Ove jeseni se očekuje usvajanje izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Stručna javnost je mišljenja da su najavljene izmene bolje od postojećih rešenja te da će poboljšati postojeći zakon. O novim rešenjima ali i manama govorilo se na panelu u organizaciji civilnog društva Partneri Srbij, organizovanog povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna. Jedan od zaključaka, na osnovu dosadašnjeg iskustva, je da se najteže dolazi do podataka koji imaju neku političku implikaciju.

Prema rečima Ane Toskić Cvetinović, izvršne direktorke organizacije Partneri Srbija, ovaj Nacrt donosi dobra rešenja koja mogu umanjiti neke probleme u primeni važećeg Zakona. Činjenica da će organ vlasti koji uskrati odgovor moći da bude kažnjen zato što je ćutao i nije dao tražene odgovore, govori u prilog da se može izvršiti dodatni pritisak na obveznike da postupaju po zahtevima.

„Ovaj Zakon koji se primenjuje 17 godiina, nesumnjivo je unapredio transparentnost organa vlasti, a jedini način da i ove najavljene izmene zažive i da garantuju da pravo bude unapređeno je da ga više koriste i sami građani“, rekla je Toskić Cvetinović.

U pitanju je mehanizam koji pre svega treba da bude alternativan način za dolazak do informacija, pod uslovom da su javni organi proaktivni i da sami objavljiuju informacije od javnog značaja.

„Naše iskustvo pokazuje da se najteže dolazi do podataka koji imaju neku političku implikaciju“, navodi ona.

Govoreći o novom Nacrtu, poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović je istako da je mnogo bolji i efikasniji u odnosu na prethodna rešenja, da će doneti veća ovlašćenja povereniku, čime će građani i mediji lakše dobijati odgovore na postavljena pitanja.

„Prvi put posle 16 godina, poverenik ima pravo da novčano kazni „ćutanje“ administracije, na šta se odnosi između 60 i 80 odsto žalbi. Osim toga, dva i po puta je povećana kazna za organ vlasti koji ne postupi po rešenju. Uvedena je odgovornost zaposlenog lica u organu vlasti, koji na zahtev ne pruži informacije, a značajna izmena je i mogućnost za otvaranje kancelarija Poverenika u ostalim delovima Srbije. Izmene se odnose i na to da će sada veći broj organa vlasti morati da izrađuje informatore o radu i ažurira ih“, navodi Marinović.

Prema rečima Primoža Vehera, ekeperta međunarodne organizacije SIGMA, koja je učestvovala u procesu izmene i dopune zakona i davala podršku izradi Nacrta, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jedan je od glavnih političkih kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji.

Kako je rekao, SIGMA nije videla konačnu verziju Nacrta zakona, ali je naveo probleme u vezi sa članom 3. koji se tiče definicije organa javne vlasti, kao i članom 9. o tome šta su izuzeci kada se radi o javnim informacijama.
„Tekst Nacrta zakona nije progresivan koliko bi mogao da bude, ali je ipak učinjen napredak“, rekao je David Šešilo i objasnio da se njime nudi mogućnost unapređenja delovanja Poverenika, kao i unapređenja mehanizma za uspostavljanje sankcija za one koji ne postupaju po njegovim odlukama.

Naglasio je da Zakon treba da promoviše proaktivnu transparentnost organa vlasti, kao što je to slučaj u mnogim zemljama EU.

Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija i Koalicije za slobodu pristupa informacijama, ukazao je na probleme iz prakse koji se tiču primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama, i nedostacima koje novi Nacrt nije rešio.

„Možemo biti delimično zadovoljni jer su neki problemi iz prethodnih nacrta rešeni, ali sa druge strane građani Srbije nemaju mogućnost da na efikasan način ostvare svoja prava kada im tražene podatke uskrate najviši organi vlasti. Njih je sada šest, a ako se usvoji Nacrt biće ih sedam, jer je dodata i Narodna banka Srbije – rekao je Nenadić.

Kaže da najveći problem predstavlja Vlada i i njene službe koje ignorišu zahteve za pristup informacija, u 90 odsto slučajeva.

„Jedino nam preostaje da se obratimo Upravnom sudu, koji po tim tužbama rešava godinama. Nije prihvaćen naš predlog krivične odgovornosti za najteže oblike ignorisanja i neizvršavanja Poverenikovih rešenja“, kaže on.

Skrenuo je pažnju da se pojedini podaci, poput onih u vezi sa kovidom, proglašavaju za tajne, kao i na situaciju da država sve češće osniva zajednička preduzeća sa privatnim partnerima u kojima je manjinski vlasnik pa takva preduzeća neće biti pokrivena sa ovom najnovijom verzijom Nacrta.

Na panelu posvećenom dostupnosti informcija od javnog značaja govorilo se o tome zašto borba za dostupnost tako dugo traje, pitanjem da li će poslednji Nacrt Zakona da unapredi dostignuto pravo javnosti da zna ili neka rešenja prete da ga umanje.

Na panelu su učestvovali Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, David Šešil i Primož Veharo, eskpert međunarodne organizacije SIGMA i Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija i Koalicije za slobodu pristupa informacijama.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram