10
Iako se režim u Srbiji hvali snažnim rejtingom i bezrezervnom podrškom građana, van granica zemlje ugled i pozicije odavno nisu bili lošiji. Niko od zapadnih partnera i visokih zvaničnika nije zaboravio Banjsku, ali ni to što je Srbija izuzev Belorusije jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije režimu u Moskvi. Od 17. decembra i izbora, ka režimu koju predvodi Aleksandar Vučić, usmeren je još jednom “reflektor” jer su pored opozicije, te domaćih i strani posmatrači videli da izbori nisu bili "čisti" i regularni.
„Duhovi“ Banjske još uvek nisu prestali da proganjaju režim u Beogradu. Iako se oružani sukob na severu Kosova dogodio 24. septembra, brojna pitanja ostala su nerazrešena, dok javnost i dalje spekuliše šta se desilo.
Iako je vlast gurnula “pod tepih” to pitanje, diplomate i visoke zvanice iz SAD ili EU kada god dođu u Beograd ili razgovaraju sa Vučićem, obavezno pomenu da očekuju završetak istrage oko Banjske.
Za organizaciju i operativno delovanje za sada je optužen bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, ali je istraga još uvek “tapka u mestu”. Tužilaštvo se nije podrobnije pozabavilo ovom temom, dok vlast uporno ponavlja da institucije rade svoj posao.
Istovremeno, Zapad očekuje reakciju tih institucija, jer neko mora da odgovori na pitanje odakle arsenal naoružanja u okolini manastira Banjska, zajedno sa brojnim Srbima koji su se očigledno spremali za akciju.
Kako je Radoičić napustio manastir, na koji način je oružje prošlo ispod „radara“ srpskih bezbednjaka i da li je Beograd sve ovo znao. To su neka od pitanja na koje svi čekaju odgovor.
Pre Banjske, dva ključna spoljnopolitička pritiska adresirana su na pitanje Kosova i sankcije Moskvi. EU neretko podseća Srbiju da još uvek nije uvela sankcije Rusiji, iako bi zbog formalnog evropskog puta morala da se uskladi sa odlukom EU koja je pre gotovo dve godine uvela sankcije režimu Vladimira Putina.
Sa druge strane, kosovsko pitanje aktivnom zanima SAD i EU, što je konstantna svih administracija u Vašingtonu i Briselu.
Činjenica je da Brisel nije pritiskao Beograd da uvede sankcije, ali nije ni zaboravio da je tu stavljen zarez, a ne tačka. Konačno, posle Banjske desili su se izbori koje opozicija osporava zbog brojnih nepravilnosti, dok su o svim detaljima od 17. decembra upoznati i međunarodni partneri koji će razmotriti da li treba da se uvedu određene mere protiv Srbije.
PROČITAJTE JOŠ:
10
5
23
Kumulativno, reputacija režima u Beogradu značajno je ugrožena kroz Banjsku, sankcije i izbore. Sveopštu ocenu režima kao kredibilnog partnera neretko kvare i redovni sastanci između predsednika Srbije i ruskog ambasadora, ali i bliske veze Kremlja i dela političkog establišmenta u Beogradu.
Nekadašnji ambasador u Belorusiji Srećko Đukić tvrdi da je režimu u Beogradu isteklo vreme, iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama pregovarao i imao otvorenu podršku zapadnih partnera, dok se u poslednje vreme taj narativ menja.
“Apsolutno mu je isteklo vreme. Niko pre njega nije imao tako meku politiku Zapada, čak ni za vreme vlasti DOS-a. Vlast je nasledila brisan prostor,imala ogroman manevarski prostor ali to nisu iskoristili i sada se nalazimo u ovoj situaciji”, objašnjava Đukić za Nova.rs.
Sagovornik Nova.rs kaže da zbog neuvođenja sankcija Rusiji, Srbija ima epitet “poslednje ruske zemlje u Evropi.
“Kada je reč o sankcijama, Zapad je vagao koje su koristi i štete. On može da natera Beograd da uvede sankcije, ali tada će imati težeg i tvrđeg pregovarača oko Kosova. Sada tema dijaloga sa Prištinom polako odlazi, ali dolazi na naplatu pitanje sankcija. To pitanje mora da dođe na dnevni red i to u sasvim dogledno vreme”, poručuje Đukić i dodaje:
“Zapad je uspeo da sa režimom ispregovara sve što se tiče Kosova, a sada su stvari došle na naplatu. Režim sve vreme priča da ima prostora, ali realnost je da sve predato i to za džabe. Nismo videli nikakvu kontrauslugu, jedan po jedan stub na Kosovu se izvlači. Režim u Beogradu je prespavao, sada će da drami i diže tenziju, ali sa tim je gotovo”, zaključuje Đukić.
Posle brojnih protesta i alarmiranja međunarodne javnosti da se na izborima 17. Decembra dogodila izborna krađa, reagovali su i evroposlanici.
U tekstu zajedničke rezolucije zatražili su pokretanje međunarodne istrage i slanje međunarodne misije kako bi se utvrdili šta se desilo na uoči i tokom izbornog dana širom zemlje.
Iako je u pitanju dokument koji predstavlja preporuke i stavove evroparlamentaraca, ali bez pravnog značaja, predstavljaju veliki signal da deo evropskih zvaničnika zna šta se dogodili u Srbiji.
Njihov stav može, ali i mora da bude signal preostlaim institucija EU da treba da reaguju i donesu mere koje će konkretnije pozabaviti “srpskim pitanjem”, ali i režimom u Beogradu.
I profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i bivši predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić tvrdi da je pozicija Srbija loša i da smo ponovo „parija „Evrope“.
„Nikako im ne odgovara ono što piše u Rezoluciji EP, ali neće im odgovarati ni ono što će pisati u izveštaju ODIR i OEBS-a. Izgleda da se ostvaruje ono predizborno obećanje Tomislava Nikolića da će Srbija biiti crna rupa na evropskom persijskom ćilimu. Ponovo smo parija Evrope, ponovo će biti sramota da kažete da smo iz Srbije, jedini smo koji na autoputu idemo na suprotnom pravcu. To je na mnogo više dimenzija nego što se komentariše. Ne samo na okolnost da će Evropska komisija morati da reaguje, koaja je izabrana od EP, a koji ne čine Pilja ili Langura, već uticajni političari. Iz svih relevantnih stranaka postignuta je saglasnost“, rekao je Pajtić za televiziju Nova.
Dugo EU nije imala oštrije preporuke i formirane stavove o Srbiji, iako vlast na sve načine pokušava da diskredituje značaj onoga što je donela EU. Tako je premijerka Srbije Ana Brnabić rekla da su argumenti evroposlanika “na nivou Radio Mileve”.
Za to vreme Aleksandar Vučić poziva Vladu da usvoji sve preporuke ODIR-a oko preporuka za izbore i aktivno napada opozicione političare zbog lobiranja za pomenutu Rezoluciju.
Na poslednjoj konferenciji još jednom je poručio da Srbija priprema detaljan izveštaj o mešanju jedne strane zemlje u izborni proces u Srbiji. Iako je svima bilo jasno da ne misli na Rusiju, on je to decidirano i rekao.
Time je prostor suzio na neku od zemalja EU, ili bivše članice ove organizacije. Zato je utisak da će Beograd tek početi da otvara neke od frontova za zapadnim zemljama, koje već imaju podižu spisak stvari zbog kojih nema više reputaciju kao za vreme bivše kancelarke Nemačke Angele Merkel. Nekada najbolji đak izgleda da je počeo da kvari svoje ocene.
BONUS VIDEO: Pajtić: Ostvaruje se da će Srbija biti crna rup na persijskom ćilimu