Iako deklarativno na putu ka Evropskoj uniji, članstvo Srbije u ovoj međunarodnoj organizaciji čini se sve je dalje. Razlog u tome leži u činjenici što se već godinama vodi aktivna kampanja protiv EU, koju po potrebi generiše lično predsednik Aleksandar Vučić. Poslednja kriza sa Kosovom i imenovanje ministra Nenada Rašić samo je puzla u slagalici koju Vučić sklapa. Cilj te slagalice nikako nije da uđemo u EU, već da građane što više udaljimo od nje.
Od dolaska na vlast, Aleksandar Vučić nastavio je da sprovodi proverene utabane staze četiri stuba spoljne politike Srbije. Politika „dobro jutro čaršijo na sve strane“, koju su trasirale neke prethodne vlasti, dobila je svoje mesto i u ekspozeima, govorima i beleškama Aleksandra Vučića – Peking, Moskva, Brisel i Vašington bili su podjednako dobri saveznici za SNS, a dok su ova stranka i njen lider nastojali su da sa svima neguju pristojne relacije.
Ipak, nije prošlo „ispod radara“ da je Vučić za najslabiju kariku uvek birao Evropsku uniju, odnosno Brisel.
Po potrebi, EU je „loš momak“, a tada se Vučić ni ne libi da kaže kako dobre namere nikada i nisu stanovale u Briselu.
Još uvek su sveža sećanja na pandemiju koronavirusa kada je Vučić javno kritikovao EU da ne želi da nam pomogne oko nabavki vakcina, te da nam je jedini iskreni prijatelj brat Si (predsednik Kine Si Đinping). Naravno, nije pandemija bila jedina prilika da se EU makar i posredno napadne, budući da smo takve epizode videli gotovo uvek kada se zatezalo pitanje oko migrantske ili energetske krize, tokom rešavanja kosovskog pitanja ili pitanjem ulaskam naše zemlje u uniju.
Poslednji čin u drami (možda bolje elegiji) u Vučićevoj „knjizi o EU“ bilo je to što je EU prihvatila odluku kosovskog premijera Aljbina Kurtija da novi ministar u Vladi bude Nenad Rašić. Vučić je ponovo optužio EU, otrovne strelice poslao ka Briselu, te barem za još jedan pedalj uticao na to da deo građana još manje veruje Evropskoj uniji.
Novinar i spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić ističe za Nova.rs da je jasno uočljivo da Aleksandar Vučić pokušava da odvoji Srbiju od EU i to u stilu Aleksandra Vulina, koji je najoštrije govorio o ovom delu međunarodne zajednice.
„Vučić apsolutno radi na izolaciju Srbije, pre svega naspram Evropske unije. Ta vrsta retorike koju on koristi teško da može da bude deo neke ukalkulisane igre za unutrašnje potrebe. Mislim da je to jedna igra koja pokazuje rastući stepen njegove nervoze, jer on sada već sada trpi pritiske Nemaca od kojih više nema simpatije kao za vreme kancelarke Angele Merkel“, napominje Jakšić.
Jakšić objašnjava da način na koji Vučić napada EU može da se okarakteriše isključivo kao neprimeren.
„Mi nikada ne možemo u potpunosti da odredimo šta je pravac u kojem Vučić ide – da li priprema zaokret od EU, te da li se okrećemo Rusiji, ali mislim da on nema nikakvih šansi da u savezništvu sa Rusijom sačuva svoj integritet, vlast i autoritarnost. Kod Putina bio bi samo mali pion“, dodaje naš sagovornik.
Pored toga, Jakšić napominje da Evropljani ovakvu retoriku više neće tumačiti.
“Njegova retorika postaje sve žešća, što smo videli u nedavnom sukobu sa Radom Trajković. Takav stav ne priliči razumnom političaru. Od takvih reakcija može da ima samo ogromne štete. Sve liči na to da on u Vulinovom stilu pokušava da ogadi srpskoj javnosti EU. To je više nego opasno, ali mislim da ga Evropljani više neće tolerisati”, zaključuje Jakšić.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta podvlači da je propaganda protiv EU prisutna već 10 godina.
„Građani Srbije su već 10 godina pod uticaj antipropagande prema EU koja se vidi na svaki mogući način – od izjava zvaničnika, do izveštavanja tabloida i sredstava javnog informisanja koji su pod kontrolom vlasti. Ta kampanja postoji dosta dugo, čak je i u godišnjem izveštaju EU navedeno da su izjave određenih članova rudovodstva Srbije bile u direktnoj suprotnosti sa politikom EU“, objašnjava Međak.
Naš sagovornik napominje da je ovakva retorika umnogome problematična, te da je u suprotnosti sa proklamovanim ciljevima ubrzanja Srbije na putu ka EU.
„Mi jednu stvar pričamo, a drugu stvar radimo i takva kolizija se oseća. Ona se oseća u stavovima građana, ponašanju funkcionera… Sa druge strane, imamo dijalog sa Prištinom koji ide svojim tokom, a stanovništvo se uopšte ne priprema na dogovor za koji se govori da skelet rešenja možemo videti već na proleće“, priča Međak.
On dodaje da su rađena određenea istraživanja o izveštavanju o EU, te da je podatak da je čak 80 odsto izveštaja neutralno.
„Morate imate podršku građana da biste ušli u EU, a na kraju moramo imati i referendum za ulazak. Takve stvari se jednostavno ne rade, to je EU uočila, pa je u nekim izveštajima čak navela da Srbija mora da promeni retoriku“, zaključuje Međak.
Bonus video: Josip Juratović i Željko Pantelić; „Utešna Evropska unija“ za zapadni Balkan
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare