11
Američki predsednik Donald Tramp pozvao je predsednika Srbije i kosovskog predsednika na razgovore u Vašington 27. juna, a nastavak pregovora između Srbije i Kosova, a svetski mediji pišu da američka inicijativa predstavlja problem za Evropu, kao i da bi potencijalno postizanje sporazuma moglo da ugrozi poziciju Rusije na Balkanu.
Gardijan piše da je saopštenje Ričarda Grenela, kontroverznog Trampovog specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, iznenadilo evropske zvaničnike i to ne u pozitivnom smislu.
„Ako – i to je veliko ako – inicijativa bude uspešna, biće to neka vrsta šamara za EU i godine uložene u pokušaje da se normalizuju odnosi između Beograda i Prištine“, rekla je Korina Stratulat iz Centra za evropske politike.
Srbija, podseća Gardijan, i dalje smatra Kosovo delom svoje teritorije, a predsednik Kosova Hašim Tači istakao je da „Kosovo nema vremena za gubljenje, nema vremena za stagniranje ili oklevanje“ i da mora da se što brže kreće ka članstvu u organizacijama poput UN, NATO i EU.
Grenelova uloga je kontroverzna, piše Gardijan. Svrgnuti premijer Kosova Aljbin Kurti je u aprilu optužio izaslanika SAD da priprema udar na kosovsku vladu zbog skeptičnog stava koji je Kurti imao prema potencijalnog postizanju sporazuma između Beograda i Prištine. Grenelov cilj je bio da „papir bude potpisan“ kako bi Tramp rešavanje kosovskog pitanja mogao da prezentuje kao jedan od svojih uspeha u izbornoj godini.
Tramp ima nameru da postigne konačni dogovor između, kako navodi Volstrit džurnal, „ove dve države“ pre predsedničkih izbora ove godine.
U medijima se već čitaju naslovi da „Vučić ide u Belu kuću da prizna Kosovo“, mada u stranim medijima „rešavanje kosovskog pitanja“ ne konotira nužno priznanje. Volstrit džurnal u tom smislu ističe da bi „rešavanje spora oko statusa Kosova“ moglo stabilizovati ceo region zapadnog Balkana i okrenuti ga ka Evropskoj uniji.
„Uprkos situaciji u SAD i širenju koronavirusa, Tramp se nada da će osigurati dugoročni održivi formalni mirovni ugovor u regionu koji je bio žarište suparničkih sila, kako bi poboljšao svoj spoljnopolitički kredibilitet. Ali novo otvaranje razgovora između Kosova i susedne Srbije, ruskog saveznika, koji podržavaju SAD, već izaziva kontroverzu u Evropi gde diplomate smatraju da bi se Evropska unija mogla naći u problemu“, navodi se u tekstu.
Vašington post takođe piše da između Trampove administracije i evropskih zvaničnika nema saglasnosti ko bi trebalo da vodi pregovore.
Srbija i tzv. Kosovo potvrdili su da su dobili poziv za sastanak u Beloj kući 27. juna.
Tramp se lično zainteresovao za to pitanje prošle godine, piše list, i dodaje da zvaničnici američke administracije smatraju da bi rešavanje dugogodišnjeg spora značilo Trampu uoči izbora, budući da su razgovori sa Severnom Korejom i pritisak na Iran do sada dali ograničene rezultate.
Uspešan ishod proširio bi uticaj SAD na Balkanu, gde se Kina i Rusija agresivno takmiče za uticaj, posebno od početka pandemije, ocenjuje američki list.
Specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel objavio je na Tviteru da postoje uslovi da se predstavnici Beograda i Prištine sastanu 27. juna u Beloj kući.
On je, kako navodi, dobio uverenja od vlada u Beogradu i Prištini da će privremeno zaustaviti kampanju povlačenja priznanja, odnosno zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama, kako bi se 27. juna sastali u Beloj kući.
Vašington post ističe da EU i SAD formalno imaju isti cilj – rešavanje jednog od poslednjih žarišta u Evropi posle krvavog rata krajem devedesetih i NATO intervencije za zaustavljanje „krvavog srpskog udara na kosovske separatiste“.
Tači, piše list, ne krije da mu je draže da pregovore vodi Vašington umesto EU.
„Kosovo je oduvek verovalo Sjedinjenim Državama i izlazilo kao pobednik“, rekao je Tači na konferenciji za medije. „Ovog puta ulogu lidera preuzimaju SAD i mi to pozdravljamo.“
Vašington post podseća i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će sastanku u Vašingotnu prisustvovati on ili predsednica Vlade, ističući da potencijalno priznanje Kosova neće biti deo agende. Kosovo, sa druge strane, insistira na bilateralnom priznanju nezavisnosti od Stbije kao jedinom mogućeg ishodu dijaloga.
Predsednik Srbije je, takođe, rekao da prihvata Grenelov poziv na dijalog, ali da poseta pregovorima u Vašigntonu ne znači podrivanje posredničkih napora EU.
Koliko je situacija delikatna na geopolitičkom planu, piše Gardijan, najbolje ilustruje činjenica da je u roku od svega nekoliko sati od Grenelove najave sastanka, predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao Vučića kako bi ga suptilno podsetio da bilo koji postignuti dogovor mora da odobri i Savet bezbednosti UN. Vučić, ističe britanski list, poslednjih godina balansira između udvaranja EU i održavanju dobrih odnosa sa Rusijom.
Moskva je, dodaje se, svesna da bi eventualno postizanje dogovora u Srbiji otvorilo put za širenje uticaja SAD i NATO, a Srbija je, naposletku, jedan od malobrojnih saveznika Rusije u Evropi. Vučić će svega nekoliko dana pre odlaska u Belu kuću otputovati u Moskvu na sastanak sa Putinom.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
