5
Svakog dana Srbi na Kosovu žive gore nego prethodnog. Ako im kosovska policija ne upada u stanove i ne pretresa kuće, onda se sve čini da im se pogorša životni standard. Zabranjuje se uvoz robe, Srbi više nisu u institucijama, a već mesecima traje eksproprijacija zemlje od strane Kosova. Prištinske vlasti svakodnevno "stežu obruč" oko ostatka srpske državnosti, a kulminacija štetnih odluka po Srbe predstavlja uvođenje evra u platni promet. Vremenom, pozicija naših građana postala je sve teža, a utisak je da su Srbi prepušteni sebi, bez bilo kakve značajne podrške Beograda.
Posle novogodišnjih “poklona” iz Prištine kojima su ukinute srpske tablice, sa čim se saglasio i zvanični Beograd, stigao je novi „hladni tuš“ za Srbiju.
Odlukom Centralne banke Kosova od prvog februara evro postaje jedina valuta, što konkretno znači da dinari odlazi u istoriju. Za sada se traže prelazna rešenja kako bi Srbi primali novac od Beograda, ali izvesno da će se u narednim godinama koristiti evro kao valuta.
Osim dinara i tablica, krajem godine kosovski premijer Aljbin Kurti najavio je da će Srbi morati da plaćaju struju kosovskim institucijama, što nije bila praksa više od dve decenije.
Ako na sve to dodamo energetsku ofanzivu na Gazivode od strane Kosova, ali i najavu da će ponovo aplicirati za članstvo u relevantnim međunarodnim organizacijama, postaje jasno da su zvanični Beograd i vlast koju predvodi SNS u potpunosti “na kolenima”.
Posle oružanog sukoba u Banjskoj, Srbija nije imala veliki manevarski prostor za diplomatske aktivnosti, što je rezultiralo zahtevanjem istrage od strane međunarodnih partnera da se utvrdi odgovornost vrha države.
Upravo nakon Banjske krenuli su pojačani pritisci na Srbe južno i severno od Ibra. Kosovska policija nekontrolisano je upadala, hapsila i privodila građane, a pritisak nije prestao ni nakon nove godine. Više nije tajna da se Srbi iseljavaju.
Prema zvaničnim podacima 10 odsto manje građana živi na KiM u odnosu na prethodnu deceniju, a nema garancija da će se trend zaustaviti.
Da su građani ostavljeni na milost i nemilost potvrđuje i odluka Vlade Kosova da praktično zauzima zemljište u vlasništvu građana, gde gradi baze kosovske policije. Beograd je na to ćutao.
Potpredsednik Srpske demokratije Stefan Veljković, opozicioni političar koji živi na Kosovu kaže da ima utisak da građani na KiM sve dublje tonu u ambis zahvaljujući potezima Srpske liste i Beograda.
“Srbi na Kosovu se nalaze u vrlo nezahlavnom položaju — ekonomski, finansijski, psihološki i bezbednosno. Nalazimo se između čekića i nakovnja. S jedne strane represalije kosovske vlade nad našom privatnom svojinom i svakodnevni pritisak paljenjem srpskih kuća, kao i zatvaranje privremenih organa Republike Srbije i neosnovanim hapšenjem naših sugrađana”, poručuje Veljković za Novu.
Kako ističe, „višegodišnji slugeranjski odnos Srpske liste prema Beogradu i stalno popuštanje Beograda pred Prištinom“ stvorili su uslove da je građanima sve teže da žive na Kosovu.
„Budući ustupci Beograda i nastavak represije kosovske vlade dovešće do još većeg iseljavanja i očaja“, poručuje sagovornik Nove.
Krajem 2022. godine, Srbi su podigli barikade zbog uvođenja kosovskih tablica i smene Nenada Đurića, direktora kosovske policije za region Sever. Danima su trajale tenzije, barikade su podignute, a na insistiranje zapadnih partnera i uz podršku Beograda, one su uklonjene.
Srbi su bili zabrinuti, a šef operative u policiji u regionu Sever, koji je pre toga podneo ostavku zbog odluke da se Srbi povuku iz institucija, rekao je da ako se sklone barikade, Srbe će juriti kao zečeve.
Vučić ga je gotovo prekorio i rekao da će ako se to desi, Beograd znati da reaguje. Ipak, reakcije nije bilo, a represija prištinskih policajaca najbolje se pokazala u Velikoj Hoči gde su pripadnici kosovske policije porodici Petković zaplenili 40.000 litara vina, što je kasnije praktično uništeno.
Beograd je ponovo ćutao, iako je lov na „zečeve“ evidentno počeo. Od tada je pozicija za Srbe bila sve gora, za koju je direktno odgovoran i premijer Aljbin Kurti.
Govoreći o generalno mlakoj reakciji Beograda, Milica Rakić Andrić iz Nove društvene inicijative kaže da Beograd ima mavevarskog prostora za delovanje, ali da to ne čini iz dva razloga.
“Vidim dosta toga šta Srbija može da radi, samo to možemo da vidimo na primeru zabrane uvoza robe, ali to se ne radi iz dva razloga. Prvi je zato što nema pritiska javnosti, nema protesta, a drugi zbog toga što Beograd želi da izgradi poziciju u dijalogu na račun kvaliteta života kosovskih Srba”, objašnjava Rakić Andrić za Novu.
PROČITAJTE JOŠ...
Kada je reč o pritisku građana, odnosno interesovanju javnog mnjenja, naša sagovornica podseća da protesti protiv dijaloga dve strane ne postoje od 2012. godine.
“Pritiska javnosti nema za bilo koji potez na Kosovu. Računam da iz te perspektive posmatra i SNS i kaže zašto bismo mi bilo šta radili ako se građani ne bude. Daleko od toga da Beograd nema manevarski prostor, niti su joj vezane ruke više nego pre Banjske”, poručuje Rakić Andrić.
Parafiranjem Briselskog sporazuma na koji su potpis stavili tadašnji kosovski i premijer Srbije Hašim Tačić i Ivica Dačić 2013. godine, započeta je integracija policije i pravosuđa u kosovski sistem.
Raspisivani su lokalni izbori do kraja 2013. na celoj teritoriji Kosova, dakle i na severu Kosova po kosovskim zakonima.
Priština je dobila i svoj pozivni broj, a građani sa kosovskim ličnim kartama neometano ulaze u centralnu Srbiju.
Pored svega toga, nosioci srpskih pasoša sa prebivalištem na Kosovu i dalje su jedini stanovnici Zapadnog Balkana kojima je za putovanje potrebna viza.
Još 2015. godine tadašnji direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić rekao je da je u Briselu Srbija pobedila 5:0 Prištinu. U međuvremenu verovatno smo stigli do 8:0, kada uzmemo u obzir sve „uspehe“.
Od tih 5:0, pa do danas živi 10 odsto manje Srba. Ako ikada i budemo stigli do 10:0, neka nova statistika će nam pokazati koliko je Srba još uvek južno od Ibra. Uz progon od strane Kurtija i nereagovanje Beograda, otvoreno je pitanje koliko će ih i da li će ih uopšte i biti.
BONUS VIDEO: Pred istek roka – sve više poziva da Kosovo odloži ukidanje dinara
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
