29
Samit EU - Zapadni Balkan, koji je ove nedelje trebalo da bude održan u Zagrabu, zbog korona virusa će se alternativno održati 6. maja putem video konferencije. Iako je ambicija hrvatskog predsedništva bila da taj samit bude prekretnica u procesu proširenja EU i perspektivi članstva država regiona, ishod će biti ispod tih očekivanja, piše Jutarnji.hr.
Zagreb se nadao da će se snažnom političkom porukom obeležiti i 20 godina od prvog samita EU u hrvatskoj prestonici, ali od toga, kako piše Jutarnji, čini se, neće biti ništa. Vidljivo je to i iz nacrta „Zagrebačke deklaracije“ koja će biti usvojena i u čiji je sadržaj Jutarnji list imao uvid.
Nigde se u tekstu ne pominje „proširenje“, „članstvo“ niti „integracija u EU“. Postoji samo neodređena rečenica o „evropskoj perspektivi“ i snažnijem povezivanju. Po tome se može reći da će ta „Zagrebačka deklaracija“ u svom sadržaju nuditi čak i manje nego što je regionu nudila ona sa samita pre 20 godina. Razlog tome je, kako saznaje Jutarnji list iz diplomatskih izvora, insistiranje nekih država poput Francuske i Holandije, ali donekle i Nemačke, da to ne bude samit o proširenju.
U tekstu se ne pominje čak ni najveći uspeh u tom procesu tokom hrvatskog predsedavanja – odluka o otvaraju pristupnih pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom. Ali diplomate smatraju da je ipak dobro što se, bez obzira na okolnosti, ovaj samit održava i što se ponavlja podrška „evropskoj perspektivi“ regiona, tek toliko da se na to ne zaboravi.
Iz teksta nacrta deklaracije vidljivo je da je kriza s Covid-19 imala uticaja i na sadašnje i buduće odnose prema Zapadnom Balkanu. Pri čemu ona može čak i pomoći u jačanju regionalne saradnje koju EU stalno traži (poznati projekat mini-Šengena koji razvijaju Albanija, Srbija i Severna Makedonija), ali i jačanju veza s EU.
„Podsetivši na samite u Zagrebu 2000. godine, Solunu 2003. i Sofiji 2018, EU još jednom potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Partneri sa Zapadnog Balkana ponavljaju svoju privrženost evropskoj perspektivi kao odlučnom strateškom izboru. Verodostojnost ovih obećanja zavisi takođe o jasnoj javnoj komunikaciji i implementaciji neophodnih reformi“, piše u Nacrtu završnog dokumenta.
„EU teško podnela kritike da ne pomaže regionu“
Naglašava se kako se EU i Zapadni Balkan zajedno bore protiv korona virusa i njegovih posledica. EU je vrlo brzo mobilisala paket od preko 3,3 milijarde evra u korist Zapadnog Balkana za borbu protiv pandemije i suočavanju s posledicama tokom oporavka nakon krize. Način na koji su se i EU i Zapadni Balkan nosili s pandemijom navodi se kao dokaz kako se zajedno lakše može nositi s izazovima.
Iz teksta Deklaracije koja će biti usvojena na virtuelnom „Zagrebačkom samitu“ vidljivo je kako je EU teško podnela kritike da ne pomaže regionu, a da drugi pomažu više. U EU osećaju da se pomoć drugih (Kina, Rusija) više ceni i daje joj se više značaja. EU naglašava kako pomoć u suočavanju s pandemijom uključuje zajedničku javnu nabavu, neograničenu trgovinsku razmenu zaštitne opreme, osiguranje kretanja robe preko zelenih traka koje povezuju EU i Zapadni Balkan, snadbevanje od strane EU materijalom za testiranje virusa i saradnju s relevantnim zdravstvenim ustanovama.
„Činjenica da ova podška i saradnja ide znatno iznad onoga što je bilo koji drugi partner pružio regionu zaslužuje javno priznanje“, stoji u Deklaraciji.
Najočigledniji primjer kako se pomoć EU omalovažava je pomenuo u raspravi u Evropskom parlamentu visoki predstavnik Žozep Borrell kada je govorio o plakatima u Beogradu kojima se zahvaljuju kineskom predsedniku a nigde nema primera zahvalnosti Evropskoj uniji.
U nastavku teksta Deklaracije se manje-više pominju slične poruke koje EU upućuje već godinama. Naglašava se spremnost za jače povezivanje, porast podrške.
„EU je odlučna dalje pojačati svoj angažman na svim razinama u podršci političkoj, socijalnoj i ekonomskoj transformaciji regiona i pozdravlja obećanje partnera sa Zapadnog Balkana za očuvanje evropskih vrijednosti i načela, te odlučno sprovođenje neophodnih reformi. Povećana pomoć EU bit će vezana uz opipljiv napredak u vladavini prava i socio-ekonomskim reformama, kao i prijanjanje uz evropske vrednosti, pravila i standarde“, navodi se u Nacrtu Deklaracije.
EU će ponoviti i poruku da se prioritet mora dati vladavini prava, demokratizaciji, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, polnoj jednakosti, zaštiti manjinskih prava.
Jutarnji prenosi da će se i ovom Deklaracijom naglasiti potreba regionalne saradnje i rešavanje bilateralnih sporova. Saradnja između EU i Zapadnog Balkana će se pojačati i u reakciji na hibridne aktivnosti i dezinformacije koje dolaze iz trećih država kojima je, kako stoji u Deklaraciji, „cilj podrivati evropsku perspektivu regiona“.
Zanimljivo je da je raniji nacrt deklaracije pominjao poziv EU partnerima za „potpuno usklađivanje“ s pozicijama EU u spoljnoj politici, posebno kada se radi o ključnim zajedničkim interesima. U novom se nacrtu spominje poziv partnerima za „napredak prema potpunom usklađivanju“. To je očit ustupak Srbiji koja, uz BiH, jedina ne podržava stavove EU kad je reč o spoljnoj politici pogotovo kada se radi o odnosima s Rusijom, Kinom ali i nekim drugim državama.
Deklaracija je zajednička i s njom se moraju složiti i lideri država Zapadnog Balkana. U tekstu se namerno ne pominju države već samo partneri iz regiona što je kompromis zbog učešća Kosova koju kao državu ne priznaju Srbija i BiH, te pet država članica Evropske unije.
