Srbija već godinama grca u koroupciji i organizovanom kriminalu, a Marinika Tepić, nosilac liste Ujedinjeni za pobedu Srbije, rešenje vidi u specijalnom antikorupcijskom tužiocu i tužilačkoj policiji, lustraciji i oduzimanju nelegalno stečene imovine. Sagovornici “Nove” navode da je srpskom društvu neophodno tužilaštvo koje će biti sposobno da procesuira i nosioce najviših funkcija u državi i ističu da je preduslov svih promena u toj oblasti formiranje policije koja će upravo biti pod kontrolom tužilaštva.
Marinika Tepić, potpredsednica SSP i nositeljka liste “Ujedinjeni za pobedu Srbije”, najavila je donošenje tri ključna zakona koji će biti usvojeni nakon “pobede opozicije”. Jedan od njih je novi zakon o poreklu imovine, po osnovu kojeg će biti moguće „da se oduzme nelegalno stečena imovina i da se vrati u budžet, građanima od kojih je zloupotrebom i stečena“.
Ona je najavila i donošenje zakona o specijalnom antikorupcijskom tužiocu i borbi protiv visoke korupcije po ugledu na Rumuniju, čija je tužiteljka Laura Koveši pokrenula postupke protiv više od hiljadu javnih funkcionera – od političara, preko direktora do sudija. Ovim zakonom bilo bi predviđeno i osnivanje tužilačke policije.
Tepić je obećala i donošenje zakona o lustraciji, na osnovu kojeg svi koji su se ogrešili o ljude i ljudska prava ne bi mogli da se nađu na visokim funkcijama.
Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije, kaže da je ovaj plan “divan i bajkovit za svaku državu, a naročito za Srbiju, u kojoj je potpuno izvesno da korupcije ima, da se razvija i da dosadašnje mere mnogo ne pomažu”. Ona podseća da u Srbiji postoje tužioci koji se bave korupcijom, ali da nema stvarne pravno-političke volje.
“Neophodno je da postoji apsolutna volja i pravna i politička da se formira neki antikorupcioni tužilac koji će raditi sve kako treba. Samo stvarna želja da se to uradi, dovela bi do rezultata. Neophodno je i da postoji osoba koja to može da iznese. U slučaju Rumunije, rodila se takva osoba i došla je za divno čudo na takvo mesto”, kaže Škero za naš list.
Ona navodi da u slučaju Laure Koveši, koja je u međuvremenu postavljena za evropskog tužioca, nije išlo sve tako glatko. Nju su, kako dodaje, u Rumuniji želeli da smene, ali je narod izašao na ulice.
“Potrebno je čudo da na takvo mesto u Srbiji dođe takva osoba. Ako se donesu dobri zakoni, ako stvarno postoji politička volja, onda je potrebno pronaći prave ljude što nije lako, jer svaka vlast, bez obzira što ima lepe želje, posle toga utone u isto takav način funkcionisanja”, objašnjava Škero.
Ona se slaže i da je neophodno formiranje tužilačke policije i ističe da bez nje neće biti rezultata.
“Policija ima svoj sistem. Na papiru treba da sarađuje i odgovara tužiocu i samo on treba da ima podatke iz istrage, jer u toj fazi postupka nema javnosti, a mi smo danas suočeni sa tim da o istragama koju sprovodi policija prvo saznamo od političara”, navodi Škero.
Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, kaže za “Novu” da je od svega pomenutog ključ u tužilaštvu i da je to rak rana našeg sistema.
“Moj utisak je da, s jedne strane, ovo društvo vapi za pravdom i za tim da se na neki način u jednom trenutku podvuče crta i pokušaju ispraviti brojne nepravde koje su činjene u različitim sferama u ovom društvu. Neke od njih su korupcija, nepotizam… Sa druge strane se postavlja pitanje koliko je ovo ipak istrošeno društvo sposobno da napravi te neke velike preokrete istorijske”, navodi Majić za “Novu”.
On kaže da nam mnoge od pomenutih stvari ne bi promicale kada bi imali tužilaštvo koje se zaista bavi svojim poslom.
“A to je procesuiranje bez razlike svih izvršilaca krivičnih dela, uključujući i nosioce najdogovornijih funkcija. Mi to nemamo. A da bi se to uspostavilo, tužilaštvo bi moralo da dobije svoj deo krim policije. Bez toga je tužilaštvo bez bilo kakve operative, jer je problem što je policija na koju se oni oslanjaju sila, odvojena država u državi i ona je pod političkom kontrolom. Čak i kad bi se našao tužilac koji bi dao nalog da se krene u istraživanje nekog ko se nalazi na političkoj funkciji to bi tog trenutka bilo stopirano na političkom nivou”, objašnjava Majić.
On navodi da deo “krim policije” trebalo da se stavi pod drugu vrstu komande, a to je tužilaštvo.
“Tek tada mi možemo uopšte da govorimo da imamo neke preduslove da se visoka korupcija ispituje. Smatram da je ključ u potpunoj depolitizaciji tužilaštva. Bez toga svi zakoni koje možemo da donosimo neće učiniti ništa ili će njihov domet biti veoma ograničen”, zaključuje Majić.
BONUS VIDEO Marinika Tepić: Nas četvoro se povlačimo iz politike ako ne ispunimo obećanja
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare