1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na panelu u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma zajedno sa Avdulahom Hotijem, premijerom tzv. Kosova, specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom i Rajanom Talijem, direktorom bezbenodnosnog saveta u Beloj kući.
Predsednik Vučić rekao je u uvodnom obraćanju da Srbija nije u jednostavnoj situaciji zbog broja zemalja koje su već priznale Kosovo:
„Ipak, rezulucija 1244 garantuje integritet srpske teritorije, ali nismo u jednostavnoj poziciji, zato želimo kompromis“, rekao je Vučić. Prema njegovim rečima, daleko smo od pomirenja između Beograda i Prištine, ali pokušavamo da nađemo mogućnosti da se približimo jedni drugima“, rekao je on.
Predsednik Vlade u Prištini Avdulah Hoti rekao je da smo u poslednje dve decenije videli veliku transformaciju odnosa država u regionu, koja je jasan znak stabilne budućnosti, zbog čega se zahvalio EU i SAD na njihovoj ulozi.
„Što se tiče Kosova, naša politika regionalnih odnosa se bazira na konstruktivnosti i dobrosusedskim odnosima. To je moguće samo kada priznamo jedni druge i uključimo se u konstruktivni dijalog. Imamo jasne znakove da doprinosimo bezbenodsti u regionu, mislim da zapadni Balkan treba da ostane region sa jasnom evroatlanskom budućnošću. Mi nismo na granicama EU“, rekao je Hoti, koji je dodao da je vašingtonski sporazum bio „istorijski trenutak“ i da je Priština spremna za njega.
Lajčak: Prošlost ostaviti stručnjacima
Specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak naveo je da političari ne bi trebalo da se bavre prošlošću, objašnjavanjem prošlosti u kontekstu pomirenja, već da bi to trebalo da bude posao stručnjaka.
„Region ima ne samo zajedničku prošlost nego i zajedničku budućnost. Svi lideri treba da se zapitaju „Da li će ono što radim učini da moj narod bude bliži Evropskoj uniji, ili ne? Ali, lideri ne postavljaju to pitanje sebi dovoljno često“, rekao je Lajčak.
EU je postala oprezna kada je u pitanju „uvoz“ izazova (poput odnosa Beograda i Prištine).
„Zemlje regiona moraju da osete da evropska perspektiva nije dalek san, već neposredna budućnost. EU je najprosperitetnija zajednica naroda, i ona poštuje svoje obaveze, pa i one iz Soluna 2003. godine. Što se tiče dijaloga beograda i Prištine, vidim proces normalizacije kao glavni doprinos regionalnom dijalogu. To nije jednostavan proces, ali ne sumnjam da vredi.“, rekao je Lajčak.
Vučić: Neracionalan pristup kosovskom problemu
Na pitanje moderatora Kamerona Mantera o tome šta Srbija radi na tome da se približi dogovoru, Vučić je rekao da niko ne zna šta je to kompromisno rešenje.
„Nisam zadovoljan nivoom racionalnog pristupa ovom problemu od strane našeg naroda. Nije jednostavno da se realno govori o mogućnostima u vezi sa Kosovom, i dalje se sa Albancima gledamo ne kao politički protivnici nego kao nacionalni protivnici, i to moramo da promenimo. Takav narativ ne pomaže. Kada govorimo o kompromisu, ne može to biti obostrano priznanje – ne treba nam to, Srbija je priznata država. Mi moramo da vodimo računa o Srbima na Kosovu“, rekao je on. Vučić je napomenuo da Priština ne želi da formira Zajednicu srpskih opština pre priznanja od strane Srbije.
„Ne trebaju mi politički poeni u Srbiji, zato o svemu razgovaram otvoreno. Neću ponavljati sve što govorimo o evropskoj budućnosti, sve ono što želite da lujete od nas, ne. Ovo mora biti kompromis, ne nešto što će Srbija morati da uradi“, rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je dodao i da Lajčak „ne razume situaciju“. Na pitanje moderatora Hotiju da li želi da odgovori Vučiću, Hoti je rekao da, nažalost, veći deo nije čuo jer je prenos „bio blokiran“. On je, ipak, rekao, da ne treba čitati pregovore u ključu toga šta Srbija dobija a šta gubi.
U završnom obraćanju, predsednik Vučić je rekao da je bitno da svi međunarodni akteri budu uključenji u pronalaženje kompromisnog rešenja, i da, ako je potrebno, da se razmišlja „out of the box“ u tom procesu.
„Bićemo u potpunosti uključeni u ovaj proces“, rekao je on.
Teme – normalizacija i Vašingtonski sporazum
Kako je najavljeno, teme o kojima će se govoriti na panelu tiču se normalizacije odnosa Beograda i Prištine i nedavno potpisanog Vašingotnskog sporazuma.
Diskusija se odvija u okviru desetog Beogradskog bezbednosnog forumakoji se odvija pod nazivom „Nema mira bez poverenja”. Tokom preostala četiri dana biće reči i o budućnosti Evropske unije i evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana (27. oktobar), izborima u Sjedinjenim Američkim Dražavama (22. oktobar), odnosu između tehnologije i privatnosti (27. oktobar), a već se govorilo o anti-EU narativima u državama Zapadnog Balkana (20. oktobar), depopulaciji (21. oktobar).
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
