2
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Nebojša Vladisavljević izjavio je da bi među zahteve druge faze protesta "Srbija protiv nasilja" koja je najavljena za septembar trebalo uvrstiti i onaj da se nezavisnim televizijama N1 ili Nova S dodeli nacionalna frekvencija.
Vladisavljević je rekao da druga faza protesta daje šansu da se preformulišu zahtevi, a da bi greška bila ako bi opozicija počela da insistira na „finom štelovanju izbornih uslova“, budući da su za takve promene potrebni meseci ili godine da bi osetili razultate.
„U takvim sitaucijama, kada imate autoritarni sistem i toliku neravnopravnost vlasti i opozicije morate da nađete nestandardna rešenja koja ne postoje u demokratskim državama jer tamo nisu ni potrebna. Meni se čini da jedno od takvih rešenje kada je reč o medijima, može biti dodela nacionalne frekvencije nezavisnim televizijama N1 ili Novoj S, jer bi se time otvorio prostor za delovanje opozicije u dužem roku i građani bi dobili šansu da čuju raspravu o ključnim društvenim pitanjima iz nezavisnog ugla, a ujedno bi mogli da odgovore i na pitanje pokrenuto masovnim ubistvima – postavljanje standarda kada je reč o sprečavanju nasilja u javnom prostoru“, rekao je profesor FPN za N1.
Vladisavljević je često govorio o političkom uređenju u Srbiji kao takmičarskom autoritarizmu, gde postoji privid demokratije kroz demokratske institucije i održavanje izbora, ali se demokratski principi krše toliko da demokratija postaje upitna. Upitan da li je ujedinjenje opozicije pod takvim okolnostima dobar potez, kaže:
„To zavisi od konteksta…U nekim situacijama to može da bude pobednička karta“.
Podseća da se često kao model uzima stvaranje DOS-a 2.000 godine, ali naglašava da čak ni tada nije došlo do potpunog objedinjavanja pošto je SPO ostao van bloka i imao posebnu listu za izbore, piše N1.
„Čak ni tada, u situaciji egzistencijalnih izbora, posle bombardovanja, ratova, sankcija niste uspeli u potpunosti da objedinite opoziciju. A danas je kontekst bitno drugačiji“, navodi Vladisavljević.
On je rekao da građani danas smatraju da je teška situaciji u zemlji, ali da to nije situacija egzistencijalnih izboraa, pa je veliko pitanje da li bi objedinjena lista opozicije dobila više glasova od zbira glasova stranaka koje bi izašle u više kolona.
„Veroavatno je u ovoj situaciji bolje da opozciija izbegne priču o stvaranju jedne liste i da na izbore ide u više kolona“, rekao je Vladisavljević, ali je naglasio da ne treba ništa činiti dok se ne zna kada će biti izbori i na kojim nivoima oni biti.
Ako bi se sada to učinilo, dala bi se meta vlastima da preko svojih medija urušavaju kredibilitet opozicije, dodaje.
Profesor nema dileme da će od septembra biti neke vrste obnove protesta. „Ključni razlog zašto su protesti drastično splasnuli jesu godišnji odmori i to govori o situaciji da ovo nije pitanje egzistencijalnog izbora“, kaže.
Pitanje jeste u kojoj meri će se protesti obnoviti – da li će na njima biti 10.000-20.000 ljudi ili ćemo doći do cifre od 50.000-60.000 kao u maju i junu, navodi Vladisavljević.
On ističe da je prva faza protesta svakako završena, kada je reč o zahtevima koji su nastali direktno pod uticajem masovnih ubistava koji nisu bili klasični politički zahtevi.
Zato opozicija i nije, kako dodaje, mogla da izađe u prvi plan, ali su bili efektni kad je reč o skupštinskoj raspravi koja je približila proteste širem krugu građana preko direktnih prenosa na RTS-u.
„Sada idemo u drugu fazu protesta. Osim pitanja da li će na proteste ljudi izaći u velikom broju, postavlja se i pitanje modifikovanja zahteva. Verovatno ih treba profilisati u političkom smislu, imajući u vidu i naredne izbore“, navodi profesor.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
