Kako je jedna naslovna strana novina "Nova" otkrila Vučićeve najveće strahove

Veliku buru među naprednjacima izazvala priča objavljena u “Novoj”, a u kojoj se opisuju odnosi predsednika Vučića i zvanične Moskve.

Međutim, detalji sastanka sa Aleksandrom Gruškom i razgovor o srpskoj municiji na ukrajinskom frontu nisu toliko “pogodili” šefa naprednjaka koliko informacija da je u prethodnom periodu bezuspešno pokušavao da kontaktira Vladimira Putina.

“Sve što je napisano predstavlja ordinarnu laž. Želim da obavestim građane da imamo veoma korektne odnose sa Ruskom Federacijom, da nisam pokušao, nijednom, da razgovaram sa Putinom. Kad god je predsednik Putin izrazio želju da razgovaramo i da se vidimo, moj odgovor je bio pozitivan, kad god sam ja izrazio želju da razgovaram sa predsednikom Putinom, njegov odgovor je bio pozitivan”, uveravao je Vučić svoje pratioce na društvenoj mreži Instagram.

Ubrzo se oglasilo i Ministarstvo spoljnih poslova, koje je pisanje našeg dnevnog lista okaraterisalo kao “pokušaj stvaranja podele” i “ugrožavanje državnih interesa”, da bi potom se u u priču uključila i predsednica Skupštine Ana Brnabić sa tvrdnjom da iza svega stoji namera da se napadne predsednik.

Sam predsednik sve je začinio konferencijom za medije, gde je otprilike ponovio isto što i na Instagramu.

"Možda sam ja ovakav i onakav, možda sam i ludak i bolesnik i peder i psihopata i majmun, ali oni su lažovi, i to dokazani. Nije me čak ni posebno povredilo, samo sam hteo ljudima da ukažem na to, kao što su lagali za Jovanjicu, tako su lagali i ovo. Evo, ja ih pitam – preko koga i kad sam pokušao da razgovaram s predsednikom Putinom, a da on to nije hteo. Evo, pokažite mi to i ja više nisam predsednik države", poručio je Vučić.

Kako je jedna naslovna strana otkrila sve strahove?

Ako je sve zaista u najboljem redu, postavlja se pitanje zbog čega je pokrenuta kompletna režimska mašinerija na čelu sa predsednikom u “odbranu države” od naslovne strane jednog dnevnog lista?

Prema rečima Borka Stefanovića, zamenika predsednika Stranke slobode i pravde, Vučiću je veoma važno da svojim biračima pokaže da je proruski političar i zato takvu poruku šalje javnom mnjenju.

“On u to duboko veruje. Novoradikali su u značajnoj meri isti radikali kakvi su nekad bili, oni sanjaju geopolitičke snove koji se neće ostvariti i sve rade u cilju opstanka na vlasti. Sa te strane, on (Vučić prim. aut.) ima tu unutrašnju borbu kao svaki konvertit - ne može da pobegne od sebe i konstantno se svađa sa samim sobom. Njemu je mnogo veći problem da sve ovo objasni Zapadu koji će sve više insistirati na temama poput vladavine prava, demokratskih izbora i sloboda u Srbiji, a to nije u ravni sa onim što prema Istoku. Prosto, ne može se Srbija u ovom momentu zaštitit ako istovremeno pokušavate da budete ‘mlada na dva venčanja’”, podvlači naš sagovornik.

Da je strah od reakcije javnog mnjenja osnovni razlog zbog kog je Vučić reagovao smatra i Petar Bošković, nekadašnji načelnik Uprave za odnose sa javnošću Vojske Srbije.

“Njegovo biračko telo je sada shvatilo da on laže kad plasira priču da su Rusi i Ukrajinci naši bratski narodi, da nisu priznali Kosovo i da zbog toga mi njima ne izvozimo municiju. Sada je sve izašlo na videlo da mi izvozimo i jednima i drugima da bi se međusobno pobijali u ratu”, kaže on.

Bošković napominje da neutralna zemlja i predsednik koji sedi na “dve ili tri stolice” to sebi ne bi smeli da dozvole.

“On je najpre rekao da mi uopšte ne izvozimo naoružanje, a kad je stigla opomena iz Moskve, od Dimitrija Peskova, on je okrenuo priču kako ne može niko da pokvari njihove odnose. On je u strahu, ne samo od Rusije, već i od svog javnog mnjenja koje shvata šta on radi. Moj stav je da, ako smo neutralni, da ne bi smeli da izvozimo naoružanje nijednoj, a ni drugoj strani”, naglašava on.

Šta Vučiću znači Putin?

Predsednik Srbije često za sebe voli da kaže da je političar koji se u novijoj srpskoj istoriji najčešće viđao sa Vladimirom Putinom, tačno u brojku - 17 puta. I nisu samo susreti ono što Vučića čini srećnim kad je u pitanju šef ruske države.

Prema sopstvenom priznanju, jedan od najsrećnijih trenutaka u njegovoj političkoj karijeri bio je onaj kad mu je čovek koji je decenijama najveći protivnik (a u poslednje dve i po godine i neprijatelj) Zapada určio orden Aleksandra Nevskog.

“Ovo odlikovanje za mene ima veliki značaj. Zašto sam to rekao? Zato što dobijam ovaj orden od predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimiroviča Putina”, rekao je predsednik po dobijanju odlikovanja te 2019. godine.

Neretko, najčešće za potrebe unutrašnje politike, Vučić bi isticao ovaj momenat kao ilustraciju njegovih odnosa sa Ruskom Federacijom, a istovremeno bi, tokom susreta sa zvaničnicima i državnicima sa Zapada pokušavao sebe da predstavi kao čoveka kojeg su istorijske okolnosti i bliskost dva naroda prosto usmerila na saradnju sa Putinom.

Stoga, nije ni čudo što igra “na dve stolice” s vremana na vreme krahira.

“On ne može da objasni Rusima srpsku municiju na frontu, a istovoremeno koristi tu posetu Gruška, rusko nezadovoljstvo prema Zapadu kako bi rekao da je pod pritiskom sa te strane. Suština je ova vanustavna i nekompetentna spoljna politika polako dolazi do zida”, zaključuje Stefanović.

BONUS VIDEO: