18
Najvažnija poruka je da Srbija i Crna Gora treba da razgovaraju, vlade treba da komuniciraju i treba da postoje otvoreni kanali komunikacije, rekao je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni predstavnik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metju Palmer povodom odluke Podgorice da se Srbija ne nađe na listi zemalja čiji građani mogu da uđu u Crnu Goru i reakcije Beograda. Palmer je rekao i da bojkot srpske opozicije nije rešenje kada je reč o predstojećim izborima i da opozicija treba da se bori snažnije, umesto da se povlači.
Palmer je za Glas Amerike rekao da Crna Gora ima pravo da uspostavi parametre za to ko može da uđe u zemlju i postoji epidemiološka komponenta u procesu donošenja te odluke, ali dodaje da treba i „pažljivo da razmotre kako bi to moglo da utiče na odnose sa važnim susedom, kako će uticati na letnju turisticku sezonu s obzirom na važnu ulogu srpskih turista u crnogorskoj ekonomiji“.
„Znači, ima prostora za razgovor, koji treba da bude otvoren, transparentan, da se vodi mirno i koji identifikuje put napred, koji je u korist svih. Srbija i Crna Gora će večno biti susedi i treba da nađu način da rešavaju ta pitanja u partnerskom odnosu“, zaključio je Palmer.
On je ocenio i da uslovi za parlamentarne izbore u Srbiji nisu idealni, ali da bojkot nije rešenje.
Američki diplomata za Glas Amerike kaže i da SAD razumeju neke od argumenata opozicije da izborni uslovi nisu fer, ali ukazuje da će se njen glas slabije čuti ako izađe iz političke arene.
„Kada je reč o izborima 21. juna, mi bismo želeli da građani u Srbiji imaju najveći mogući izbor, važno je da u demokratskom procesu postoji pravi izbor i ohrabrili smo sve politicke partije da ucestvuju. Bojkot skoro nikad nije dobro sredstvo da se izrazi nezadovoljstvo. Pozdravljamo odluku onih koji su odlucili da ucestvuju i nadamo se da ćeh gradani Srbije, kada izađu na birališta 21. juna, imati koga da biraju“, kazao je Palmer.
On je rekao i da je važno da misija OEBS-a u Srbiji proceni kakvi su uslovi za izbore.
„Uslovi koje smo videli na prethodnim izborima i koje vidimo danas nisu idealni, posebno smo izrazili zabrinutost u vezi sa medijima. Važno je da sve politicke partije imaju pristup državnim medijima, posebno RTS-u. Ali, kao što smo rekli – odgovor na to je da sve politicke partije, uključujući i vladajuće, uđu u arenu, da se takmiče, da prenesu svoje poruke i obezbede podršku građana“, istakao je Palmer.
Povodom ocena pojedinih stranih i domaćih organizacija da je „demokratija u Srbiji u problemu“, Palmer kaže da ima mnogo izazova i da postoje razlozi zbog kojih opozicione stranke ne žele da učestvuju na izborima.
„Mi to razumemo, ali ne verujemo da je bojkot odgovor. Čak i ako uslovi nisu jednaki za sve, kako bi trebalo da bude, opozicija treba da uđe u igru, da se čuje njen glas, da se takmiči i da javnosti u Srbiji da priliku da bira. I da nastavi da se bori za ravnopravnije izborne uslove, pogotovo kada je reč o medijima. Mi ćemo se boriti za istu stvar. Važno je za evropsku budućnost Srbije i evropsku perspektivu da medijsko okruženje bude otvoreno i fer“, naglašava Palmer.
Pročitaj i:
Palmer ocenjuje i da je izlazak dela opozicije iz parlamenta bila „diskutabilna taktika“ i ponavlja da kada opozicija sebe izuzme iz političke arene, postaje teže da se čuje njen glas.
„To nisu lake okolnosti i teško da opozicija može tako da se takmiči. Razumem da su neke karte nameštene protiv njih, zaista razumem, saosećamo sa nekim od njihovih argumenata. Ali odgovor je u snažnijem, ne slabijem takmicenju. Ako građani Srbije izađu na izbore, a nemaju legitiman izbor, to ne ide na ruku demokratiji“, ukazuje Palmer.
Palemer odbacuje neke tvrdnje da SAD podržavaju predsednika Aleksandra Vučića zato što ga vide kao kredibilnog partnera u rešavanju pitanja Kosova, a onda i „žmure na neke probleme sa demokratijom“.
„Slušam te iste argumente već 25 godina na Zapadnom Balkanu i to jednostavno nije tacno. Argument da SAD preferiraju stabilnost nauštrb demokratije – nije tačan“, ističe Palmer.
On dodaje da SAD konstatno podržavaju demokratiju, efikasnu upravu, vladavinu prava, slobodu medija, reforme, demokratsku i transparentnu vladavinu ne samo u Srbiji već širom Zapadnog Balkana, već 20 godina.
„Radimo sa vladama koje građani izaberu – sa vladom Srbije, Kosova, Crne Gore, BiH, ali mi te vlade ne biramo. To rade građani na Zapadnom Balkanu. Mi želimo da se taj izbor dešava u što je moguće više demokratskim i transparentnim uslovima. To podržavamo“, poručuje Palmer.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
