22
Urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija izjavio je u "Iza vesti" da se vode "ozbiljni razgovori o primenama preporuka ODIHR". "Ja čujem da su to ozbiljni razgovori u kojima učestvuju svi ambasadori Kvinte, razgovaraju i sa predsednicom skupštine, očekuju pomak u implementaciji preporuka ODIHR, mislim da bi za predstavnike Kvinte bilo razočaranje da ne dođe do pomaka u implementaciji preporuka ODIHR", kaže on.
Todorović Štiplija je u emisiji „Iza vesti“ TV N1, govoreći o poseti predsednika Aleksandra Vučića Francuskoj, rekao da Emanuel Makron ima taj način da, kad god u Jelisejskoj palati bude konferencija gde mu dolazi neki lider koji je na neki način problematičan, ima stav da iznese stav Francuske koji se u neku ruku razlikuje od stava svog gosta.
„Ima taj momenat gde kaže to što želi, i stav Francuske koji se na neki način razlikuje od stava Srbije. Francuska neće promeniti svoj stav o ključnim pitanjima na Zapadnom Balkanu, o nezavisnosti Kosova, članstvu Kosova u Savetu Evrope. Meni je bilo zanimljivo, Makron je podvukao stanje u vladavini prava, reformi pravosuđa, medijima…“, kaže on, a prenosi N1.
Francuska je, dodaje on, vrlo po strani ove političke krize koja se u Srbiji „samo produbila“.
„Mislim da traje od 2019. godine, samo se sve više produbljuje. Francuska se drži po strani, sem učešća ambasadora u Kvinti i razgovora sa liderima u Srbiji o pitanjima vezanim za izbore. Francuska možda i deceniju i više nema stav o Zapadnom Balkanu da je ona zemlja koja nešto treba da menja. To je bilo neko dvorište Nemačke, koje je Nemačka držala i situacija na Zapadnom Balkanu, svi tokovi su bili vezani za Nemačku, nemačku ekonomiju, Francuska nije imala taj pristup“, kaže.
Ako gledamo kao posetu jednog državnika Parizu, kaže on, „ne razlikuje se ni od jedne zvanične posete“.
„To je sve identično kako bi neki drugi državnik koji dođe u zvaničnu posetu prošao kroz Pariz. Ono što je razlikuje su ta dva memoranduma, razgovori sa elektroprivredom Francuske, firmom koja proizvodi avione, to je jedino što ovu posetu čini drugačijom u odnosu na sve ostalo“, ističe.
22
16
59
Slaže se da poruke „nisu bile toliko oštre“.
„Ali francuski interes da probudi odnose sa Zapadnim Balkanom je veliki poslednjih pet godina ili više, Francuskoj to postaje dosta značajnije“, kaže.
Osvrnuo se i na nabavku francuskih „rafala“ i rekao da je tu zanimljivo „što ne treba Srbija Francuskoj, nego Francuska Srbiji“.
„Mislim da te teme koje se tiču budućnosti Srbije u EU, to je ono što je Makron želeo da podvuče. Da povučem paralelu kakav je to nemački uticaj bio, delovalo je da je politika Merkel prema regionu takva da ide na dva koloseka, prvi je lični odnos prema liderima Zapadnog Balkana i onaj koji se tiče zajedništva na Zapadnom Balkanu“, kaže Todorović Štiplija.
Francuska, dodaje, „možda na neki način vidi Srbiju kao ključni faktor na Zapadnom Balkanu“.
„Sve što Makron govori kroz tu politiku i proširenja i integracije dublje u EU i regionalne inicijative, nekako povlači sa sobom sve ono što se tiče vladavine prava, demokratije, nezavisnosti pravosuđa… Sve to ne može bez ovog prethodnog. Nemačka nije insistirala na tome, insistirala je na rešavanju bilateralnih sporova na Zapadnom Balkanu. I Makron insistira na tome, međutim, kao što osećamo, dijalog Beograda i Prištine je u nekoj završnoj fazi, bar tako deluje“, smatra on.
Francuska je, dodaje, dosta godina bila povučena iz regiona Zapadnog Balkana.
„To je bilo dvorište Nemačke, Nemačka je bila mnogo uticajnija, međutim, postoji interes i francuskih kompanija, ali i srpskih kompanija da sarađuju. Ja verujem da ta saradnja može da se produbi. Ekonomska saradnja nije problem, problem je nerazumevanje na političkom nivou koje nije toliko vidljivo“, kaže.
Prema njegovim rečima, „očigledno to sve zavisi od trenutka“.
„I od toga šta žele da prikažu domaćoj javnosti, prvenstveno, to je očigledno. Odnos, način na koji se odnos Makrona i Vučića predstavlja je isključivo za unutrašnju upotrebu, ja sumnjam da su sad njih dvojica bliski prijatelji“, naglasio je Todorović Štiplija.
Kako kaže, „logično mu je da se opozicija oslonila na Berlin“.
„Sve partije koje su na vlasti u Nemačkoj imaju svoje partnere među partijama u srpskoj opoziciji, ti odnosi su se produbili u poslednje vreme, nekako to sve funkcioniše. Sa Francuskom je drugačije, moje lično iskustvo je da ti ljudi nisu toliko zainteresovani za politiku na Zapadnom Balkanu, niti politiku u Srbiji, ne razumeju kontekst u kom se sve ovde dešava. Francuska je daleko, mislim da je još u toj nekoj početnoj fazi odnosa sa državama Zapadnog Balkana“, kaže.
I dalje misli, kaže, da je „onaj trenutak kada je vlada u Nemačkoj odlučila da prestane sa podržavanjem takvih lidera u regionu, da je tome zaista došao kraj“.
„Ne mislim da Francuska želi da bude neko ko će da zameni Nemačku u tom smislu i da podržava nedemokratske lidere na Zapadnom Balkanu. Mislim da je Francuskoj i dalje ekonomija na prvom mestu i način na koji bi mogla da utiče pozitivno na najveću državu u regionu. Verujem da postoje ljudi u Francuskoj koji potpuno razumeju situaciju u Srbiji“, kaže.
Primetio je, kaže, u medijima, „naročito prodržavnim“, da se govori da „Francuska možda ne glasa za prijem Kosova u Savet Evrope“.
„Ja sumnjam da će se to desiti, govori se sve više o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, na raspravi o bombardovanju, Francuska je imala stav koji je potpuno nepromenjen, sumnjam da će da promeni stav o Kosovu, ona stoji iza onoga što je francusko nemački plan, kasnije Briselski sporazum i Ohridski aneks“, kaže.
Osvrnuo se i na izbore u Srbiji i rekao da se „vrši i stav na vlast da se primene preporuke“.
„O tome se ozbiljno razgovara, ja čujem da su to ozbiljni razgovori u kojima učestvuju svi ambasadori Kvinte, razgovaraju i sa predsednicom skupštine, očekuju pomak u implementaciji preporuka ODIHR, mislim da bi za predstavnike Kvinte bilo razočaranje da ne dođe do pomaka u implementaciji preporuka ODIHR“, kaže on.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare