Srbija već godinama vodi konfuznu spoljnu politiku, a prvi potezi novog šefa srpske diplomatije Nikole Selakovića ne obećavaju i pokazuju da se u srpskoj diplomatiji ništa (na bolje) neće promeniti. Sagovornici portala Nova.rs smatraju da odluku o proterivanju crnogorskog ambasadora, pa njeno povlačenje, kao i glasanje protiv Rezolucije o povlačenju ruske vojske sa Krima u Ujedinjenim nacijama, nije doneo sam ministar Selaković, već njemu “nadređeni”, te da će zbog ove druge Srbija ponovo morati da objašnjava Zapadu kakvu politiku vodi.
Pridruživanjem Deklaraciji EU o izborima u Belorusiji, a zatim i potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma stvorio se utisak da se Srbija, koja godinama sedi na više stolica, konačno okreće SAD i EU, te da će svoje spoljno političke poteze povlačiti u koordinaciji sa zapadnim partnerima. Međutim, samo nekoliko meseci kasnije, Srbija je glasala protiv rezolucije u kojoj se traži od Rusije da što pre prekine „privremenu okupaciju“ Krima i to u društvu zemalja poput Belorusije, Kube, Severne Koreje, Irana, Kambodže…
Nakon odluke Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore da iz te države protera srpskog ambasadora Vladimira Božovića, i srpsko Ministarstvo spoljnih poslova odlučilo je da uzvrati na isti način i personom non grata proglasi crnogorskog ambasadora Tarzana Miloševića. Međutim, posle molbe predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tu odluku povukla je premijerka Ana Brnabić.
Glasanje protiv rezolucije u Ujedinjenim nacijama i proglašenje crnogorskog amabasadora za nepoželjnu osobu u Srbiji su ujedno i prva dva poteza koja je kao ministar spoljnih poslova povukao Nikola Selaković.
Sagovornici našeg portala međutim kažu da takve odluke sigurno sam nije doneo.
„Selaković kao tehnički sekretar“
Diplomata Srećko Đukić navodi za naš portal da one spadaju u nadležnost Selakovića, ali da se on se tu ništa nije pitao.
„On je samo izvršio volju onoga ko mu je nadređen. Naravno da to treba da radi ministar spoljnih poslova. Međutim, ako donese odluku o proterivanju ambasadora, pa onda ona bude derogirana, on iz moralnih razloga treba da podnese ostavku“, kaže Đukić.
Upitan šta očekuje kako će Selaković, sudeći po prvim potezima, da se ponaša kao ministar, Đukić navodi da će novi šef srpske diplomatije biti samo tehnički izvršilac.
„Ranije su se takvi političari zvali tehnički sekretari za spoljne poslove. Ne očekujem da on bude više od toga. Takva je uostalom koncepcija Vlade. Vučić pritiska dugmad, a oni rade. To ministri odlično rade, a najbolje Ana Brnabić. Ne trebaju njemu neki misleći ljudi“, zaključuje Đukić.
„Nastavak Dačićeve spoljne politike“
I Marko Savković, programski direktor Fonda za političku izuzetnost, ne misli da je svoje prve poteze Selaković sam povukao, već da je to učinjeno u koordinaciji sa drugim predstavnicima vlasti.
„Selaković će nastaviti Dačićevu politiku. Neke odluke donose se po automatizmu. U Ujedinjenim nacijama imamo 10 godina svrstavanja uz Rusiju i Kinu, imamo ozbiljan pad usaglašavanja spoljne politike sa EU – 2012. su naše odluke bile 99 odsto usaglašene, a sad je taj procenat ispod 60 odsto“, ističe Savković.
On navodi da će zbog glasanja u UN Srbija morati da objašnjava zapadnim partnerima šta je zapravo njena politika.
„Svi koji su posle potpisivanja vašingtonskog sporazuma zaključili da sledi velika promena u spoljnoj politici Srbije, okretanje Srbije Zapadu… ovo pokazuje da to nije tačno. Sve naše odluke u UN vrteće se oko Kosova, sve dok se ne približimo takozvanom kompromisnom rešenju sa Prištinom“, zaključuje Savković.
Pratite nas i na društvenim mrežama: