5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u proteklom periodu uručio je u Njujorku Ordenje srpske zastave prvog i drugog stepena zvaničnicima raznih država - UAE, Venecuele, Nikaragve, Mađarske, Ruske Federacije, Kube, Brazila i Nikaragve. Lista je poduža, a u pitanju su odlikovanja koja su, kako bivši diplomata i ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić kaže za Novu, "među najvišima po značaju, zbog čega nije uobičajeno da se to deli šakom i kapom". Đukić ističe i da je ovo bio pokušaj da se još jedanput skrene pažnja u Ujedinjenim nacijama na Srbiju, aludirajući na to da su odlikovani zvaničnici upravo onih država koje su u maju glasale protiv ili bile uzdržane od usvajanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici.
Dok je boravio šest dana u Njujorku povodom izlaganja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je poduži niz bilateralnih sastanaka sa predstavnicima raznih država širom sveta.
Negde između tih susreta, predsednik je stigao da uruči i Ordenje srpske zastave prvog i drugog stepena koji se, kako piše na sajtu Vojske Srbije, dodeljuju za „naročite zasluge u razvijanju međunarodnih odnosa između Republike Srbije i drugih država, odnosno međunarodnih organizacija, kao i za istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i drugih država“.
Pročitajte još
5
32
21
A kome je tačno dodeljeno ovo ordenje?
Reč je o onim zvaničnicima iz država kao što su Rusija, Mađarska, Kuba, Brazil, Nikaragva, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuele. U pitanju su, zapravo, one države koje su glasale protiv Rezolucije o genocidu u Srebrenici na Generalnoj skupštini UN krajem maja ove godine.
Tačnije, Brazil, UAE ostali su uzdržani prilikom glasanja o Rezoluciji o Srebrenici, dok Venecuela nije glasala. Nasuprot tome, Rusija, Mađarska, Kuba, Nikaragva su bile protiv usvajanja.
Tako je, recimo, Vučić uručio Orden srpske zastave prvog stepena stalnom predstavniku Ruske Federacije u Ujedinjenim nacijama Vasiliju Nebenzji i Orden srpske zastave drugog stepena zamenicama stalnog predstavnika Ruske Federacije u Ujedinjenim nacijama Ani Jevstignjejevoj i Mariji Zbolockajoj.
„Još jednom želim da vam zahvalim na prijateljskim odnosima koje razvijamo, za vašu pomoć koju ste nam pružili ovde u Njujorku, prilikom rasprave o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici. Nadam se da možemo dodatno da ojačamo saradnju između naših naroda i naših zemalja do nivoa kojim ćemo svi biti zadovoljni“, napisao je on na svom Instagram profilu.
Svakako, s obzirom na to da su ova odlikovanja jedna od najviših u našoj državi, otvara se pitanje šta je tačno Srbija dobila ovime i koliki to uticaj u stvari ima u diplomatskim odnosima. Da li je ovde reč o svojevrsnom izražavanju zahvalnosti od strane naše države, ili je posredi nešto drugo?
Prema mišljenju nekadašnjeg diplomate i ambasadora u Belorusiji Srećka Đukića, ova odlikovanja nisu očekivana i uobičajena, te čitava situacija pomalo podseća „na idolopoklonstvo“.
Dodaje da su odlikovani zvaničnici iz najrazličitijih država samo „diplomate kojima je to redovan posao, i oni nisu to činili van spoljne politike njihove države“.
„Stekao sam utisak da se vrlo razmećemo dodelama tih ordenja, i to pogotovo sa tako visokim odlikovanjima. Naime, Ordenje srpske zastave prvog i drugog stepena su među najvišim odlikovanjima, zbog čega nije uobičajeno da se to deli šakom i kapom. Jednostavno, samo postojanje tog ordena se time degradira i dovodi u pitanje“, rekao je on za Novu.
Naglasio je da je „kod nas prisutna inflacija ovih odlikovanja“, i baš zato im se onda „gubi smisao i ne predstavljaju ono što zaista treba da budu“.
Na pitanje Nove šta se krije iza nedavnih odlikovanja, Đukić tvrdi da je reč o slučaju „da se još jedanput skrene pažnja u Ujedinjenim nacijama na Srbiju“.
„Ako je to bio posledičan način jer je bilo podsećanja na izglasavanje Rezolucije o Srebrenici, onda zaista ne znam šta se tu nagrađuje kada je ta rezolucija već izglasana i stupila je na snagu. Ona, dakle, nije zaustavljena njihovim glasovima i istupanjima u Generalnoj skupštini UN“, objasnio je on.
„Naravno, šef države uvek može da kaže da ima diskreciono pravo i da dodeljuje ordenje, ali to nije smisao toga. Bio sam iznenađen kada sam čuo za odlikovanja, i to posle toliko meseci, i to za jednu stvar koja je već pala u zaborav, i za nešto što su ti ambasadori pričali kao deo njihove politke prema Srbiji“, rekao je Srećko Đukić.
On je dodao da će oni koji su odlikovani „otići na neko sasvim drugo mesto i zaboraviće i Srbiju i tu Generalnu skupštinu i za šta su govorili“.
Podsetimo, za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, kojom je 11. jul proglašem Međunarodnim danom promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici, glasalo je 84 zemalja, protiv je bilo njih 19, a uzdržanih 68.
Rezoluciju o Srebrenici predložile su Nemačka i Ruanda, dok je oko 30 zemalja kosponzorisalo dokument. Motiv ove dve zemlje da predlože Rezoluciju, koja znači da će se 11. jul svake godine obeležavati kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, leži u sopstvenoj mučnoj prošlosti.
Kada je reč o državama regiona, Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija, Rumunija i Slovenija glasale su za usvajanje.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare