Iako je od premijerke Ane Brnabić LGBT zajednica očekivala mnogo, ona je svoj politički put gradila isključivo na ulagivanju predsedniku Srbije.
Mnogo kandidata nametalo se 2017. godine na mestu naslednika Aleksandra Vučića na premijerkoj funkciji – ređali su se funkcioneri, potpredsednici SNS, ljudi od poverenja lidera naprednjaka. Mnogo se spekulisalo, ali je na kraju predsednik presekao: Ana Brnabić biće novi mandatar. Žena koja je bila nepoznata široj javnosti, bez stranačkog uporišta i sa navodnim stručnim kvalifikacijama sela je u vruću fotelju u Nemanjinoj 11. Još kao ministarka je saopštila da pripada LGBT zajednici, što je u tom trenutku bila jeres unutar konzervativnog SNS. Očekivalo se barem da Brnabić za nanometar pomeri inače lošu poziciju LGBT pripadnika, ali malo se ko verovao da će ona kao deo te zajednice formalno biti na čelu Vlade koja ga zabranjuje. Apsurdno, ali definitivno napredno!
Da Ana Brnabić nije LGBT već naprednjak efektno je poentirao glavni urednik Danasa Draža Petrović. U svom stilu, kao deo kolumne on je premijerku nazvao i „feleričnom“ umesto „čeličnom“ lejdi, aludirajući na nadimak prve britanske premijerke Margaret Tačer.
Neće Brnabić biti zapamćena ni približno kao Tačer, a neće biti zapamćena ni kao premijerka koja je promenila odnose moći u zemlji. Neće Brnabić niko pamtiti ni kao osobu koja je prava LGBT osoba pomerila sa mrtve tačke, iako su mnogi verovali da će kao ministarska, a kasnije i predsednica Vlade doprineti većoj inkluzivnosti osoba koji drugačije misle i vole od većine.
Umesto svega što je Ana želela da bude ostaće upamćena jedino kao dobar naprednjak – pokoran, nenametljiv, koji ide niz dlaku i veruje u ono što misli predsednik.
Sa druge strane, Ana nije izneverila predsednika jer je dobio slabu premijerku koja će klimati glavom umesto da odmahne istom ako se nešto ne radi u skladu sa državnim interesima, ali i interesima građana.
Krug se zatvorio – naprednjak Ana nije se izborila protiv onoga što je nametnuo predsednik Vučić. Nije pomogla zajednici kojoj pripada, ali jeste stranci i predsedniku. Ana je na kraju samo ostala naprednjak, nije se uzdigla do nivoa premijerke koja se bori za vrednost LGBT osoba.
Kada se pojavila na velikoj političkoj sceni 2016. godine kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Brnabić je stidljivo predstavljena javnosti. Nije bila deo stranačke baze, građani je nisu znali, a LGBT „bekgraund“ više je bio teg oko vrata za ministarku nego iskrena želja birača SNS.
Isključivo Vučićevom voljom Brnabić je predložena za mandatarku za sastav nove Vlade 2017. godine. Preporučili su je navodni rezultati, ali je bolja ulaznica bila poltronostvo i klimanje glavom. Isto ono klimanje koje je stidljivo morala da pokaže dok je MUP zabranjivao Prajd.
Umesto da bude motor promene, branilac LGBT prava i prva premijerka koja je izjednačila građane Srbije, Brnabić su druge aktivnosti bile na srcu: napadanje opozicije i medija, pomaganje oko tendera članovima svoje porodice i aminovanje svega ono što je partija želela.
Naprednjak u njoj nikada nije mogao da pobedi LGBT u Ani, što je velika šteta – kako za nju, tako i za sve one koji će u subotu motriti jednim oko da li će ih neko napasti, gađati kamenom ili štanglom ili jednostavno gurnuti na ulici.
Ana je morala i mogla više. Izvesno je da će dobiti još jedan mandat, ali on neće biti dovoljan da LGBT Brnabić pobedi naprednjaka Anu. Ona je svoju stranu izabrala odavno.
Ne ide da se tek tako menja.
Bonus video: Ponoš: Ana Brnabić je predmet Vučićeve zloupotrebe i poniženja na koji je sama pristala
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare