1
Akt o promeni Ustava Republike Srbije o kojem će se građani izjašnjavati na referendumu zakazanom za 16. januar 2022. godine, dokument je koji je u potpunoj koliziji sa elementarnom i pravnom logikom, ali i frapantan primer nedorečenosti i nedoslednosti koji se retko sreću čak i u našem pravnom sistemu, kaže Dragan Dobrašinović iz Uspravne Srbije i poziva sve građane Srbije da izađu na referendum i zaokruže "NE".
„Odlukom da se Narodna skupština Republike Srbije suštinski isključi iz izbora sudija i tužilaca pravosuđe se lišava i minimuma demokratskog legitimiteta, a presude će „u ime naroda“ izricati oni u čijem izboru narod, odnosno građani naše zemlje, ni na koji način nisu učestvovali. Rešenja kojima se najviši organ vlasti u državi isključuje iz postupka izbora sudija, ni na koji način ne doprinosi osnaživanju ustavnog načela podele vlasti (član 4 Ustava RS), već protivustavnom izdvajanju pravosuđa iz sistema vlasti u Republici Srbiji i uvođenju samoupravljanja u oblast pravosuđa“, piše u saopštenju Usparvne Srbije, a zatim se dodaje:
„Kako će samoupravljanje, koje je uništilo ekonomiju, preporoditi pregaženo srpsko pravosuđe, pitanje je na koje vladajuća većina, ohrabrena za ovakvu destrukciju od strane Venecijanske komisije, duguje odgovor građanima Srbije“.
Kako se dodaje, odluka vladajuće većine da u akt o promeni Ustava unesu rešenja kojima se građani, kao nosioci suverenosti (član 2 Ustava RS) te iste suverenosti lišavaju, poraz je ne samo bazičnog demokratskog principa, već i brutalno narušavanje koherentnosti samog Ustava Republike Srbije.
„Akt o promeni Ustava Republike Srbije opterećen je pojedinim kontradiktornim i paradoksalnim rešenjima, od kojih su najmarkantnija ona koja se odnose na izbor članova Visokog saveta sudstva iz redova istaknutih pravnika, o čijem izboru odlučuje Narodna skupštna (Amandman XIII). Naime, ovim amandmanom, koji se odnosi na izmenu člana 151 Ustava, predviđeno je da se u slučaju da „Narodna skupština ne izabere sva četiri člana u roku određenom zakonom“, i to izuzetno visokom i gotovo nedostiznom dvotrećinskom većinom, „preostale članove“ bira komisija! Jedan od članova komisije je i predsednik Vrhovnog suda Srbije, koji je po službenoj dužnosti član Visokog saveta sudstva. Tako se dolazi do apsurdne situacije da jedan član neposredno odlučuje o izboru drugog ili drugih članova komisije“, navodi se.
Istovetno rešenje predviđeno je i Amandmanom XXV, kažu u Uspravnoj Srbiji, kojim je propisan način izbora članova Visokog saveta tužilaštva, pa tako u komisiji koja odlučuje o izboru članova ovog nezavisnog državnog organa iz redova istaknutih pravnika neposredno odlučuje i Vrhovni javni tužilac. Uzgred, iz navedenih rešenja se ne može utvrditi šta se dešava u slučaju da nije izabran nijedan od četiri člana iz redova istaknutih pravnika, što jasno govori o nedrečenosti teksta o kojem će se građani izjašnjavati na referendumu.
„Imajući u vidu okolnost da su neka od ključnih rešenja u Aktu o promeni Ustava Republike Srbije potpuni ustavnopravni promašaj, poraz demokratije i debakl elementarne logike, Uspravna Srbija poziva parlamentarnu većinu da odustane od održavanja raspisanog referenduma. Za održavanje referenduma, pored razloga striktno pravne prirode, nisu ispunjeni ni uslovi predviđeni Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi koji se odnose na slobodu medija i uslova za vodenje referendumske kampanje.
Ukoliko do toga ipak ne dođe, Uspravna Srbija poziva sve građane Srbije da 16. januara 2022. godine izađu na referendum i zaokruže NE.
„NE na referendumu je NE promeni Ustava koje je gaženje ustavnih načela i bazičnih demokratskih principa! NE izdvajanju pravosuđa iz sistema vlasti Republike Srbije! NE tome da u ime naroda presuđuju oni koje narod nije birao! NE samoupravljanju u pravosuđu! NE riotintoizaciji pravnog poretka Republike Srbije!“, zaključuju u Uspravnoj Srbiji.
BONUS VIDEO: Zašto je sporan referendum
Pratite nas i na društvenim mrežama:
