1
Sledeći masovni protest na koji studenti zovu biće u Kragujevcu ove subote, na Sretenje. Komentarišući otkud ideja za baš ovo mesto i datum novog velikog protesta, naši sagovornici kažu da je simbolika višestruka te da su studenti još jednom podsetili na to šta je cilj ovih protesta - oslobođena Srbija, ustavnost i državnost.
Sretenje, odnosno 15. februar, se već 23 godine obeležava kao Dan državnosti Srbije. Tog dana 1804. podignut je Prvi srpski ustanak u Orašcu.
Trideset i jednu godinu kasnije, istog dana u Kragujevcu, usvojen je prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat i kao Sretenjski ustav.
Upravo tog dana ove godine studenti planiraju sledeći masovni protest. Pozivaju građane iz cele Srbije da im se pridruže.
“Dragi ljudi, zvanično vas pozivamo da se sretnemo na Sretenje! Naš grad je bio kolevka prvog Ustava i mesto gde je pisana budućnost ove zemlje. Neka ponovo bude mesto gde se ispisuje pravda. Vidimo se”, napisali su studenti u blokadi na društvenim mrežama.
Kako istoričar Milivoj Bešlin iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kaže za Novu, Kragujevac je prva prestonica slobodne Srbije, i otud i misao o slobodi.
“Ono što je zapravo poruka Sretenja, kao praznika, jesu dve vrste slobode: jedna je sloboda od drugoga odnosno oslobođenje od Osmanskog carstva i stvaranje moderne Srbije, a druga je unutrašnja sloboda od vlastite vlasti i sopstvenog vladara. Dakle, to je taj Sretenjski ustav koji je prvi ograničio vlast u oslobođenoj Srbiji”.
Dodaje da iz tog razloga, ako govorimo o poruci Sretenja i te dve slobode, onda je poruka koju studenti šalju javnosti vrlo dobra.
“Poruka koju studenti šalju narodu time što će sledeći protesti biti u Kragujevcu je dobra jer je uostalom Sretenje u našoj zemlji Dan državnosti i ustavnosti. Pitanje je ne samo ograničenje vlasti, već je i pitanje rada institucija, za šta se studenti i bore”, kaže Bešlin.
Ima smisla da su studenti napravili akciju baš na Sretenje, kaže on, jer je njihov pokret na neki način oslobodio naše društvo.
“Podsetili su nas na to da institucije moraju da rade kako treba, da današnja vlast mora da bude ograničena Ustavom Republike Srbije”, rekao je Milivoj Bešlin za Novu.
Isto smatra i istoričar Srđan Cvetković, rekavši za Novu da su studenti do sad pokazali neverovatnu zrelost po pitanju organizacije protesta.
“Oni, osim što su probudili energiju među građanima Srbije, uspeli su da decentralizuju proteste time što nisu samo izlazili na ulice Beograda i Novog Sada, već i po raznim selima čiji se meštani sve do sad nisu bunili. Osim toga, umreženi su univerziteti po celoj Srbiji po pitanju protesta, što je novina u odnosu na studentske demonstracije 1996. i 1997. godine”, kaže on.
Dodaje da je Sretenje kao datum narednih protesta isto dobar izbor, jer se tako opominje na poštovanje ustavnosti i državnosti, što su sve ciljevi ovog protesta.
“Traže da se poštuju zakoni i da institucije rade svoj posao, te nema boljeg mesta od Kragujevca koje će da predstavi tu simboliku srpske državnosti s obzirom na to da je 15. februara baš tamo potpisan prvi Ustav”, kaže on i dodaje:
“Vidimo da vlast pokušava da studentske proteste, i generalno sve one koji su protiv režima da predstave kao državne neprijatelje. Zato je najvažnija poruka ovog skupa to što će doći ne samo studenti već i građani koji ne poštuju režim koji gazi zakone i institucije”.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
