Konačno, priznao je. Kad su zapadni izvori objavili da Srbija šalje oružje Ukrajini, ministar odbrane Miloš Vučević (sada i šef vladajuće Srpske napredne stranke, SNS, kako ga je oktroisao srpski predsednik Aleksandar Vučić) rekao je da ne prodaju ništa Ukrajini.
Kako prenosi Jutarnji.hr, Vučić u razgovoru za Fajnenšel Tajms kaže: “Je li moguće da se to događa? Ne sumnjam da bi se to moglo dogoditi. Što nam je alternativa? Ne proizvoditi ga? Ne prodavati?”. Eto i priznanja: „Nisam budala. Svestan sam da bi deo oružja mogao završiti u Ukrajini.“
Nekoliko nedelja nakon početka ruske agresije na Ukrajinu dnevni list Vašington Post je objavio kako je američka vlada neposredno pre napada organizovala posrednike, privatne osobe, koji su obilazili svijet tražeći zemlje koje imaju oružje sovjetskog porekla i, još bolje, koje još imaju proizvodnju takvog oružja. Posrednici bi zatim dogovorili kupovinu postojećih zaliha i tekuće proizvodnje tako da, na primer, srpska fabrika “Krušik” ne prodaje oružje i municiju Kijevu nego kompaniji američkog posrednika. Kuda ono ide dalje, njih ne zanima.
Zato ni ministar Vučević formalno nije lagao. Da, Srbija ne prodaje oružje direktno Ukrajini. Bilo je zbog toga tenzija s Rusijom, ali čak je i u Beogradu moćni ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko morao odustati jer je to bio preduslov da Srbija do danas ne nametne sankcije Rusiji. Bugarska je takođe učestvovala u tom poslu i to nije uspela sprečiti tada moćna ruska ambasadorka Eleonora Mitrofanova.
Fascinantno je da kosovski premijer Aljbin Kurti nije tu činjenicu ukalkulisao u planove podizanja tenzija s Beogradom. Krenuti u sukob sa Srbijom u trenutku kad ona može računati na podršku Zapada jer pruža vitalnu pomoć Ukrajini uistinu je početnička greška strateških posledica.
Marton Dunai, novinar FT-a, piše: “Kanal kojim srpsko municija teče na ukrajinski front bio je ključan faktor primetnog zaokreta pa su Sjedinjene Američke Države, NATO i EU podržali Srbiju u nedavnom rasplamsavanju etničkih napetosti na Kosovu, tvrde tri zapadna diplomata u regionu.” Vučić će ipak reći da je Srbija odlučila zadržati “neutralni položaj”.
“Vučić je priznao da hoda po ivici između Moskve i zapadnih sila, ali je rekao da neće pomoći ruskim ratnim naporima. „Priključili smo se svim rezolucijama UN-a“, rekao je misleći na rezolucije UN-a u kojima se osuđuje potpuna ruska invazija na Ukrajinu. „Pridružujemo se zabranama ponovnog izvoza, kao što je [tehnologija] s dvojnom namenom u bespilotnim letelicama . . . Nećemo biti središte ponovnog izvoza ičega u Rusiju.“
Dodao je da su vremena kada je razgovarao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom svaka tri meseca prošla, ističući da nije bio u kontaktu s Kremljem godinu dana osim što je primao posetioce iz Moskve. „To se nikad ranije nije dogodilo“, rekao je Vučić kako prenosi FT. Nije se referisao na Milorada Dodika, predsednika BiH entiteta Republike Srpske, koji je nedavno bio u Moskvi gde nije dobio po što je došao, povoljnije cene gasa.
Ovaj Vučićev istup treba takođe gledati u okviru unutrašnjih srpskih previranja koja su mu ozbiljno zapretila iako i dalje nema političke snage da usmeri društveno nezadovoljstvo prema političkim promenama. Istupom želi dati do znanja demonstrantima kako uspešno igra na strani Zapada iako će donekle razbesniti proruske krugove. Oni su mu sada manja briga. Njima pak pokazuje kako je mudra njegova politika kojom je uspeo na svoju stranu staviti dosadašnje neupitne saveznike Kosova.
BONUS VIDEO Moskva zabrinuta zbog informacija da srpsko oružje stiže u Ukrajinu