10
Ponoš izabran kao kandidat opozicije koji bi mogao da uđe u konzervativno, tradicionalno Vučićevo biračko telo. Sasvim je logično da odgovor Vučića ide baš po ovim linijama, jer mu je cilj da spreči Ponoša da se približi tim biračima.
Kampanja za predsedničke izbore uveliko je u toku, a borba između dva najveća rivala iz dana u dan sve više liči na dobro poznat filmski scenario u kome postoje dobar i loš policajac. Prvi je kandidat SNS Aleksandar Vučić, a drugi predstavnik „Ujedinjene Srbije“ Zdravko Ponoš. Prvi uporno radi sve suprotno od onoga za šta drugog optužuju kako predstavnici vlasti, tako i njima bliski mediji. Ta dobro orkestrirana “anti-Ponoš” kampanja, prema mišljenju sagovornika novina „Nova“, ima samo jedan cilj – sprečiti da Ponoš dođe do Vučićevog biračkog tela i nametnuti se kao veći Srbin.
Da se predsednička trka svela na dvoje takmičara, Aleksandra Vučića i Zdravka Ponoša, sve je očiglednije. Ostali dosad poznati predsednički kandidati uporno prolaze ispod radara predstavnika vlasti i njihovih medija, ali i samog predsednika SNS Aleksandra Vučića. Više je nego očigledno da svaki njegov korak koren vuče iz kritika koje se Ponošu stavljaju na teret i predstavlja njihovu suprotnost.
Bombardovanje kao “najtanja” žica birača
Primera radi, Zdravko Ponoš se u parlamentu i prorežimskim medijima, najviše predstavlja kao NATO general. Dok se poslanici i mediji utrkuju ko će mu više puta prišiti ovu etiketu, Vučić pre nekoliko dana poručuje:
“Onima koji danas, vama narode ovde koji se dobro seća 1999. godine, poručuju ’pa nikad se ne zna, možda hoćemo, možda nećemo u NATO’, ja im poručujem – ne dam i neće narod Srbije u NATO. I zato će narod Srbije znati da izabere i 3. aprila, narod Srbije voli svoju vojnu neutralnost i svoju vojsku, a ne tuđu”.
Zdravku Ponošu se spočitava i to što ima hrvatski pasoš i što je poreklom iz Krajine, Međutim i tu Vučić ima protivudar. Početak kampanje označio je u Borči, ali se prethodno „zaustavio“ i u Zemunu, gde se obratio građanima. Naknadno je novinarima u Borči rekao da se u Zemunu susreo baš sa Krajišnicima, iz naselja Busije.
Jedna od najtežih optužbi koje su pripisane Zdravku Ponošu stigla je sa naslovnica jednog tabloida, na kojoj je osvanula priča o devojčici Sanji Milenković, koja je stradala prilikom bombardovanja 30. maja 1999. godine u Varvarinu, uz konstataciju da Ponoš ne mari za njenu smrt, niti za ostale žrtve NATO agresije.
Sanja Milenković je, inače, bila sestra Saše Milenkovića, predsednika opštinskog odbora Stranke slobode i pravde u Varvarinu. On je već najavio tužbu protiv pomenutog lista, a za naše novine je rekao da je reč o zloupotrebi njenog imena za potrebe političke kampanje SNS, te da to ne bi dozvolio ni svojoj stranci.
Samo nekoliko dana kasnije, iz Tašmajdanskog parka nestala je statua devojčice stradale u NATO bombardovanju Milice Rakić. Naknadno je nađena u jednom beogradskom parku, a Vučić je doneo odluku da baš on od svoje plate finansira restauraciju statue.
Oružjem na generala
Na posletku, protiv bivšeg generala i načelnika Generalštaba najbolje se boriti oružjem i Vučić je to bukvalno shvatio.
Dok se Ponošu pripisuje da je za vreme ministra odbrane Dragana Šutanovca topio tenkove, predsednik Srbije baš sada u jeku kampanje nabavlja novo naoružanje. Nedavno je najavio da će vojska uskoro dobiti jedno od trenutno najmoćnijih oružja u svetu i naglasio da više niko neće moći da nipodaštava Srbiju jer je ona jaka i uspešna. Tokom nedavnog gostovanja na televiziji Hepi najavio je da stiže naoružanje, uz standardni repertoar optužbi – da su njegovi protivnici topili tenkove i unazađivali vojsku.
Odbrana konzervativnog biračkog tela
Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević kaže da je ovde zapravo reč o Vučićevom pokušaju da se nametne kao veći Srbin.
– Ne samo da postoji veza, ona je očigledna i funkcioniše na dva nivoa. Prvi je taj da je Ponoš izabran kao kandidat opozicije koji bi mogao da uđe u to konzervativno, tradicionalno Vučićevo biračko telo. Sasvim je logično da odgovor Vučića ide baš po tim linijama, jer mu je cilj da spreči Ponoša da se približi tim biračima. Cilj ove taktike je da se naglasi razlika između njih dvojice. U tom kontekstu Vučiću je mnogo lakše da učestvuje u borbi za većeg Srbina, nego da je opozicija nametnula kandidata liberalnih pozicija – kaže Stanojević.
Kohabitacija vlasti i tabloida
Ključnu ulogu u Vučićevoj taktici, kako navodi profesor Spasojević, imaju prorežimski mediji.
– Drugi nivo ove Vučićeve taktike jeste očigledna kohabitacija vlasti i tabloida, gde vidite saglasje oko tema koje se obrađuju i načina na koji se o njima piše – zaključuje Stojanović.
BONUS VIDEO: Vučić ili Ponoš – ko će pre do Krajišnika
