25
Dolazak kineskog predsednika Si Đinpinga u Srbiju ispraćen je i u najvećim evropskim i svetskim medijima. Niko nije propustio da objavi da su pripreme trajale danima, a da je Beograd bio uoči i tokom same posete u bojama kineske zastave. Ujedno, pojavljivanje Si Đinpinga deo medija označio je kao "prst u oko EU" i to preko "trojanskog konja u Evropi" koji neguje duboke ekonomske i političke kontakte sa Pekingom, čime je inostrana javnost jasno stavila do znanja da nije najbolje prihvatila dolazak kineskog "čeličnog prijatelja".
Migovi, ministarski špalir, kolo na beogradskom aerodromu i reči kojima se propagira prijateljstvo Kine i Srbije – ukratko, ovako je izgledao dolazak kineskog predsednika Si Đinpinga u Beograd.
Dočekao ga je i predsednik Aleksandar Vučić, a danas je ispred Palate Srbije upriličen i svečani prijem, kojem su prisustvovali i građani za koje je deo opozicionih stranaka naveo da su naterani da dođu.
U svakom slučaju, poseta lidera Kine je tema broj jedan u domaćim medijima, ali veliku pažnju privukao je i u najvećim evropskim i svetskim novinama i nedeljnicima.
Novinski stupci, kamere, izveštaji i analize prepune su tumačenja šta donosi poseta Si Đinpinga Beogradu, ali i kritika na račun Srbije koja istovremeno teži ka EU, ali i prostire crveni tepih za kineskog lidera.
Poznati „Njujork Tajms“ navodi da se Si Đinping uputio u „prijateljske luke“, Srbiju i Mađarsku, a njihove lidere Aleksandra Vučića i Viktora Orbana naziva autoritarnim.
Oni podsećaju i na nedavni intervju predsednika Srbije za kinesku državnu televiziju, u kojem je prema pisanju ovog lista dominiralo laskanje Đinpingu.
“Nije stav Kine koji je naklonjen Kremlju u vezi sa ratom u Ukrajini bio problem za predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je poput Orbana održavao tople odnose sa Rusijom i Kinom, istovremeno obezbeđujući milijarde dolara kineskih investicija. U intervjuu kineskoj državnoj televiziji, Vučić je nagovestio laskanje koje će dominirati u poseti Sija”, navodi se u tekstu Njujork Tajmsa.
List navodi da se kineski novac “slio u Mađarsku i Srbiju”, čime se učvršćuju bliske veze koje su podržane zajedničkom opreznošću prema SAD.
“Spajanje ekonomskih i geoplitičkih interesa posebno je izraženo u Srbiji, koja teži ulasku u EU, ali je odustala da uvede sankcije Rusiji. Dolazak Sija u Srbiju poklopio se sa dvadesetpetogodišnjicom napada na kinesku ambasadu u Beogradu tokom bombardovanja Beograda 1999. godine. Tada su ubijena tri kineska novinara. Taj incident, za koji mnogi u Kini veruju da nije slučajan, stvorio je snažnu emotivnu vezu između Srba i Kineza”, stoji u tekstu Njujork Tajmsa.
Kao deo serije događaja koje je odobrila vlada u Beogradu, uoči posete gospodina Si Đinpinga, srpski komunisti su u ponedeljak razvili transparente na kojima je pisalo „Dobrodošao predsedniče“ i „Kosovo je Srbija – Tajvan je Kina“ ispred Kineskog kulturnog centra u Beogradu, koji je izgrađen na mestu bombardovane ambasade, piše NT.
„Tražili su da se ulica ispred centra preimenuje u ‘Ulica kineskih žrtava NATO agresije’, navodi se.
Agencija Frans pres podseća da je Kina uložila u Srbiju i na Balkan milijarde evra, posebno u rudarski i proizvodni sektor.
Dočekan sa pompom, Si je u Parizu imao iskrene razgovore sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) o trgovinskim sporovima, čak i o vezama Pekinga i Moskve, na koje zapadne zemlje gledaju s podozrenjem u kontekstu rata u Ukrajini.
Pored Francuske, postoje još dve zemlje koje je Si Đinping odabrao za svoje prvo putovanje u Evropu od 2019. godine. To su Srbija i Mađarska, koje se smatraju najprijateljskim zemljama Rusije i Kine na evropskom kontinentu.
Frans pres je preneo izjavu srpskog ministra finansija Siniše Malog, koji je rekao je za javni servis RTS, da će današnji razgovori biti fokusirani na „veliki projekat“.
Srbi koje je AFP intervjuisao u Beogradu rekli su da pozdravljaju dolazak Si Đinpinga.
„Mislim da je odlična stvar. To je poseta predsednika jedne od najmoćnijih država sveta“, rekao je jedan građanin.
I britanski Gardijan je objavio detalje posete kineskog predsednika, navodeći da su zastave Kine krasile auto-puteve dok se Srbija pripremala da dočeka Sija.
“Si se pripremao za svoj dolazak u Beogradu u utorak uveče udarivši protiv NATO zbog njegovog bombardovanja kineske ambasade u glavnom gradu Srbije 1999. godine u kojem su stradala tri novinara”, navodi se između ostalog u tekstu Gardijana.
Ovaj list navodi da se očekuje da će Si pomenuti i novu liniju brzih vozova između Beograda i Budimpešte koju gradi Kineska železnica, naglašavajući spremnost predsednika Srbije da posluje s Pekingom.
“Sa političke strane, sve oči biće uprte u balans između Istoka i Zapada Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbana, pri čemu se obe zemlje takođe smatraju prijateljskim prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu”, navodi se.
PROČITAJTE JOŠ:
25
96
45
Nemački list „Zidojče cajtung“ piše da će komemoracija povodom 25-godišnjice NATO-bombardovanja Ambasade Kine u Beogradu proizvesti „upečatljive slike“ za publiku u Kini, ali i na celom „Globalnom Jugu“ – svetu izvan Zapada, da bi se ukazalo na „licemerje“ NATO predvođenog SAD.
Francuski privredni dnevnik „Lezeko“ štaviše misli da „Peking Srbiju pretvara u svog ‘Trojanskog konja’ za upliv u Evropi“ i navodi da je Kina već preko Srbije zamašno investirala u „nove puteve svile“.
„Kina Srbiju vidi jasno kao jedno središte za svoje investicije i uticaj na stari kontinent.., a Beograd od tog petnaestogodišnjeg strategijskog partnerstva očekuje dragocenu finansijsku podršku, kao i da Kina bude ‘treći stub’ njegove spoljne politike rastegnute između Evropske unije i Rusije“.
Kineski predsednik Si Đinping je u Beogradu da bi očuvao „Novi put svile“ jer je Srbija jedan od glavnih oslonaca za uticaj Kine u Evropi – ocenjuju mediji u EU koji pišu da je cilj Pekinga i da održi dugoročnu strategiju za „pripremu Kine za postameričku budućnost Evrope“.
Na to posebno ukazuje italijanski dnevnik „Korijere dela sera“ koji predočava da „Si Đinping smatra da čvrstina veza prekoatlantskih saveznika nije baš zajamčena…
Svi komentatori ukazuju na zasad nepremostiv problem EU – ogroman deficit u trgovini s Kinom i zaostajanje u razvoju vrhunskih tehnologija.
BONUS VIDEO: Građani iz „autobusa podrške“ za N1: Doveli su nas iz preduzeća ili SNS-a, ništa nismo dobili
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare