Dzo Bajden i Aleksandar Vucic
Džo Bajden i Aleksandar Vučić Foto:EPA/KOCA SULEJMANOVIC

Govoreći o pismu koje su američki kongresmeni uputili predsedniku SAD Džozefu Bajdenu, a u kojem traže da se aktivnije uključi po pitanju urušavanja demokratije u Srbiji, bivši ambasador Srbije u Vašingtonu profesor Ivan Vujačić za list Nova kaže da pisma kongresmena ne menjaju politiku administracije.

Naime, sedam kongresmena SAD uputilo je pismo predsedniku države Džozefu Bajdenu sa zahtevom da se ta država aktivnije angažuje u suzbijanju korupcije u Srbiji, sprečavanju gušenja slobode medija i organizovanju slobodnih i fer izbora.

U pismu se, između ostalog, navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić produbio korupciju, da je vlast omogućila ogroman profit televiziji Pink i da su poslovi državnog Telekoma obavijeni velom tajni.

U dokumentu koji su kongresmeni uputili prvom čoveku najmoćnije sile na svetu, navodi se da su duboko zabrinuti zbog političke i humanitarne situacije u Srbiji.

Kongresmeni podsećaju da je Bajden tokom posete Srbiji, u avgustu 2016. godine, kao potpredsednik SAD, poručio da je u interesu te zemlje prosperitet Srbije.

“Stoga ohrabrujemo vašu administraciju da se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem angažujete u borbi protiv korupcije i da se se suzbiju napadi na slobodne medije. Oba pitanja su ključna za Srbiju i za njene težnje da postane deo Evropske unije”, navodi se.
Kongresmeni su pozvali Bajdena da razmisli o upotrebi izvršne naredbe 14033, koja podrazumeva “blokiranje imovine i zabranu ulaska u SAD za osobe koje utiču na destabilizaciju situacije na Zapadnom Balkanu“.

“Smatramo da bi to bilo korisno, jer biste time podstakli transparentniju i odgovorniju vladu Srbije, koja poštuje demokratiju, ljudska i vladavinu prava”, naglašavaju kongresmeni.

Bivši ambasador Srbije u Vašingtonu profesor Ivan Vujačić za list Nova kaže da pisma kongresmena ne menjaju politiku administracije.

Foto: TANJUG / DRAGAN KUJUNDZIC / nr

“Pisma kongresmena nisu neuobičajena. Pišu se iz raznoraznih razloga. Ima kongresmena koji to rade zbog svoje izborne baze, a ima i onih koji to rade iz ideoloških ili principijelnih uverenja. Međutim, tek ako njihova ideja naiđe na odobravanje i zainteresovanost većeg broja kongresmena, te ukoliko se na neki problem stalno ukazuje kroz razna kongresna saslušanja (bilo u Donjem domu ili u Senatu) može se desiti da administracija više obrati pažnju pa i preispita svoju politiku u vezi s tim. Dakle, ako to počne da se učestalo javlja i da se uvećava broj kongresmena koji podržavaju primedbe na neki aspekt spoljne politike, tek onda može da dođe do toga da se menja javno mnjenje u samom kongresu, a onda možda i u administraciji”, kaže Vujačić i zaključuje:

“Suština je da to nije toliko bitno za promenu stava administracije, a naročito ne na kratak rok”.

BONUS VIDEO: Svađa Aleksandra Vučića sa novinarima

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar