82
Predsednik Aleksandar Vučić najavljuje mogućnost otvaranja rudnika litijuma u Srbiji 2028. godine, kao da je zaboravio na svoje obećanje da će konačnu reč o ovom pitanju dati “narod na referendumu”. Taj korak je za sad preskočio, što ne isključuje mogućnost da u narednom periodu na ovaj način i formalno “legalizuje” svoju odluku. Oni koji su spremni sopstvenim telima da brane zemlju od “Rio Tinta” kažu da se na referendumu do “saglasnosti naroda” može doći baš kao i do pobede SNS na izborima, te da taj scenario ne dolazi u obzir.
Još 2021. godine, mnogo pre protesta i blokada koji su doveli do zaustavljanja projekta Jadar, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će konačnu odluku o iskopavanju litijuma u Srbiji doneti građani.
On je tada saopštio da je za otvaranje rudnika i početak rada kompanije Rio Tinto 11 dozvola dato u vreme Demokratske stranke, dve ili tri u vreme vlasti naprednjaka, a da ”glavnu eksploatacionu dozvolu nisu dobili i neće je dobiti dok se narod ne bude izjasnio“.
„Tada ćemo zauzeti stav po tom pitanju. Ljudi moraju da budu potpuno upoznati sa tim šta se dobija a šta gubi. Kad čuju šta će dobiti verujem da će doneti pozitivnu odluku, ali prihvatićemo i ako odluka bude negativna. Neki drugi ljudi će morati da objašnjavaju zašto će ostati bez novca“, rekao je tada Vučić.
U međuvremenu, 2022. godine projekat je zaustavljen posle masovnih protesta u Srbiji, a predsednik Vučić i bivša premijerka Ana Brnabić uporno su ubeđivali javnost da je to gotova priča.
Dve godine kasnije, ispostaviće se da ipak nije.
Pre nekoliko dana “Fajnenšl tajms” objavljuje da se predsednik Srbije sprema se da da „zeleno svetlo“ kompaniji Rio Tinto.
Vučić je za Fajnenšl tajms rekao da izgleda da su „nove garancije“ Rio Tinta i Evropske unije spremne da odgovore na zabrinutost Srbije da li će na lokaciji Jadar biti ispunjeni neophodni ekološki standardi.
PROČITAJTE JOŠ....
82
51
12
„Ako sve isporučimo, (rudnik) bi mogao da bude otvoren 2028. godine“, rekao je Vučić za Fajnenšl tajms i dodao da je projektovano da rudnik proizvodi 58.000 tona litijuma godišnje, što bi bilo „dovoljno za 17 odsto proizvodnje električnih vozila u Evropi – otprilike 1,1 milion automobila”.
Rio Tinto sasvim slučajno objavljuje preliminarne nacrte Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“, kako bi omogućila javnosti da dobije uvid u potencijalne uticaje na životnu sredinu i mere za njihovo ublažavanje.
„Rezultati naučnih istraživanja pokazuju da se Projekat ‘Jadar’ može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine. Nacrti danas objavljenih studija rezultat su ukupno šest i po godina rada“, naveli su u svom saopštenju.
A šta bi s referendumom?
Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović za Novu kaže da tu Vučićevu priču o referendumu treba posmatrati kao njegovu retoriku.
“Kao svaki autoritarni vođa se poziva na taj narod, krije se iza njega, a zapravo je odluka već doneta. Sve vreme je ta kompanija tu, sve vreme su njihove mašine tu, njihovi ljudi se pojavljuju na televizijama i brane taj projekat. Oni su vlasnici na hiljade hektara zemlje u tom kraju. Tako da ne treba slušati šta pričaju političari, već sagledavati stvari realno. A realnost na terenu govori da oni odavde nisu ni otišli i da se od tog projekta nikad nije odustalo, bez obzira na to šta su pričali Aleksandar Vučić i Ana Brnabić”, kaže Popović.
Uveren je da se ovde narod ništa neće pitati, bar ne na referendumu.
“Iskren da budem ne znam ni kako bi se taj referendum sproveo, koje bi bilo pitanje, da li bi se izjašnjavala cela Srbija ili samo taj kraj. I tu, naravno ne treba smetnuti s uma činjenicu da je u tom kraju Zapadne Srbije, u lozničkom kraju, veoma snažno uporište SNS. Oni ovde uvek ubedljivo pobeđuju”, zaključuje Popović.
Upravo zbog toga, Zlatko Kokanović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije kaže da referendum ne dolazi u obzir.
“U uređenim državama u kojima se poštuju Ustav i zakoni, referendum daje završnu reč. Međutim, u Srbiji smo u proteklih tri, četiri izborna procesa videli pljačku epskih ramera, a uporedo kompaniju Rio Tinto koja daje pomoć privrednicima, poljoprivrednicima, školama, vrtićima, sportskim klubovima. Reč je o hiljadama evra. Podsetiću i na izjavu bivše direktorke kompanije “Rio Sava” Vesne Prodanović koja je rekla da njih referendum ne dotiče i da odluka o tome da li će biti rudnika ili neće ne zavisi od toga. Podsetiću i na izjavu Aleksandra Vučića iz 2021. da će se žrtvovati manje ljudi nego što je predviđeno prvobitnim planom. O kakvom mi referendumu u takvim okolnostima pričamo? U takvoj atmosferi referendum ne dolazi u obzir”, kaže Kokanović za Novu.
Na pitanje kakav je njihov plan za dalje i kako će se suprotstaviti planovima države i Rio Tinta, Kokanović kaže:
“Za početak, najavili smo za 28. jun protest ispred kancelarije Rio Tinta u Loznici. Tada ćemo reći šta dalje. Mi nećemo dozvoliti iskopavanje litijuma ne samo u dolini Jadra, već u celoj Srbiji. Mi smo zajedno sa Kreni-promeni predali Skupštini 38.000 potpisa za zabranu iskopavanja litijuma i očekujemo da se to nađe na dvevnom redu parlamenta i da se usvoji Zakon o trajnoj zabrani iskopavanja litijuma. Ništa drugo nas ne zanima”, zaključuje Kokanović.
Manojlović: Guranje u sukobe i podele
Zahvaljujući aktivizmu Kreni-promeni i Sava Manojlovića, projekat Rio Tinto je makar prividno zaustavljen 2022. godine. Novu odluku Aleksandra Vučića u vezi iskopavanja litijuma, manojlović je okarakterisao kao guranje Srbije u sukob.
“Litijum koji obećava je cena koju plaća da međunarodna zajednica žmuri na krađu izbora. Ovim se Srbija gura u sukobe i podele. Bez obzira na političke i ideološke razlike, svi moraju stati uz narod koji hoće da rasele sa njihove zemlje i uz naučnike koji činjenicama brane Srbiju. Vizija Srbije nije rudarska kolonija iz koje odlazi 10.000 mladih i obrazovanih godišnje već dostojanstvena zemlja u kojoj se mladi vraćaju. Srbija nije na prodaju”, poručio je manojklović na društvenoj mreži X.
BONUS VIDEO: Rio Tinto objavio Studiju uticaja na životnu sredinu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare