, policija ga može privesti samo pod uslovom da ga je na to u pozivu upozorila, a o obavljenom razgovoru sa građaninom obavezno se mora sačiniti „Službena beleška o obaveštenju primljenom od građana“.
“Sadržaj te beleške se građaninu predočava, a njegove eventualne primedbe policija ili BIA je dužna da unese u belešku kao i da mu, ako zahteva da kopiju beleške. A ako se građanin privodi kao osumnjičeni, policija ili BIA su u obavezi da ga pouče o pravu na branioca koji razume se se ima pravo da prisustvuje saslušanju”, kaže on za Novu i zaključuje:
“Slučajevi odvođenja u nepoznatom pravcu i zadržavanja ljudi bez poznatog osnova su u grotesknom raskoraku sa zakonom. Ovakvo svesno grubo ignorisanje ovih uslova iz čl.288 ZKP, i 289 ZKP bez obzira da li to čine pripadnici MUP ili BIA je neodgovorno i kršenje ljudskih prava koje bi za sobom moralo da povlači odgovornost ne samo neposrednih aktera nego i pretpostavljenih pretpostavljeni koji to dopuštaju ili čak i stimulišu”.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare