88
Dok srpska vlast užurbano pokušava da spreči usvajanje Rezolucije o Srebrenici, u kojoj se nigde eksplicitno ne pominje da su Srbi genocidan narod, Kosovo korača ka članstvu u Savetu Evrope. Ako Parlamentarna skupština ove organizacije da zeleno svetlo, ostaje još jedan korak da bi Priština postala članica. Srbija to pokušava da spreči, iako se ranijim sporazumima obavezala da to neće činiti.
Dok Kosovo ulazi u jednu veliku organizaciju, srpsko javno mnjenje se zasipa informacijama oko rezolucije koja nema nikakvu pravnu snagu.
Novinski izveštaji i nastupi srpskih zvaničnika prepuni su obećanja da će se Srbija boriti da se ne usvoji “zloglasna” Rezolucija o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Predlog koji nema pravnu snagu, jer rezolucije ne proizvode nikakvu pravnu obavezu, u svom sadržaju ne navodi da su Srbi genocidan narod, što državno rukovodstvo želi da nametne kao temu.
Kažu da mrski Zapad želi da stavi etiketu nemoralnosti jednom narodu, ali da će se Srbija boriti. U tom cilju će i bivši predsednik Generalne skupštine UN i Narodne stranke Vuk Jeremić lično odneti pismo predsednika Aleksandra Vučića, kako bi se sprečila odluka o proglašenju jednog zaroda za genocidni.
To se neće ni dogoditi sve i da pismo ne stigne na željenu adresu ili ukoliko Generalna skupština UN to izglasa.
Pomenuti dokument ukoliko bude usvojen, neće obavezivati bilo koga da promeni stav oko toga šta se desilo u Bosni i Hercegovini 1995. godine, a u samom tekstu se ni ne pominje da su Srbi genocidni, već da bi 11. jul trebalo proglasiti Međunarodnim danom sećanja na genocid počinje pre 29 godina.
Sadržaj ovog dokumenta Nova.rs je ekskluzivno objavila, a u njemu se potvrđuje da prst krivice nije uperen na ceo srpski narod, što vlast uporno pokušava da predstavi.
Govoreći o ovoj temi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da su SAD, Italija, Francuska kosponzori rezolucije, te da je Beograd dobio zvaničan stav da će se pomenute države boriti i lobirati za njeno usvajanje.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ja sam u istom razgovoru odgovorio da nisam očekivao drugačije. Kakvog junaka imate protiv sebe i moraćete da se borite, pošto i mi mislimo da se borimo“, rekao je Vučić za RTS, ali i dodao da je metaforički rekao „junaka“, kao i da Srbiju smatra junakom.
Politikolog Aleksandar Ivković ocenjuje da su preterani argumenti vlasti o opasnosti koje Rezolucija o Srebrenici nosi sa sobom. U izjavi za Novu kaže da u nacrtu ne postoji ništa što već nije prihvaćeno u okviru sistema UN, uključujući i presudu Međunarodnog suda pravde.
„Ja bih rekao da je ta rezolucija simbolički spoljnopolitički potez država koje su je predložile kako bi se iskazala podrška Bošnjacima u BiH i liberalnom međunarodnom poretku, u okviru kojeg Srebrenica igra važnu ulogu kao tragedija kakve bi ubuduće trebalo sprečavati. Da je naša vlast pridala manje značaja rezoluciji, gotovo sigurno se ne bi podiglo ovoliko prašine“, poručuje Ivković za naš portal.
Sagovornik Nove ne očekuje da će rezolucija izazvati značajnije posledice na terenu, te da će daleko veće konsekvence imati pristupanje Kosova u Savet Evrope.
„Pričom o Srebrenici se, osim toga, postiže homogenizacija glasača, što je uvek korisno i u kontekstu izbora. To se dešava jer je ona jedno od najspornijih identitetskih pitanja, što potiče iz formulacija o „genocidnom narodu“, „žigu genocida“ i slično. To su političke, a ne pravne formulacije i ne mogu se automatski izvesti iz presude Međunarodnog suda pravde – ali politički akteri, kako u Bosni i Hercegovini tako i u Srbiji uspeli su, svako iz svojih interesa, da nametnu tu političku interpretaciju koja ima moćan uticaj na javno mnjenje“, zaključuje Ivković.
Istovremeno dok vlast nameće visoko na agendi temu oko Rezolucije o genocidu, Kosovo užurbano ide ka članstvu u još jednoj međunarodnoj organizaciji.
Najava da bi Kosovo moglo da postane članica Saveta Evrope proizvelo je burnu reakciju Beograda. Iako je ona mogućnost pominjala godinama unazad, sada smo čuli od državnog vrha Srbije da bi stolica za Kosovo mogla da znači i da će Srbija svoju stolicu ostaviti upražnjenu.
Za Vučića to bilo de facto izbacivanje Srbije iz članstva, iako nije jasno na osnovu čega je konstruisao takav stav. Prošle godine, u februaru i martu, nakon što se saglasio sa sporazumima iz Brisela i Ohrida, Vučić je prihvatio i tačku 4 u kojoj se jasno navodi da Srbija neće blokirati članstvo Kosova ni u jednoj međunarodnoj organizaciji.
U više navrata smo čuli da je „crvena linija“ Beograda članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN), ali o Savetu Evrope nije bilo reči kao provokaciji preko kojeg Beograd neće moći da pređe.
Dakle, Beograd se obavezao, što je potvrdio i visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozeo Borelj.
Miloš Pavković iz Centra za evropsku politiku poručuje da je članstvo Kosova skoro izvesno i da bi aktivna upotreba Rezolucije o Srebrenici mogla da bude u službi da se zamaskiraju diplomatski neuspesi.
“Ukoliko parlamentarna skupština usvoji, onda ostaje da to potvrdi Komitet ministara. Ne vidim da tu Srbija može nešto da uradi. Kada govorimo o Ohridskom sporazuma, podsećam da se u tački 4 eksplicitno navodi da Srbija neće blokirati članstvo Kosova ni u jednoj međunarodnoj organizaciji, međutim podnela je rezervu na to više puta”, objašnjava Pavković za Novu.
On naglašava da su te rezerve isključivo vezane za članstvo Kosovo u UN, ali da se do ovog trenutka nije ni usmeno ni pismeno usprotivila članstvo Kosova u SE.
“Mislim da je članstvo došlo na agendu znatno ranije nego što je naša Vlada očekivala, pa sada koristi i sva dešavanja, uključujući i one vezane za usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici. Time vlast nastoji da zamaskira diplomatske neuspehe i želi da građanima pokaže da je to organizovana diplomatska akcija protiv Srbije”, zaključuje Pavković.
BONUS VIDEO: Kosovo prijemom u Savet Evrope traži priliku da tuži Srbiju za ratne zločine
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
