0
Predsednik privremenih prištinskih institucija, Hašim Tači, pozvao je danas lidera Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija na konsultacije o formiranju nove vlade.
Tači je Kurtija pozvao na konsultacije u sredu, 1. aprila, u 10 sati.
Kurti je prvi lider parlamentarne stranke kojeg Tači poziva na konsultacije, s obzirom na to da je reč o Samoopredeljenju, pobedničkoj stranci na oktobarskim izborima.
„Sledeći odluku o izglasavanju nepoverenja vladi, a u skladu sa ustavom, pozivam vas na konsultacije o daljim koracima”, piše u pozivu, u koji je prištinski portal Ljajmi imao uvid.
Pokret Samoopredeljene saopštio je ranije da se neće odazvati konsultacijama na koje poziva Tači, jer očekuju da budu raspisani novi vanredni parlamentarni izbori.
Tači je ranije danas o formiranju nove vlade razgovarao sa ambasadorima zemalja Kvinte.
Nakon opoziva vlade Kosova predstoji nekoliko scenarija daljeg raspleta političke krize, moguće je formiranje nove vlade a nije isključeno ni da će se ići na nove izbore, navodi direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi za Kosovo Onlajn.
Šeholi podseća, da je predsednik Kosova Hašim Tači ove nedelje planirao razgovore s liderima parlamentarnih stranaka da bi od njih čuo šta misle o daljem razvoju političkih procesa nakon opoziva vlade.
„Nakon susreta Tačija sa liderima parlamentarnih partija možemo imati predlog Samoopredeljenja da oni žele odmah datum izbora, tako su se zvanično izjasnili, što u principu ne mora da se usvoji od predsednika Kosova, jer mu ustav Kosova daje diskreciono pravo, članom 95 ustava Kosova, i time ta opcija pada u vodu“, objašnjava Šeholi.
Ako je izvesno da DSK Isa Mustafe može da ubedi predsednika Kosova da ima 61 poslanika koji će činiti parlamentarnu većinu, onda ćemo po Šeholijevim rečima, imati novu vladu koja će nastaviti da radi po mandatu do 2023. godine.
„U toj vladi bi bile DSK, ABK, Socialdemokratska partija, Srpska lista i nesrpske manjine. Ukupno to znači 67 poslanika. U toj soluciji Srpska lista bi imala jaku političku ulogu, jer bez nje se ne može formirati parlamentarna većina, a samim tim ni vlada Kosova“, kaže Šeholi za Kosovo Onlajn.
Moguća je i šira koalicija u kojoj bi bila i Demokratska partija Kosova i to bi značilo većinu od čak 91 poslanika, navodi naš sagovornik.
„To bi izuzetno bilo vredno za buduće procese koji čekaju Kosovo jer tako bi imali dve trećine poslanika za ratifikovanje eventualnih značajnih međunarodnih sporazuma. A postoji mogućnost i dogovora političkih stranaka da se formira prelazna vlada sa oročenim mandatom, na primer godinu dana, i da se u tom mandatu okonča dijalog Kosova sa Srbijom i potom da se u maju 2021. godine održe vanredni parlamentarni izbori“, dodaje Šeholi.
Ukoliko se parlamentarne stranke ne slože o novoj parlamentarnoj većini onda je neminovno da će predsednik Kosova obelodaniti datum prevremenih izbora.
Šeholi kaže da sve ovo mora po ustavu Kosova da se okonča najkasnije do 30. aprila ove godine.
„U bilo kojoj soluciji premijer Kosova će doći iz redova DSK jer u suprotnom Kosovo ide na vanredne izbore, obzirom da nijedna stranka ne želi koaliciju sa Samoopredelenjem, koja iako je pobedila na izborima 6 oktobra i još ima najviše poslanika kao stranka u Skupštini neće moći da vodi vladu. Jedino ako želi da se pridruži široj vladinoj koaliciji, zaključio je Šeholi.
Kosovska vlada na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem pala je 25. marta, jer su joj nepoverenje izglasali poslanici većinom glasova i to DSK koji su do tada bili formalno koalicioni partneri Samoopredeljenja, a koji su i pokrenuli čitavu priču o smeni aktuelnog premijera.
Demokratski savez Kosova Ise Mustafe nije oprostio koalicionom partneru Aljbinu Kurtiju smenjivanje ministra unutrašnjih poslova, pa je kabinetu lidera pokreta Samoopredeljenje izglasano nepoverenje posle svega pedesetak dana vlasti.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
