10
Vlada Srbije je samo privremeno povukla Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu države, a koji predviđa da više od 20 javnih preduzeća pretvori u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću (DOO). Naime, Ministarstvo privrede, kojim sada rukovodi Siniša Mali, organizovalo je konsultacije sa predstavnicima stručne javnosti i to onlajn, putem posebne aplikacije, sa namerom da se taj zakon u celosti ili sa manjim izmenama vrati u Skupštinu.
Vlast planira da gotovo sva javna preduzeća, među kojim su čak i nacionalni parkovi, transformiše u akcionarska društva ili DOO, izuzev onih koji se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme, koja posluju kao banke, osiguravajuće institucije… Na ovaj način otvara se put njihovoj delimičnoj ili potpunoj privatizaciji, iako u Vladi tvrde da im to nije namera.
Zvanično obrazloženje je da je cilj ovih promena povećanje “efikasnosti, efektivnosti i transparentnosti”.
Nakon burnih reakcija javnosti, ovaj predlog zakona povučen je iz skupštinske procedure, ali očito samo privremeno. Iako se propis u ovoj formi, dakle formulisan kao predlog, ne može menjati, Ministarstvo privrede, na čijem je trenutno čelu Siniša Mali, organizovalo je konsultacije o tom zakonu sa predstavnicima civilnog sektora.
PROČITAJTE JOŠ...
10
16
5
Zanimljivo je međutim što su konsultacije održane u onlajn formi, putem internet aplikacije,a kako je rečeno učesnicima, to je učinjeno zbog vremenskih prilika.
Biljana Stojković, kopredsednica stranke Zajedno, koja je sa članovima te partije u vreme konsultacija došla ispred zgrade Ministarstva, kaže da se konsultacije održavaju putem kineske verzije zuma. Ona navodi da su pratili zvanični sajt, jer se šuškalo da će o tome ponovo biti reči.
“Zakon je povučen na molbu Vučića, ali to nama obično govori da može biti povučen na kratko, ali da neće odustati. Zbog toga nam se pozornost podigla i pratili smo vrlo revnosno. Na taj način videli ovu formu koju baš i ne znamo šta je”, kaže Stojković za “Novu”.
Njena stranka, kao i ona lično na konsultacijama, zatražila je potpuno povlačenje tog predloga zakona i postavljanje profesionalnog kadra u javnim preduzećima. Upitana kakav su odgovor na to dobili, Stojković navodi da je njihov argument za ovaj zakona profesionalizacija menadžmenta.
“Rečeno nam je da mi nemamo dovoljno kompetentnih ljudi za to. Na to sam ja reagovala. Moguće je da u okviru SNS nema kompetentnih ljudi, uzimajući u obzir da se samo takvi i zapošljavaju, ali da u širem društvu, van sns postoje i te kako kompetentni i odgovorni ljudi koji bi odgovorno upravljali javnim preduzećima. Oni misle da ukoliko se sada javna preduzeća pretvore u DOO ili AD, da je to rešenje problema, a mi mislimo da je to samo put ka privatizaciji”, upozorava Stojković.
Obrazloženje da je neophodna profesionalizacija kadra baš i ne stoji, imajući u vidu stroge zakonske uslove za izbor direktora javnih preduzeća, pa i članova nadzornog odbora. Ipak, vlast sve ove godine, ne poštuje zakon koji je sama izglasala i na mesta direktora postavlja neretko nestručne kadrove. Takođe, direktore najčešće ne bira na konkursima, već ih u v.d. stanju nezakonito drži godinama.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, navodi za “Novu” da je glavno pitanje status rukovodioca, koji po tom predlogu zakona ne bi imali obavezu poput drugih javnih funkcionera da, na primer, podnose izveštaje o imovini. On kaže da su dobili objašnjenje da se planira izmena Zakona o sprečavanju korupcije koja bi rešila taj problem, ali ne i odgovor kada će to da se menja.
“Druga primedba je status v.d direktora, koji u tom statusu može da bude najduže godinu dana. Ispada da se na svakih godinu dana može da se imenuje neki novi v.d. Kažu predstavnici Ministarstva da to nije bila njihova namera, a ostaje da se vidi da li će biti nekih izmena. Nije bilo komentara na to da je potrebno ugraditi norme koje bi sprečile zloupotrebu resursa javnih preudzeća, za podršku izbornoj kampanji ili generalno političkim subjektama”, navodi Nenadić.
Upitan da li mu je sporna sama transformacija iz javnih preduzeća u AD ili DOO, on kaže da već i sada postoje mnoga preduzeća u tom statusu.
“Ne mogu da kažem da je to sporno iz nekog načelnog razloga, jer postoje mnoge zemlje koje nemaju javna preduzeća, pa funkcionišu stvari normalni. Nije taj oblik nešto što presudno određuje hoće li se tim preduzećima dobro upravljati ili neće, niti su javni interesi zaštićeni adekvatno kada su ta preduzeća javna. Ne znači da će išta biti bolje ni sa transformacijom”, dodaje Nenadić.
Spisak preduzeća koja bi mogla preći u AD ili DOO
Na spisku preduzeća koja bi mogla da budu transformisana u AD ili DOO su “Srbijagas”, JP PEU “Resavica”, JVP “Srbijavode”, “Nuklearni obejkti Srbije” i “Transnad+fta”. Tu je i “Pošta Srbije”, “Srbijašume”, “Putevi Srbije”, “Službeni glasnik” i Zavod za udžbenike. Na spiku su i nacionalni parkovi – Kopaonik, Tara, Fruška Gora, Đerdap i Šar planina, kao i “Mreža most”, JP za skloništa, “Jugoimport SDPR”, “Emisiona tehnika i veze” i “Skijališta Srbije”.
BONUS VIDEO Transformacija javnih preduzeća neophodna – ali država čas hoće, čas neće
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
