2
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je da je Srbija postigla izvestan napredak u evropskim integracijama, ali da je sada u svetlu globalne situacije i rata u Ukrajini za članice EU posebno važna zajednička spoljna i bezbednosna politika.
„Ako posmatrate vladavinu prava, oni (Srbija) su sada napredovali, ali usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom ostaje problem. Jasno mi je da u geopolitičkoj situaciji u kojoj se nalazimo, države članice posvećuju ogromnu pažnju tom pitanju“, rekao je Varhelji za briselski portal EURACTIV posle predstavljanja ovogodišnjeg paketa izveštaja o proširenju EU.
Varhelji je naglasio da je EU „svesna veoma specifične i neobične pozicije u kojoj se nalazi Srbija“. „Ali, potrebna nam je njihova podrška, i potrebna nam je njihova pomoć, a postoje načini da se to postigne“, rekao je evropski komesar.
„Ovo je pitanje savezništava. A mi smatramo Srbiju saveznikom“, dodao je Varhelji.
Na pitanje da li ima utisak da je u zemljama kandidatima za članstvo u EU prethodnih godina postignut opipljiv napredak, Varhelji je rekao: „Posmatrajući izveštaj, svi su uravnoteženi, dakle postižemo napredak“.
„Naravno postoje problemi sa svakom zemljom kandidatom pojedinačno, ali to je priroda tih izveštaja da uvek u prvi plan stavimo ono gde treba više učiniti“, pojasnio je Varhelji.
„Ipak, ne možemo zaboraviti ni potpuno drugačiji geopolitički kontekst u kojem trenutno radimo. A taj geopolitički kontekst nudi i svoje šanse“, rekao je Varhelji.
On je ocenio da su se „vremena promenila u tom smislu da Evropa može nešto i da ponudi, a ne samo da traži, a ponekad ponude bolje funkcionišu od zahteva“.
Govoreći o predlogu Evropske komisije da se Bosni i Hercegovini dodeli status kandidata za EU, a da ona potom ispuni određene uslove, Varhelji je rekao da je BiH sada „treba da dokaže da može da čini stvari i drugačije“. On je, međutim dodao da ta „šargarepa“ u vidu statusa kandidata, nije ponuda za političku elitu, već za zemlju.
Ostaje ipak da se vidi kako će lideri EU odgovoriti na taj predlog Komisije, koji će verovatno razmatrati u decembru.
Varhelji je istakao i da se prvi put u poslednjih nekoliko godina u izveštaju o proširenju naglašava i strateški značaj dobrih odnosa EU sa Turskom.
„Treba i sami da shvatimo da je Turska ključni saveznik u NATO, da je veoma značajan regionalni akter i da je u našem interesu da je imamo na svojoj strani“, rekao je Vaheji.
„To znači da ćemo nastaviti veoma aktivno da radimo sa Turskom, ali se nećemo ustručavati ni da im skrećemo pažnju na probleme koje vidimo, kao što su direktna konfrontacija sa najmanje dve zemlje članice EU i potreba da se pozabavi operacijom povratka izbeglica u skladu sa Deklaracijom (EU) Turska i bilateralnim sporazumima sa Libijom“, rekao je Varhelji.
BONUS VIDEO: Zapad ili Rusija: Šta bi se dogodilo usled prevelikog pritiska na Srbiju?
