0
Poovodom podizanja borbene gotovosti Vojske Srbije i slanja jedinica ka administrativnoj liniji, oglasio se Petar Radojčić, general-potpukovnik u penziji. Tekst prenosimo integralno.
Na dan “najvećeg – istorijskog” skupa ikada održanog u Srbiji, skupa nade “običnih, dobrih ljudi” radi odbrane slobodarskih i demokratskih vrednosti od “onih drugih” koji ne žele napredak sopstvene države i 24 sata uoči saopštenja “velikih i važnih odluka” predsednika Republike Srbije, 26. maja, nešto pre podneva, u sve četiri opštine na severu Kosova čule su se sirene za “opasnost”. U stvari, njihovo oglašavanje je bilo poziv građanima da se okupe ispred opštinskih zgrada kako bi sprečili ulazak novoizabranih gradonačelnika (u pisustvu pripadnika Kosovske policije) u službene prostorije i preuzimanje dužnosti.
Već viđeno, po ko zna koji put. Izvesnost ishoda krize se da naslutiti. Nameće se pitanje – čemu takva reakcija, pogotovu što se očekivala provokacija kosovske vlasti? Zar predsednik Vučić nije, 03. maja, prilikom vanrednog obraćanja javnosti, pored ostalog, izneo mračne prognoze za Srbe na severu Kosova, preciziravši da je prva pretnja upad u opštinske zgrade 28. maja? Ako je raspolagao obaveštajnim podacima (bez obzira na neznatno odstupanje termina), zašto nije nešto preduzeo kako bi se osujetila namera Kurtija? Zašto nije odvratio građane sa kriznog područja od dolaska na miting “Srbija nade”?
Sa kojim ciljem se uzbunjuje narod nakon neopozive odluke predstavnika lokalnih Srba (uz podršku vlasti u Beogradu) da napuste kosovske institucije i tako ulice, sudove i lokalne samouprave prepuste Albancima, ali i bojkotuju nedavne lokalne izbore? Upravo postaje jasno šta se time promenilo u stanju na teritoriji gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Dugogodišnja napetost (često na ivici težih međunacionalnih incidenata) i razmena optužbi zvaničnika iz Prištine i Beograda ne uliva poverenje u iznalaženje rešenja problema na Kosovu. Naprotiv. Sukob okupljenih građana i Kosovske policije, uz upotrebu šok-bombi i suzavca, svakako, jeste razlog za zabrinutost i preispitivanje efekata dosadašnjih postupaka, te
iniciranje reakcije međunarodne zajednice, KFOR-a i EULEKS-a, ali ne i za, ponovnu, ishitrenu naredbu predsednika Srbije za podizanje borbene gotovosti (tj. operativnih sposobnosti) jedinica Vojske Srbije (VS) na najviši nivo i hitan pokret ka administrativnoj liniji sa Kosovom. I ovog puta ostaje nejasno – sa kojim ciljem? Može li se na ovim prostorima, i u aktuelnim okolnostima, sačuvati mir i osigurati bezbednost građana demonstracijom ili (eventualnom) upotrebom sile?
Na iracionalnost preduzete mere ukazuje stav američkog ambasadora na Kosovu da nasilne mere treba odmah prekinuti, kao i nesaglasje zvaničnika zemalja Kvinte (SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije) sa potezom kosovskih vlasti. Pri tom, treba imati u vidu da su za čuvanje reda i mira, odnosno stvaranje i održavanje sigurnosti na Kosovu i Metohiji, zadužene snage KFOR-a, da VS ima stalno raspoređene snage duž administrativne linije (bez mogućnosti da priđu istoj bliže od 1.000 metara, pre nego se obavesti Štab KFOR) i da pripadnici VS, kao i građani Srbije (van KiM), nisu ugroženi od strane Kosovskih bezbednosnih snaga.
PROČITAJTE JOŠ
0
8
5
O Kosovu se, poslednjih godina, mnogo govori i piše, ali se rasplet “drame” ne nazire.
Izgleda da je “proizvodnja” vanrednih situacija i stvaranje kontinuirane krize cilj i/ili izabrana metoda za održavanje vlasti i u Beogradu i u Prištini. Međutim, u nedostatku smislenih reakcija, konstantno nestabilna situacija mogla bi da izmakne kontroli i dovede do, obostrano, teških posledica.
BONUS VIDEO Sirene za uzbunu na severu Kosova