5
Srbija postaje žarište sukoba velikih sila, a EU i NATO je mogu dovesti u okrilje Zapada, smatra Džejms Stavridis, bivši admiral američke mornarice i bivši vrhovni saveznički komandant NATO-a. Stavridis, koji je napisao tekst pod nazivom 'Kako zadržati Putina i Sija podalje od Balkana' za Blumberg, Balkan naziva "komplikovanim" područjem, upozorivši na dosadašnje tendencije ignorisanja nacija na Balkanu "sve dok ne eruptiraju". Srbiju vidi kao ključnu tačku, a njenog predsednika kao ključnu figuru u regionu, a veći angažman NATO-a, koji bi se između ostalog ogledao u većoj prodaji zapadne vojne tehnologije, razmenama i obukama, kao "pametnim načinom" ulaska u region. Takođe, ističe, dovođenje Srbije i BiH u savez je i moguć i mudar potez.
Tekst započinje kratkim osvrtom na 1990-te i svoj angažman u regionu, prenosi N1 Sarajevo.
“Eksplozije 1990-ih bile su posebno ružne, a kulminirale su masakrom osam hiljada muslimanskih muškaraca i dečaka od strane etničkih srpskih paravojnih snaga u Srebrenici, u Bosni i Hercegovini. U to sam vreme bio kapetan razarača koji je delovao u sklopu blokade Severnoatlantskog saveza u Jadranskom moru, sprječavajući napredno oružje da dopre do srpskih boraca. Kako bih se pripremio za zadatak, pročitao sam vanredan izveštaj Roberta D. Kaplana o krvavoj istoriji regiona, ‘Balkanski duhovi’. Otišao sam sa zdravim poštovanjem prema gorkoj mržnji koja pokreće sve strane”, napisao je Stavridis.
Početkom 2010-ih, nastavlja, kada je služio kao vrhovni saveznički komandant NATO-a, 15 hiljada vojnika iz 20 zemalja su pomagali u održavanju “teškog mira između Srbije i Kosova”, otcepljenog regiona koji SAD priznaje kao suverenu državu.
“Neprijateljstvo je proizašlo iz stoletnih sukoba između srpskih hrišćana i muslimanskih Kosovara – koji datiraju od pada Vizantijskog carstva i uspona Otomanske Turske. Osećao sam duboko ukorenjeno gađenje svaki put kad sam posetio region, što sam učinio na desetine puta”, dodaje.
Autor smatra kako “ne iznenađuje da je Balkansko poluostrvo i dalje puno napetosti, posebno na granici Srbije i Kosova i u Bosni i Hercegovini, gde se koleba nezgodna trojna vlada sastavljena od pravoslavnih Srba, rimokatolika Hrvata i muslimanskih Bošnjaka”.
“Bosna i Hercegovina je još u neredu, ali u određenoj meri kada se dogodi potencijalno eksplozivan događaj, strane ne posežu za svojim lovačkim puškama, već traže posredovanje u EU. Puno manja misija NATO-a tamo pomaže u održavanju pokrića (nažalost, gotovo 100 tih pripadnika mirovnih snaga povređeno je u neredima etničkih Srba na Kosovu prošle godine)”, naglašava bivši vojni zvaničnik s dugogodišnjim iskustvom u regionu.
PROČITAJTE JOŠ
Podsetio je na nedavno objavljeni tekst u Politiku, autora Metjua Kaminskog, koji, kako je rekao, “iznosi uverljiv slučaj da je Srbija ključna tačka geopolitičke konkurencije 21. veka”.
“S jedne strane je Zapad, posebno Evropska unija i NATO, a s druge strane nije samo Rusija, nego sve više i Kina, koja Srbiju vidi kao pogodnu stratešku tačku ulaska u jugoistočnu Europu. Kaminski kaže za Srbiju: ‘Njena će sudbina pomoći u određivanju koja će velika sila dominirati u ovom veku’. To bi moglo biti malo hiperbolično, ali demokratski svet trebalo bi da bude krajnje zabrinut zbog toga što Rusija i Kina prave veliki prodor u ono što inače postaje poluostrvo NATO-a”, naglašava Stavridis.
Srbiju je okarakterisao kao “najkonfliktniju zemlju u regionu”. S jedne strane, napominje, Srbi imaju značajne kulturne i istorijske srodnosti s Rusijom Vladimira Putina. Dele snažnu versku vezu preko ruske i Srpske pravoslavne crkve i značajni su trgovinski partneri. A u maju je kineski predsednik Si Đinping bio na istaknutom putovanju kako bi potpisao trgovinski sporazum s Beogradom.
“S druge strane, Srbi gledaju susednu Hrvatsku i vide kako saradnja sa zapadnom Evropom može dovesti do ekonomskih poboljšanja u svemu, od turizma do infrastrukture. Srbija je 2009. podnela zahtev za članstvo u EU.
Francuski predsednik Emanuel Makron prošlog je meseca bio u reprezentativnoj poseti i zaključio je prodaju desetak francuskih aviona „rafal“ srpskoj ratnoj avijaciji.
Nemački kancelar Olaf Šolc otišao je u Beograd tokom leta kako bi zaključio sporazum EU i Srbije o mineralima”, naglasio je, dodavši da se Srbija takođe osvedočila o članstvu nekoliko balkanskih zemalja u NATO-u (Albanija, Severna Makedonija, Hrvatska, Slovenija i Crna Gora) i EU (Hrvatska i Slovenija), što, kako je rekao, “daje podsticaj ideji da se Srbija, u biti naslednica stare Jugoslavije, približi Zapadu”.
Autor smatra da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ključna figura, a čijim likom je bio “impresioniran”.
“Sa 198 centimetara nadvisio je moju kompaktnu građu, ali smo se slagali. Njegov engleski je izvrstan, a nakon što smo prošli obavezno NATO-ovo batinanje (savez je ispalio nekoliko tomahavk projektila na Beograd tokom balkanskih ratova), Vučić mi se učinio pametnim, strateškim i efikasnim komunikatorom. Vašington mudro stavlja pun sudski pritisak na Srbiju, počevši slanjem jednog od svojih najiskusnijih ambasadora u karijeri, Krisa Hila, u Beograd. Hil, koji je bio postavljen u četiri druge nacije, uključujući Severnu Makedoniju, krajnji je stabilan par ruku koji će nežno povući Srbiju prema Zapadu”, smatra Stavridis.
Prema njegovim rečima, vredi istaći i podršku Srbije za Ukrajinu, uprkos protivljenju sankcijama protiv Rusije.
“Vučić je osudio Putinovu agresiju i rekao da su Krim i Donbas pod ruskom okupacijom ukrajinske suverene teritorije. Beograd je takođe dopustio da srpska municija u vrednosti od skoro milijardu dolara — koje su kupile SAD — nađe put do Kijeva. Kao što mi je Hil nedavno rekao: ‘Potrebni su nam svi prisutni za Ukrajinu, a Srbija definitivno pomaže’.”, navodi autor.
Na kraju zaključuje kako bi veći angažman NATO-a na Balkanu bio “pametan način” za udvaranje Srbima, a ogledao bi se kroz obuke koje vode balkanske članice NATO-a, poput Grčke i Bugarske, kroz veću prodaju zapadne vojne tehnologije diljem regije, uključujući bolji oklop i artiljeriju, kao i kroz slanje američkih oficira u srpske ratne fakultete i njihovih viših oficira u zemlje NATO-a, te kroz približavanje Srba u učestvovanju u misijama NATO-a izvan Balkana, posebno uključujući sajber odbranu i specijalne snage u borbi protiv narkotika.
“Neki bi mogli reći da su Srbi tradicionalno previše bliski Moskvi, ali dok gledam pragmatizam Beograda pod Vučićem i naš uspeh u udvaranju drugih balkanskih država u NATO, mislim da je dovođenje i Srbije i BiH u savez, kako moguć tako i mudar potez. To bi dodatno smirilo nemirno poluostrvo i pomoglo u blokiranju važnog dela Putinovih planova u strateškom uglu Evrope”, zaključuje Stavridis.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
