"Ulazak Srbije u NATO je moguć, Vučić je ključna figura": Oglasio se bivši vrhovni komandat najmoćnijeg vojnog saveza

Tekst započinje kratkim osvrtom na 1990-te i svoj angažman u regionu, prenosi N1 Sarajevo.

“Eksplozije 1990-ih bile su posebno ružne, a kulminirale su masakrom osam hiljada muslimanskih muškaraca i dečaka od strane etničkih srpskih paravojnih snaga u Srebrenici, u Bosni i Hercegovini. U to sam vreme bio kapetan razarača koji je delovao u sklopu blokade Severnoatlantskog saveza u Jadranskom moru, sprječavajući napredno oružje da dopre do srpskih boraca. Kako bih se pripremio za zadatak, pročitao sam vanredan izveštaj Roberta D. Kaplana o krvavoj istoriji regiona, ‘Balkanski duhovi’. Otišao sam sa zdravim poštovanjem prema gorkoj mržnji koja pokreće sve strane”, napisao je Stavridis.

Početkom 2010-ih, nastavlja, kada je služio kao vrhovni saveznički komandant NATO-a, 15 hiljada vojnika iz 20 zemalja su pomagali u održavanju “teškog mira između Srbije i Kosova”, otcepljenog regiona koji SAD priznaje kao suverenu državu.

“Neprijateljstvo je proizašlo iz stoletnih sukoba između srpskih hrišćana i muslimanskih Kosovara – koji datiraju od pada Vizantijskog carstva i uspona Otomanske Turske. Osećao sam duboko ukorenjeno gađenje svaki put kad sam posetio region, što sam učinio na desetine puta”, dodaje.

“Posredovanje EU umesto lovačkih pušaka”

Autor smatra kako “ne iznenađuje da je Balkansko poluostrvo i dalje puno napetosti, posebno na granici Srbije i Kosova i u Bosni i Hercegovini, gde se koleba nezgodna trojna vlada sastavljena od pravoslavnih Srba, rimokatolika Hrvata i muslimanskih Bošnjaka”.

“Bosna i Hercegovina je još u neredu, ali u određenoj meri kada se dogodi potencijalno eksplozivan događaj, strane ne posežu za svojim lovačkim puškama, već traže posredovanje u EU. Puno manja misija NATO-a tamo pomaže u održavanju pokrića (nažalost, gotovo 100 tih pripadnika mirovnih snaga povređeno je u neredima etničkih Srba na Kosovu prošle godine)”, naglašava bivši vojni zvaničnik s dugogodišnjim iskustvom u regionu.

Podsetio je na nedavno objavljeni tekst u Politiku, autora Metjua Kaminskog, koji, kako je rekao, “iznosi uverljiv slučaj da je Srbija ključna tačka geopolitičke konkurencije 21. veka”.

Srbija – najkonfliktnija zemlja u regionu

“S jedne strane je Zapad, posebno Evropska unija i NATO, a s druge strane nije samo Rusija, nego sve više i Kina, koja Srbiju vidi kao pogodnu stratešku tačku ulaska u jugoistočnu Europu. Kaminski kaže za Srbiju: ‘Njena će sudbina pomoći u određivanju koja će velika sila dominirati u ovom veku’. To bi moglo biti malo hiperbolično, ali demokratski svet trebalo bi da bude krajnje zabrinut zbog toga što Rusija i Kina prave veliki prodor u ono što inače postaje poluostrvo NATO-a”, naglašava Stavridis.

Srbiju je okarakterisao kao “najkonfliktniju zemlju u regionu”. S jedne strane, napominje, Srbi imaju značajne kulturne i istorijske srodnosti s Rusijom Vladimira Putina. Dele snažnu versku vezu preko ruske i Srpske pravoslavne crkve i značajni su trgovinski partneri. A u maju je kineski predsednik Si Đinping bio na istaknutom putovanju kako bi potpisao trgovinski sporazum s Beogradom.

“S druge strane, Srbi gledaju susednu Hrvatsku i vide kako saradnja sa zapadnom Evropom može dovesti do ekonomskih poboljšanja u svemu, od turizma do infrastrukture. Srbija je 2009. podnela zahtev za članstvo u EU.

Francuski predsednik Emanuel Makron prošlog je meseca bio u reprezentativnoj poseti i zaključio je prodaju desetak francuskih aviona „rafal“ srpskoj ratnoj avijaciji.

Nemački kancelar Olaf Šolc otišao je u Beograd tokom leta kako bi zaključio sporazum EU i Srbije o mineralima”, naglasio je, dodavši da se Srbija takođe osvedočila o članstvu nekoliko balkanskih zemalja u NATO-u (Albanija, Severna Makedonija, Hrvatska, Slovenija i Crna Gora) i EU (Hrvatska i Slovenija), što, kako je rekao, “daje podsticaj ideji da se Srbija, u biti naslednica stare Jugoslavije, približi Zapadu”.

Autor smatra da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ključna figura, a čijim likom je bio “impresioniran”.

“Sa 198 centimetara nadvisio je moju kompaktnu građu, ali smo se slagali. Njegov engleski je izvrstan, a nakon što smo prošli obavezno NATO-ovo batinanje (savez je ispalio nekoliko tomahavk projektila na Beograd tokom balkanskih ratova), Vučić mi se učinio pametnim, strateškim i efikasnim komunikatorom. Vašington mudro stavlja pun sudski pritisak na Srbiju, počevši slanjem jednog od svojih najiskusnijih ambasadora u karijeri, Krisa Hila, u Beograd. Hil, koji je bio postavljen u četiri druge nacije, uključujući Severnu Makedoniju, krajnji je stabilan par ruku koji će nežno povući Srbiju prema Zapadu”, smatra Stavridis.

Prema njegovim rečima, vredi istaći i podršku Srbije za Ukrajinu, uprkos protivljenju sankcijama protiv Rusije.

“Vučić je osudio Putinovu agresiju i rekao da su Krim i Donbas pod ruskom okupacijom ukrajinske suverene teritorije. Beograd je takođe dopustio da srpska municija u vrednosti od skoro milijardu dolara — koje su kupile SAD — nađe put do Kijeva. Kao što mi je Hil nedavno rekao: ‘Potrebni su nam svi prisutni za Ukrajinu, a Srbija definitivno pomaže’.”, navodi autor.

Na kraju zaključuje kako bi veći angažman NATO-a na Balkanu bio “pametan način” za udvaranje Srbima, a ogledao bi se kroz obuke koje vode balkanske članice NATO-a, poput Grčke i Bugarske, kroz veću prodaju zapadne vojne tehnologije diljem regije, uključujući bolji oklop i artiljeriju, kao i kroz slanje američkih oficira u srpske ratne fakultete i njihovih viših oficira u zemlje NATO-a, te kroz približavanje Srba u učestvovanju u misijama NATO-a izvan Balkana, posebno uključujući sajber odbranu i specijalne snage u borbi protiv narkotika.

“Neki bi mogli reći da su Srbi tradicionalno previše bliski Moskvi, ali dok gledam pragmatizam Beograda pod Vučićem i naš uspeh u udvaranju drugih balkanskih država u NATO, mislim da je dovođenje i Srbije i BiH u savez, kako moguć tako i mudar potez. To bi dodatno smirilo nemirno poluostrvo i pomoglo u blokiranju važnog dela Putinovih planova u strateškom uglu Evrope”, zaključuje Stavridis.