21
Tinejdžer S.M. iz Beograda je za naš portal objasnio zašto nije glasao iako je sada, s 19 godina prvi put dobio pravo da izađe na izbore.
„Kažu glasanje je građanska dužnost, slažem se. Ovo bi važilo kada bi uslovi bili normalni, u kojima bi trebalo da budeš kao gost u hotelu sa all-inclusive narukvicom pred švedskim stolom. Ovo od nedelje me više podseća na ekskurziju Osnovne škole na kojoj ti se za ručak nude dve vrste sira – razlikuje im se samo naziv, ali smrad je isti.
Unapred sam znao koji će sir biti izglasan za najsmrdljiviji, ali sam svejedno bio užasno potresen time što je on mnogim ljudima ukusan. Između ostalog ukusan je i mom tati, iako je on više nego svestan koliko je taj sir buđav i truo, a mene to onako patriotski izjeda i nemam nači da se borim sa tim.
Obećanje koje godinama unazad dajem sebi, u vezi bežanja iz zemlje mozgom za dostojanstvom, a ne trbuhom za kruhom, ova izborna „prezentacija“ smrdljivih sireva samo učvršćuje.
Pročitajte još:
Neki od njih su vremenom počeli mi se čine manje buđavim. Nedelja ujutru, govorim sebi – daj da izaberem taj sir, znam da nije ukusan, samo je manje loš.
Postavljam sebi pitanje zašto moram da biram između loših i manje loših? Zar njihovo gustiranje ne ide najbolje uz druge vrste hrane, za koje niko nikad ne bi rekao da prave savršenu kombinaciju?
Jedan, dominantan sir je postao toliko jak da se preneo na sve nas. Doduše, jeste bilo par njih za koje sam mislio da su mirišljaviji, ali naravno ispostavilo se da su i to bili sirevi čija je jedina svrha da se pretvaraju da mirišu kako bi stvorili privid nade svim onima koji neće da žive u smrdljivoj zemlji.
Najsmrdljiviji sir nije glup, on zna da na svake četiri godine svim ljudima željnim svežeg vazduha mora da ulije nadu u mirišljavu državu, preusmeri im čula i htenja sa sebe na nešto drugo, a on pobednički nastavi da dominira.
Razumljivo je da kad 30 godina jedeš sir ni ne znaš više za drugu hranu. On te je za tolike godine naučio da ga ceniš, da mu budeš zahvalan. Možda je u početku naprijatno zagristi ga, ali je za mnoge hranljiv. Koliki nezahvalnik bi ispao kada bi zatražio da pojedeš nešto drugo? Ni govora o tome da se on izbaci sa menija i da dođe na red još nešto što ne smrdi i nije trulo.
Zato nisam glasao, a ovo su bili prvi izbori od kad sam postao punoletan – nemam za koga, a od buđavih sireva mi uvek, baš uvek pripadne muka.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare