8
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kupio je 2018. godine u blizini Trsta vilu od 400 kvadrata, čija je vrednost 820.000 evra. Imajući u vidu njegovu raniju vaterpolo karijeru, to možda i ne bi bilo čudno, a ni sporno, da je Šapić ovu imovinu prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, nije. Iako je u to vreme bio predsednik opštine Novi Beograd, dakle, javni funkcioner. Uz onu prethodnu aferu o ozakonjenju nelegalno građene vile u Beogradu, to bi bilo sasvim dovoljno da gradonačelnik podnese ostavku ili da bude smenjen…
Postoji li makar jedna Šapićeva vila u vezi koje nema ništa sporno?
Poslednje istraživanje BIRN-a i nedeljnika Vreme kaže – “teško”.
Nova priča o gradonačelniku Beograda počinje bajkovitim opisom:
“Opičina, primorsko seoce na šumovitoj padini udaljeno oko pet kilometara od centra Trsta, važi za luksuzni kraj grada. Jedna od brojnih kuća izgrađenih na brdu uzdignutom 325 metara iznad mora, pronašla je u proleće 2018. godine svog novog vlasnika – iz Srbije. Reč je o gradonačelniku Beograda Aleksandru Šapiću, koji je u vreme kupovine ove luksuzne vile, bio predsednik opštine Novi Beograd”, otkrivaju BIRN i Vreme.
Kako dalje navode, Šapićevo vlasništvo nad vilom vidi se u izvodu iz italijanskog katastra, ali ne i u registru o imovini i prihodima srpske Agencije za sprečavanje korupcije, kojoj su javni funkcioneri dužni da prijave sve promene imovinskog stanja.
“Površina ni jedne od dve nepokretnosti koje je ovaj javni funkcioner prijavio agenciji, ne odgovara površini Šapićeve tršćanske vile. On je agenciji u poslednjem izveštaju iz jula prošle godine prijavio da poseduje dva stana – od 150 i 98 kvadrata, dok je vila u Opičini znatno veća. Iz italijanskog katastarskog dokumenta saznajemo da Šapićeva vila ima ukupnu površinu od skoro 400 kvadrata. BIRN je došao i do kupoprodajnog ugovora iz maja 2018. godine u kom piše da je vilu u Opičini Šapić platio 820.000 evra”, navodi se u tekstu.
U ugovoru je zapisano i da je Šapić u tom trenutku imao prebivalište na jednoj drugoj adresi u Trstu, na osnovu čega je mogao da iskoristi zakonsku mogućnost poreskih beneficija, u Italiji poznatijih kao olakšice “prva kuća“.
“Italijanski advokat Livio Neri, član Udruženja za pravne studije o imigraciji kaže za BIRN da prebivalište u Italiji može dobiti samo stranac koji živi u mestu gde se prijavilo i koji mora pokazati nameru da tamo ostane trajno. To je, kaže, i uslov da bi se koristila poreska olakšica za prvu kuću. nSamo ovih nekoliko informacija otvara veći broj pitanja, a najvažnija su dva: zbog čega javni funkcioner Šapić nije ispunio zakonsku obavezu i svoju italijansku vilu prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije? Drugo, po kom osnovu je Šapić dobio prebivalište u Trstu, budući da je te 2018. godine (a i pre toga) živeo u Beogradu i obavljao javni posao predsednika opštine Novi Beograd? Da li je Šapić osim kršenja srpskog zakona, prevario i italijanske institucije”, pita BIRN.
Tim povodom Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija za novine “Nova” kaže da ukoliko postoje relevantni dokazi da je neko kupio nekretninu u periodu dok je obavljao neku javnu funkciju, ta imovina bi trebalo da bude prijavljena Agenciji za borbu protiv korupcije.
“Obično se tu postavlja i pitanje porekla novca za tu kupovinu, pogotovu ako funkcioner ima platu od oko 1.000 evra a kupuje nekretnine od nekoliko stotina hiljada i više… Tu, međutim, ne treba zaboraviti da je Šapić i pre nego što je ušao u politiku imao vrhunsku sportsku karijeru i da je bio jedan od najboljih vaterpolista na svetu. Vaterpolo, istina, nije fudbal, ali moguće je da je imao neku ušteđevinu iz tog perioda. Svakako, ako nije imao šta da krije, trebalo je da prijavi vilu Agenciji, a iz Agencije treba da kažu da li su sa time upoznati”, navodi Minić.
Advokat Rodoljub Šabić kaže da objavljene činjenice zavređuju pažnju, jer po svemu sudeći gradonačelnik u Italiji ima vilu koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije.
“Te dve činjenice morale bi da imaju i konsekvence. Prema Zakonu o sprečavanju korupcije svako neprijavljivanje je kažnjiv prekršaj. Ukoliko je reč o docnji, kazna je od 100.000 do 150.000 dinara. Međutim, ako je reč o nameri da se imovina prikrije, ovaj zakon to tretira kao krivično delo, za koje je predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Ceo slučaj trebalo bi da istraže i Agencija i Tužilaštvo, ali oni dosad nisu pokazali spremnost da se bave ovakvim stvarima. Setimo se samo Vulinove tetke iz Kanade ili imovine u Bugarskoj ministra Siniše Malog.
Nedavno je Šapiću “oko vrata” visila i afera oko jedne druge vile. One na Bežanijskoj kosi, o kojoj je takođe pisao BIRN.
Njihovo tadašnje istraživanje pokazalo je da je gradonačelnik Beograda legalizovao nelegalno dograđeni objekat na Bežanijskoj kosi. Da je rađeno po zakonu, taj objekat trebalo je da bude srušen, dok je Šapić morao da plati novčanu kaznu, a pretila mu je i kazna zatvora.
Naime, opština Novi Beograd nezakonito je ozakonila (legalizovala) nelegalno dograđeni objekat u vlasništvu gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića na Bežanijskoj kosi, iako nisu bili ispunjeni zakonski uslovi da se taj objekat ozakoni, pokazala su dokumenta koja je prikupio BIRN.
“Krajem jula ove godine, nešto više od mesec dana nakon što je postao gradonačelnik Beograda (20. juna 2022), Aleksandar Šapić je dobio rešenje opštine Novi Beograd kojim se ozakonjuje objekat na Bežanijskoj kosi – sedmosobni stan od 340 kvadrata korisne površine (odnosno, 403 kvadrata bruto razvijene građevinske površine). Opština je donela ovo rešenje uprkos činjenici da objekat kojeg je ozakonila, u ovom obliku i ovim gabaritima nije postojao na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda iz 2015. godine, što je osnovni preduslov da nelegalno izgrađeni objekti uopšte uđu u proceduru za ozakonjenje, prema Zakonu o ozakonjenju objekata”, pisao je BIRN.
Nešto slično uradio je Šapić ranije i u Ulici Laze Lazarevića, u blizini Zvečanske, gde je izgradio vilu od 672 kvadrata, bez građevinske dozvole.
Nakon toga, deo opozicije u Skupštini grada Beograda zahtevao je da se zakaže sednica na kojoj bi se glasalo o smeni Aleksandar Šapića. Sednica je održana u novembru prošle godine, ali gradonačelnik nije smenjen, jer je za njegovo razrešenje glasalo 44 od ukupno 110 odbornika.
BONUS VIDEO: Opozicija o, kako tvrde, dodatnim nelegalnim privatnim objektima Šapića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
