Foto:Kommersant Photo Agency / ddp USA / Profimedia; Armend NIMANI / AFP / Profimedia; AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia; shutterstock

Četrdeset devet političara iz SAD, Velike Britanije i EU uputilo je pismo specijalnim predstavnicima u dijalogu Beograda i Prištine u kojem izražavaju zabrinutost zbog aktuelne politike ovih zemalja prema kosovskoj krizi. Sagovornici Nove napominju da je cilj ovakvog pisma da se pritisnu Beograd i Priština, te da mnogo više razloga za strah ima Aleksandar Vučić, nego Aljbin Kurti.

„Izražavamo zabrinutost zbog aktuelne politike EU, SAD i Velike Britanije prema odnosu Kosova i Srbije. Verujemo da su nedavne krize i događaji pokazali nedostatke u našem kolektivnom pristupu, stoga tražimo da se taj pristup ponovo razmotri. Naš fokus mora da ostane na normalizaciji odnosa i nastavku evroatlantskog puta kako u Srbiji, tako i na Kosovu. Nedavni nemiri i tenzije zahtevaju od obe strane da se fokusiraju na deeskalaciju i odvraćanje“, stoji u pismu koje je potpisalo 49 političara pirom Evrope i ostatka sveta.

Između ostalih, potpisnici su i predsednik Spoljnopolitičkog odbora Senata SAD Bob Menendez, predsednik spoljopolitičkog odbora Bundestaga Majkl Rot, evroposlanik Klemen Grošelj i još 46 političara.

Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić ističe da je ovakvo pismo dokaz da je sada svima jasno da se radi na pojačavanju pritiska, naročito na Beograd.

Tribina „Godinu dana od pocetka rata u Ukrajini“ Foto:BETAPHOTO/MEDIJA CENTAR BEOGRAD

„Pošto je taj pritisak jedno duže vreme bio usmeren prema Kurtiju zbog odbijanja da se osnuje ZSO, sada se pod istom dozom pojačanog pritiska našao i Beograd. Zahtev kojim autori pisma traže da se razmotri odnos prema Vučiću i da se prihvati mnogo kritičkiji stav prema njemu samo je dokaz da pritisak prema Beogradu raste. Ne bi trebalo potceniti spisak potpisnika jer se na njemu nalazi 10 predstavnika spoljnopolitičkih odbora, kao i evroparlamentarci i članovi Senata SAD“, kaže Jakšić za Novu i dodaje da Beograd treba da brine i zbog toga što je na spisku potpisnika Oleksandar Moresko, predsednik Odbora za spoljnu politiku ukrajinskog parlamenta.

Sagovornik Nove napominje da ovo pismo neće proći nezapaženo i da se sada prati kako će reagovati Beograd.

„Ako bude reagovao kao u slučaju Edvarda Džozefa, kog je optužio da je lobista koji prima pare, onda će se ići u dalju konfrontaciju bez približavanja ideji evropskog rešavanja pitanja Kosova“, zaključuje Jakšić.

I politički konsultant Dušan Milenković kaže da pismo predstavlja veoma ozbiljan pritisak, pre svega na administracije i glavne pregovarače zapadnih zemalja, ali ne na Vučića, i svakako ne na Kurtija.

Dušan Milenković Foto: N1

„Pismo je, nesumnjivo, i jedan od većih uspeha albanskih lobista na Zapadu, i isključivo je usmereno na to da se podrži Kurtijeva politika. U ovom trenutku, ono koji se bave kosovskim pitanjem na Zapadu, a donose odluke, nemaju strpljenja za Kurtija i smatraju ga izuzetno opasnim akterom za regionalnu bezbednost, dok u Vučiću vide dobrog partnera. Namera potpisnika je da promene takav stav“, objašnjava Milenković za Novu.

Oglasila se i Brnabić, poručila je je pismo „živi dokaz“ da Kurti uživa podršku Zapada

Premijerka Srbije Ana Brnabić je u odgovoru na pismo EU i američkih parlamentaraca gde se traže jače mere protiv Srbije odgovorila da je ono „dobrodošlo“ pošto je „živi dokaz“ da premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) zaista uživa punu podršku i ohrabrenje za podrivanje mira i stabilnosti na Balkanu.

Ana Brnabić Foto: TANJUG/ ZORAN ŽESTIĆ

Brnabić je napisala danas na Tviteru  da je pismo „više nego dobrodošlo“ zato što daje „živi dokaz da Kurti zaista uživa punu podršku i ohrabrenje za podrivanje mira i stabilnosti na Balkanu“.

„Izbegavanje primene postignutih sporazuma (kako Briselski sporazum odbijanjem uspostavljanje Zajednice srpskih opština više od 10 godina, tako i Ohridski sporazum kojim se traži primena Briselskog sporazuma) i podrivanje osnovnih ljudskih prava Srba na Kosovu“, napisala je Brnabić uz označavanje Kosova sa zvezdicom po dogovoru EU.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar