Reakcija vlasti na ekološke probleme u Srbiji je poražavajuča, a pitanje zaštite životne sredine trebalo bi da bude pitanje bezbednosti, složili su se na današnjoj konferenciji "Mikser udruženja" "Čista Srbija - prljave tehnologije" predstavnici tri opozicione stranke - Nebojša Zelenović, Marinika Tepić i Dobrica Veselinović.
Predstavnik Inicijative „Ne davimo Beograd“ Dobrica Veselinović rekao je da su za njega klimatske promene politički problem broj jedan.
„Od toga zavisi kako će se živeti u budućnosti“, rekao je Veselinović. Predsednik stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović kazao je da je poražavajuće što se aktuelna vlast tek sada setila da radi na nekim prečistačima otpadnih voda, a i kada je rešila da to uradi, uradila je projekat sa Kinom, umesto da povuče 80 odsto novca besplatno iz EU programa.
O tome je, u uvodnom delu konferencije, govorio profesor emeritus hidroekoloških sistema na Imperial koledžu u Londonu Čedo Maksimović, koji tvrdi da je Vladin projekat zaštite zivotne sredine „Čista Srbija“, težak tri milijarde evra, jedan običan dinosaurus zasnovan na tehnologijama s kraja 19. i početka 20. veka.
googletag.pubads().enableAsyncRendering();
googletag.pubads().setSafeFrameConfig({ allowOverlayExpansion: true });
googletag.enableServices();
});
}
Ukoliko se bude primenio, kaže Maksimović, nekoliko budućih generacija će otplaćivati nešto što je moglo da košta dva do tri puta manje. On je, istovremeno, inicijator javne duskusije o pomenutom vladinom programu. Projekat „Čista Srbija“ najavljen je kao kapitalni državni projekat u domenu zaštite životne sredine, vredan tri milijarde evra, na kojem su angažovani kineski partneri.
Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić izjavila je da je Beograd već spreman, da su rezultati „za“ i „protiv“ ove vlasti veoma blizu i da je sve spremno za promene. Ona je, na tribini „Čista Srbija – prljava tehnologije“, rekla da SSP smatra da pitanje zaštite životne sredine ne treba svoditi samo na nivo zagađenja, već ga podići na pitanje opšte bezbednosti i pokrenuti zahtev da se zaštita životne sredine uvede kao obavezan predmet.
window.googletag = window.googletag || {cmd: []};
googletag.cmd.push(function() {
googletag.defineSlot('/21876124292/NovaRS/novaRS-dinamicki-inText',[[300, 250], [320, 100]],'div-gpt-ad-1622631114710-1').setTargeting('ad_slot',['2']).setTargeting('nova_rs_category', addManagerParams.categories).setTargeting('nova_rs_id', addManagerParams.post_id).setTargeting('nova_rs_url', addManagerParams.post_url).setTargeting('nova_rs_tags', addManagerParams.tags).addService(googletag.pubads());
googletag.pubads().setCentering(true);
googletag.pubads().collapseEmptyDivs(true, true);
googletag.pubads().enableAsyncRendering();
googletag.pubads().setSafeFrameConfig({ allowOverlayExpansion: true });
googletag.enableServices();
});
}
„Ja sam presrećna jer su se posle 20 ili 30 godina Beograd i Srbija osvestili koliko je ovo važno. Rođena sam u Pančevu, gde smo mi i naša deca bili aktivisti od rođenja, u vrtić smo umesto sa lutkama išli sa pumpicama i 20 ili 30 godina nikoga nije bilo briga“, rekla je Tepić.
BONUS VIDEO: Đorđe Miketić u redakciji Nova.rs o Rio Tintu i blokadama Srbije