0
Ministar finansija Siniša Mali potpisao je u ime vlade u tehničkom mandatu konsultantski ugovor sa norveškom firmom “Rystad energy”, koja je zatim dala svoj predlog za poboljšanje energetske situacije u Srbiji. U ovom predlogu, vrednom 1,5 miliona dolara, kao jedna od opcija spominje se i korišćenje nuklearne energije, što opet vraća u fokus ideju izgradnje srpske nuklearke ili, pak, kako je predsednik Vučić u više navrata rekao, mogućnost da Srbija postane suvlasnik jedne takve elektrane u nekoj zemlji iz okruženja. Najverovatnije, u Mađarskoj.
Kako je Nova.rs otkrila, ministar finansija Siniša Mali sklopio je u ime Vlade Srbije u tehničkom mandatu, a uz odobrenje premijerke Ane Brnabić, ugovor sa norveškom firmom “Rystad energy”. Ova kompanija je angažovana da za 1,5 mililiona dolara da svoj predlog poboljšanja energetske situacije u našoj zemlji. U njihovom predlogu, u koji je Nova.rs imala uvid, stoji da je ceo posao podeljen u pet faza.
U četvrtoj se govori o “Srbiji na nuklearni pogon”
Kako se u pomenutom dokumentu navodi, u ovoj fazi biće utvrđene dugoročene strateške prilike za Srbiju, odnosno perspektive energetskog sektora do 2050. godine.
U tom smislu, za Srbiju će biti definisana tri moguća puta – brza tranzicija (snažna ulaganja u novu energiju i novu tehnologiju), spora tranzicija (veće oslanjanje na postojeću energiju, manja ulaganja u novu), treća faza (Srbija na nuklearni pogon, korišćenje nove nuklearne tehnologije).
I tako se tema o srpskim nuklearkama ponovo zahuktala.
Zato nije čudno što je predsednik Srbije nedavno ponovo govorio o tome, kada je rekao da je sa mađarskim predsednikom Viktorom Orbanom opet razgovarao da Srbija postane suvlasnik u nuklernim elektranama Pakš 1 i Pakš 2 i da bi se to platilo novcem ili valorizovalo suvlasništvom u nekoj srpskoj kompaniji.
O tome je Vučić govorio i u novembru 2021. godine, samo što je tad partner trebalo da bude ruska kompanija.
“Srbija razmatra mogućnost izgradnje nuklearne elektrane”, izjavio je tada Vučić i dodao da se zemlja o tome konsultuje sa Ruskom državnom korporacijom za atomsku energiju – Rosatom.
Pročitajte još...
On je i ranije govorio da Srbija želi da da postane manjinski vlasnik nuklearne elektrane u regionu, kao i da je jedna od opcija nuklearka u mađarskom gradu Pakš. Ipak, ovo je bio prvi put da se spominjalo da Srbija sama izgradi nuklearnu elektranu.
Nuklearke je u decembru 2021. spominjao i čovek koji je označen krivcem broj jedan za energetski kolaps u zemlji i rasulo u EPS. Reč je o bivšem direktoru ove kompanije Miloradu Grčiću.
On je o nuklearkama pričao baš onda kad je odgovarao na pitanje Aleksandra Vučića da li je svestan sopstvene odgovornosti za kolaps koji je prošle zime doživeo EPS.
Grčić je tada Vučića informisao o stavu starijih kolega u EPS-u, koji smatraju da ne treba bežati od nuklearnih elektrana u 21. veku. Grčić je pojasnio da postoje male modularne nuklearne elektrane kontejnerskog tipa, sa maksimalnim nivoom bezbednosti, koje su u prvi mah projektovane samo za vojne svrhe. Rekao je da je vek trajanja tih nuklearki 30 godina, potom se vade i menjaju, a period izgradnje je dve plus pet godina.
O nuklearkama je pričala i ministarka energetike Zorana Mihajlović u novembru 2021.
Govoreći o nuklearnoj energiji, Mihajlović je istakla da nijedan energetski izvor nije idealan, ali da bi Srbija trebalo da razmišlja o nuklearnoj energiji s obzirom na to da do 2050. godine mora da izlazi iz energije koja se zasniva na uglju.
Odgovarajući na pitanje da li Srbija ozbiljno namerava da se okrene nuklearnoj energiji ekspert za energetiku Velimir Gavrilović za Nova.rs kaže da mogućnost za to postoji, ali da sama izgradnja jedne takve elektrane traje godinama i da bi nas koštala na milijarde evra.
“Sada su mnoge evropske zremlje proglasile nuklearnu energiju zelenom energijom, što je pravi paradoks. Da bi iz evropskih fondova izdvajali podsticaje za one koji žele da ulažu u nuklearke. Na repu svih tih evropskih i svetskih dešavanja događa se situacija u Srbiji i katastrofa u EPS, pa i kod nas ponovo dolaze nuklearke na dnevni red. Pominje se aranžman sa Mađarskom i suvlasništvo na Pakš2. I sad mnogi kažu super je da nemamo nuklearku na svojoj teritoriji, iako je to gotovo isto kao da je u Subotici. Ako mene pitate, ukoliko zaista donosimo odluku da investiramo u nuklearku , onda je bolje finansirati u nešto tavo u svojoj državi”, kaže Gavrilović.
U slučaju suvlasništva u mađarskoj nuklearci, Vučić je rekao da bi se to platilo novcem ili valorizovalo suvlasništvom u nekoj srpskoj kompaniji. Gavrilović je uveren da bi to mogao biti upravo EPS.
“Da se deo EPS ustupi na korišćenje Mađarima. Mislim da je pogrešno da Srbija troši novac na kupovinu udela nukelarke u drugoj zemlji ili ustupa vredan resurs poput dela EPS-a da bi postala suvlasnik u toj centrali. Tu ne bi bilo tendera, pa bi se postavilo pitanje prave vrednosti ugovora, ali i otvorio bi se prostor za sumnju da se u tom dogvoru krije još neešto. S drudge strane, ako bismo sad počeli da gradimo nuklearku, struju bi mogli da dobijamo tek možda 2028. Što nije rešenje za trenutnu energetsku krizu Srbije. To je u svakom slučaju dugoročan projekat”, zaključuje Gavrilović.
BONUS VIDEO: Sa uglja na nuklearnu energiju Šta je bezbednije, a šta se Srbiji više isplati
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
