8
"Za mene bojkot nije izgubio smisao i nema veze sa odlukom neke stranke da li će učestvovati na izborima. To je moralno pitanje. Time što neću da učestvujem na lažiranim izborima, ja branim svoje ljudsko dostojanstvo. Svaki misleći čovek mora da shvati da Vučić pod kontrolom drži sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, tabloide, državnu bezbednost, policiju i vojsku. Po mom mišljenju, učešće na izborima predstavlja tragičnu grešku", rekao je u intervjuu za Nova.rs akademik Dušan Teodorović.
Komentarišući navode da je Srbija na rubu građanskog rata, usled rasta tenzija u društvu, Teodorović je naveo da su te ocene realne i da je naša zemlja podeljena na dva paralelna sveta. Prema njegovom mišljenju, sprovođenje izbornih radnji u vreme pandemije ugroziće veliki broj ljudi i zbog toga bi, kako kaže, bilo pošteno da predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvati odgovornost za izgubljene živote u narednom periodu.
Iako je većina građana verovala da ništa neće biti isto posle koronavirusa, čini se da smo se u Srbiji vratili na događaje iz januara i februara. Kako vidite atmosferu u našem društvu?
Pre koronavirusa Srbija nije bila normalna zemlja. I kad kažemo povratak u normalnost, to je u našem slučaju povratak u nenormalnost. Jasno je da su neke stvari u Srbiji ubrzane zbog izbora i verovatno smo jedina zemlja na svetu koja održava izbore tokom trajanja epidemije. To je ono što je meni neverovatno. Očito da ljudski životi manje vrede od ideje da Alesandar Vučić ostane na vlasti. Mislim da bi bilo mnogo poštenije kad bi on rekao da odjavljuje epidemiju i da imamo izbore. Ali, u tom slučaju on mora da preuzme ličnu odgovornost za sve izgubljene živote, a biće ih sigurno tokom ovog perioda.
Zbog čega vlast i opozicija ne pokazuju dovoljno želje da razgovaraju kako bi se smirile tenzije u društvu?
Mislim da ta tenzija ne može da se smiri. Srbija je uništena zemlja. U moralnom smislu ona je „spaljena“. Aleksandar Vučić je poput Paje Patka koji farba sobu. On je zafarbao ćošak i ne zna gde dalje da ide i šta da radi. On sad ima samo dve mogućnosti – da nastavi da diktatorski upravlja Srbijom do kraja života ili da odmah napusti zemlju. Ne mogu da zamislim treću mogućnost. Ne mogu da zamislim da Aleksandar Vučić sedi poput običnog čoveka u nekom beogradskom kafiću za deset godina i da pije kafu. On je napravio priču u kojoj je država njegovo privatno vlasništvo i gde on radi šta god poželi. Zato dogovor sa njim nije moguć, već samo pregovori kako bi na miran način sišao sa vlasti. Nemoguće je da on bude pobeđen na izborima u situaciji gde su gotovo svi mediji okupirani i gde su građani svakog dana izloženi gebelsovskoj propagandi.
Mnogi su prethodnih dana u javnosti isticali da je Srbija na rubu građanskog rata. Jesu li te ocene preterane ili nama zaista preti ozbiljniji sukob?
Ja sam saglasan sa tim ocenama. Vučić je podelio društvo i mi imamo dva paralelna sveta. Ja sam jedan od ljudi koji javno kritikuje režim i o meni svakakve gadosti pišu mediji koji su bliski vlastima. Od toga se branim tako što živim u svom svetu. Za mene ne postoje tabloidi, Pink i Hepi. I veliki broj mojih poznanika i prijatelja se ponaša na taj način. Gledam N1 i Nova S televiziju i pratim određeni broj portala. Ne kažem da je to dobro za Srbiju, ali to je realnost u kojoj živimo. Isto tako, oni koji čitaju tabloide ne čitaju NIN i Danas. Mi živimo jedni pored drugih.
Pokret Slobodnih građana odlučio je da uzme učešće na predstojećim izborima i time je napustio ideju bojkota. Da li posle svega ima svrhe bojkotovati izbore?
Ja ne vezujem bojkot za političke stranke i partije, već za građane. Partije ponekad implicitno uvrede građane kad kažu da su rešili da izađu na izbore ili da ih bojkotuju. Građani su ti koji odlučuju. To je moja individualna odluka. Za mene bojkot nije izgubio smisao i nema veze sa odlukom neke stranke da li će učestvovati na izborima. To je moralno pitanje. Time što neću da učestvujem na lažiranim izborima, ja branim svoje ljudsko dostojanstvo. Neću da učestvujem u farsi koju organizuje Aleksandar Vučić. Njemu je kao „nasušni hleb“ potrebna neka grupica ljudi u parlamentu koju će on da zove opozicijom i koju će da koristi kako bi Evropi i svetu govorio da u našoj zemlji postoji demokratija. Kao građanin, mogu da učestvujem samo u izborima koji imaju međunarodnu kontrolu i koji će se organizovati osam meseci od trenutka u kojem mi pričamo. A za taj period, neophodno je zabraniti informativni program na Pinku i Hepiju i da on postoji samo na nacionalnoj televiziji u trajanju od dva sata, po određenim pravilima. Bez toga nema slobodnih izbora.
Kao neko ko je bio među osnivačima Pokreta slobodnih građana, kako vidite njihovu odluku da ipak uđu u izbornu trku?
Bio sam predsedavajući na osnivačkoj Skupštini Pokreta slobodnih građana i napustio sam ga posle pet dana. Žalosno je što je veliki broj osnivača veoma brzo napustio taj pokret. Ovo su sad neki drugi ljudi koji su nasledili ime. Mene njihova odluka ne pogađa, ali smatram da je tragična i politički nezrela. Mislim da je njihov izlazak na izbore motivisan idejom da nekoliko ljudi dobije poslanička mesta.
Izvesno je da će nakon narednih izbora vlast ponovo formirati Srpska napredna stranka i njeni koalicioni partneri. Gde je onda uspeh bojkota, kako se on može meriti?
A gde je uspeh da se učestvuje na izborima? Niko ne može da tvrdi kako bi učešće delova opozicije doprinelo da se promeni vlast. To nije moguće. Svaki misleći čovek mora da shvati da Vučić pod kontrolom drži sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, tabloide, državnu bezbednost, policiju i vojsku. Po mom mišljenju, učešće na izborima predstavlja tragičnu grešku. Kod određenog dela ljudi izlazak za na izbore motivisan je isključivo idejom da budu poslanici. U svoje ime mogu da poručim svakom mislećem čoveku da ne pomišlja da izlazi na ove izbore. Ovde se siromašni građani kupuju za litar ulja i hiljadu dinara. To je užasna manipulacija građanima i dodatno ponižavanje tih unesrećenih ljudi. Mislim da je Vučić društvo doveo u takvo stanje da bi međunarodni posmatrači morali da organizuju i vode izbore u Srbiji.
Kako će izgledati život u Srbiji nakon predstojećih izbora?
Užasno, ukoliko se „ne slomi“ režim Aleksandra Vučića. Ja bih na vašem mestu, ako nemate nadu da može da se „slomi“ ovaj režim, odmah otišao iz Srbije. Svaki segment društva je uništen i nivo korupcije je neverovatan. Imate primer akademika Ljubiše Rakića koji u devedesetoj godini dopušta sebi da obavlja funkciju predsednika Saveta Megatrenda i da kaže kako je fakultet u Sava centru, koji je pohađao Nebojša Stefanović, validan. To je isto vid korupcije. Dodatno je poražavajuća činjenica da to govori jedan profesor univerziteta. Ovde se ljudi kupuju novcem, nagradama i pozicijama. Mi se trenutno nalazimo u jednom rezervatu. U ovoj državi ne radi tužilaštvo, sudstvo, prosveta, zdravstvo, već caruje korupcija.
Pojedini analitičari smatraju da su u Srbiji za smenu vlasti ključni predsednički izbori. Da li u opozicionim redovima vidite neku ličnost koja bi mogla da ozbiljnije ugrozi aktuelni režim u predsedničkoj trci?
Teze da su predsednički izbori način na koji se smenjuje vlast su samo nastavak jedne škole mišljenja protiv koje se ja borim. To znači da je predsednik najvažnija figura u ovoj zemlji. Ako pažljivo pročitate Ustav, videćete da je predsednik jedna moralna figura koja služi za moralni primer. Ako se držimo toga, onda su najvažnija stvar paralamentarni izbori. Ja se protivim toj vrsti tradicije u kojoj je jedna ličnost ta koja će da nas izbavi. Mi moramo da se priviknemo na evropske vrednosti i da svi zajedno sebe spasimo.
Ne čujem se sa Jankovićem, Samoodbrani nedostaje spremnost da postane politička organizacija
Vi ste bili aktivni učesnik prethodne kampanje za izbor predsednika Srbije. Kako gledate na to iskustvo i kakav je danas vaš odnos sa Sašom Jankovićem?
Nemam nikakvu relaciju sa Sašom Jankovićem, a poslednji put sam ga video nakon osnivačke Skupštine Pokreta slobodnih građana, kad sam napustio pokret. Mislio sam da se čitava priča neće razvijati u dobrom smeru. Nažalost, pokazalo se da sam bio u pravu. Ja bih ovom prilikom čestitao Aleksandru Vučiću, jer mislim da je do sad maestralno uspevao da uruši bilo kakav pokušaj osnivanja nekog pokreta koji bi ga ugrozio. Od srca sam učestvovao u pomenutoj kampanji. To je bio pokušaj u kojem je jedna grupa ljudi sa nekoliko automobila uzela gotovo 17 odsto glasova.
Šta se dogodilo sa grupom Samoodbrana? Da li ona i dalje postoji?
Mi smo neformalna grupa i nismo osnovani. Često se čujem sa Dušanom Petričićem, Dragoljubom Bakićem, Vidom Petrović Škero. Reč je o ljudima koji imaju karijere. Mi nismo profesionalni političari i nismo živeli, niti planiramo da živimo, od politike. Protivnici smo ovog režima i mislimo da Srbija ide u propast pod ovom vlašću. Samoodbrani nedostaje spremnost da postane politička organizacija, jer je reč o ljudima koji su u godinama, zato i ne možete da očekujete od nekoga ko ima ozbiljne godine da pravi političku organizaciju. Za to je potrebno i mnogo operativnog rada i potrebni su mladi ljudi. Samoodbrana je prisutna, s vremena na vreme se oglašavamo saopštenjima. Priznajem da smo bili blizu toga da napravimo političku organizaciju, ali to je ipak težak zadatak i velika obaveza.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
