Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je danas da je značajno to što Samit EU - Zapadni Balkan nije otkazan u ovim uslovima kada su sve evropske zemlje suočene sa, kako kaže, nesagledivim posledicama koje je izazvala pandemija virusa korona.
Joksimović je na TV B92 navela da očekuje od tog Samita da se pojačaju pozitivne političke poruke EU prema regionu, da predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavi pitanje naše evropske budućnosti i procesa priudruživanja i da se postavi pitanje povećanje grantova, odnosno bespovratnih sredstava.
Najavljeno je da će EU opredeliti za ovaj deo Evrope 3,3 milijardi evra, a Joksimović kaže da to jeste najznačajnije i da pokazuje da je EU svesna da mora i da je i za nju važno da pomogne Zapadnom Balkanu i oporavku tog dela Evrope.
„Tako je jer smo neraskidivo povezani tržištima“, rekla je ona i podsetila da je u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, samo sa EU 65, 70 odsto, a za ceo region 85 odsto.
„Što se oni pre oporave, time će se i Srbija i naša privreda oporaviti brže“, kaže Joksimović.
Dodaje da će biti i podignuto učešće grantova, bespovratnih sredstava, što je bila i ideja komesara Varheija, a kao drugu važnu stvar navodi to što će biti investicioni okvir za Zapadni Balkan koji je usmeren na regionalne projekte, strateški značajne iz oblasti transevropskih mreža – energetska infrastruktura sa regionalnom dimenzijom, transport, digitalizacija, zeleni koridori, sve što povezuje region.
„I mi ćemo biti zainteresovani da predstavimo one projekte koji imaju regionalnu komponentu, a koji su od nacionalnog interesa i da tražimo dodatna sredstva“, kaže Joksimović.
„Uvod u redovne sastanke predstavnika EU i Zapadnog Balkana“
Politička važnost Samita, prema rečima Joksimović, jeste što se pokazuje zainteresovanost EU da se zajednički obnove ekonomije, a sa druge strane jasna namera EU da uključi Zapadni Balkan u brojne sektorske politike i brojne instrumente, pa i finansijske.
„Ovo je zapravo uvod u redovnost sastanaka najviših predstavnika EU i Zapadnog Balkana“, navodi ministar.
Kako kaže sve zemlje su tokom pandemije imale svoje momente istine i to u dve ravni, od kojih je prva odnos EU prema regionu Zapadnog Balkana.
„Bile su priče da nema solidarnosti, da nije reagovano na vreme, bilo je i kašnjenja, ali to je uzrokovano drugim momentom istine – koliko smo svi mi kao nacionalne države bili spremni da se suočimo sa krizom“, navodi Joksimović.
Kaže i da su neke od zemalja EU doživele svoj momenat istine da nisu bile spremne da se suoče sa ovakvom krizom. Joksimović je precizirala da zdravstvo nikada nije bila tema zajedničke politike EU i da nikada nije potpadalo pod zajedničku politiku EU.
„Iz tog trenutka istine se prešlo u drugi trenutak istine, odnosno odnos prema Zapadnom Balkanu. Kada se uzme sve u obzir, mislim da smo svi zajedno položili test i EU prema Zapadnom Balkanu i mi prema samima sebi. To je i osnova za ovaj Samit“, ističe.
Upitana da li se održavanje Samita može čitati kao pozitivan signal koji EU šalje regionu Zapadnog Balkana, Joksimović kaže da je to jasan i snažan signal, koji je došao u trenutku nakon što su se države suočile sa svojim unutrašnjim problemima i u trenutku kada su države delimično savladale krizu.
„Vanredno stanje uvedeno u skladu sa Ustavom“
Ona je izjavila da je vanredno stanje uvedeno u skladu sa Ustavom, ističući da je u Srbiji parlament raspušten 4. marta, kada su raspisani izbori u redovnim okolnostima, a ne zato da ne bi mogao da se sastane da donese odluku o vanrednom stanju.
„Parlament je raspušten 4. marta u redovnim okolnostima, jer su izbori raspisani. Nismo mi odjednom rekli parlament ne radi, jer je vanredno stanje i nećete se sastajati da donesete odluku o vanrednom stanju, nego je to jedna specifična okolnost, da se u trenutku kada se parlament raspušta zbog izbornih aktivnosti dešava pandemija“, rekla je Joksimović.
Ona je navela da je vanredno stanje uvedeno u 15 zemalja EU, a u 12 u kojima nije uvedene su rigorozne mere ograničavanja kretanja.
„Ne radi se o tome da je neko ukinuo nadležnosti parlamenta, već u čitavom spletu političkih i sa druge strane pandemijskih okolnosti se došlo u situaciju da iskoristimo drugi ustavni instrument koji postoji na raspolaganju“, navodi Joksimović.
Dodaje da, pri tome, čim su se stekli uslovi da se parlament vrati pod određenim bezbednosnim zdravstvenim uslovima to je i urađeno.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare