0
U godišnjem Izveštaju Stejt departmenta o stanju verskih sloboda u svetu o Srbiji piše da je njena vlada 2020. godine nastavila povraćaj imovine oduzete tokom Holokausta ili posle Drugog svetskog rata, da je tokom pandemije koronavirusa zabeležen porast antisemitizma na društvenim mrežama, dok su netradicionalne verske grupe i dalje nailazile na nerazumevanje.
U delu Izveštaja koji se odnosi na Srbiju stoji da su netradicionalne verske grupe, uglavnom protestantske crkve, navele da se susreću s konstantnim nepoverenjem i nerazumevanjem javnosti, i da su ih neki portali i tradicionalni mediji često označavali kao „sekte“, što je izraz sa izrazito negativnom konotacijom na srpskom jeziku.
U februaru su nepoznate osobe ispisale antisemitske poruke i nacističke grafite na više zgrada u Novom Sadu, u aprilu je nevladina organizacija Centar za bezbednost, istragu i odbranu upozorila građane na prozelitizam Jehovinih svedoka tokom pandemije koronavirusa, a njihove prozelitske aktivnosti okarakterisala kao zlokobne, konstatuje Stejt department. Zvaničnici jevrejske zajednice u Srbiji izvestili su o rastu antisemitizma na društvenim mrežama tokom pandemije, a antisemitska literatura i dalje je bila dostupna u nekim knjižarama.
Po izveštaju Agencije EU za osnovna prava, objavljenom u septembru, u Srbiji je od 2009. i 2019. godine bilo 30 antisemitskih incidenata, od kojih je 11 rezultiralo krivičnim prijavama, preneo je Stejt department.
Navodi se i da su makedonska i crnogorska pravoslavna crkva ostale neregistrovane.
Čelnici dve islamske zajednice u Srbiji naveli su da je to što nijedna od njih nema ovlašćenja da u razgovorima s vladom zastupa celu muslimansku zajednicu, otežalo koordinaciju zahteva za povraćaj imovine i odabir veroučitela za školske kurseve o religiji.
Vlada Srbije je, kako se navodi, nastavila da vraća imovinu za koju ne postoje naslednici i imovinu zaplenjenu tokom Holokausta koju niko ne potražuje, kao i crkvenu imovinu oduzetu 1945. godine ili kasnije.
Parlament Srbije je u februaru usvojio zakon o osnivanju memorijalnog kompleksa na Starom Sajmištu, mestu koncentracionog logora iz Drugog svetskog rata u Beogradu. Zakonom je, navodi se, i drugi bivši koncentracioni logor u Beogradu, Topovske šupe, postao spomen obeležje.
Podseća se da je Vlada Srbije u februaru usvojila radnu definiciju antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust.
Ukazuje se da su lideri Srbije i Kosova 4. septembra u Beloj kući potpisali niz obaveza uz posredstvo SAD, među kojima su obećanje da će zaštititi i jačati slobodu veroispovesti, obnoviti međuversku komunikaciju, zaštititi verska mesta, primeniti sudske odluke koje se tiču Srpske pravoslavne crkve (SPC) i nastaviti s povraćajem jevrejske imovine bez naslednika i nepotraživane imovine iz vremena Holokausta.
Zvaničnici Ambasade SAD u Beogradu pozvali su Vladu Srbije da nastavi restituciju jevrejske imovine bez naslednika i nepotraživane imovine iz vremena Holokausta, promovisali su kontinuirani međuverski dijalog i razgovarali sa zvaničnicima o odnosu vlade sa verskim grupama.
Oni su nastavili da s predstavnicima širokog spektra verskih grupa razgovaraju o pitanjima verske slobode i tolerancije, saradnji sa Vladom, interakciji između tradicionalnih i netradicionalnih verskih grupa i vraćanju imovine.
U delu Izveštaja za 2020. godinu koji se odnosi na Kosovo, ukazuje se na potrebnu promenu Zakona o verskim slobodama.
Nepostojanje pravnog statusa za verske zajednice predstavlja glavni jaz u zaštiti osnovnih ljudskih prava na Kosovu, navodi se u Izveštaju.
SPC je navela da nedostatak konstruktivne komunikacije sa nekim opštinskim vlastima sprečava srpske pravoslavne hodočasnike da imaju slobodan pristup nekim hramovima i grobljima SPC na Kosovu.
Dodala je, kako se navodi, da Vlada Kosova nije u potpunosti sprovela Zakon o specijalno zaštićenim zonama (SZZ), propustivši da spreči izgradnju puta u SZZ manastira Visoki Dečani.
Vlada je u avgustu zaustavila radove u SZZ nakon prigovora međunarodne zajednice. Kosovski Savet za sprovođenje i nadgledanje (SSN), u čijem sastavu je i SPC, odlučio je u novembru o rehabilitaciji puta u skladu sa zakonom.
Lokalne i centralne vlasti nastavile su da ignorišu odluku suda iz 2016. godine o vlasništvu Srpske pravoslavne crkve na nekoliko zemljišnih parcela pored manastira Visoki Dečani, navodi se u Izveštaju.
Po navodima Islamske zajednice Kosova (IZK), javne škole u više slučajeva nisu dozvolile muslimanskim učenicama da u verskoj odeći pohađaju nastavu.
Vlada Kosova je u avgustu objavila da je na mnogim grobljima, kojima je IZK upravljala po opštinskim ugovorima, nepostojanje opštinskog nadzora omogućilo IZK da spreči druge verske i nereligiozne grupe da obavljaju sahrane u skladu sa svojim verovanjima.
Zajednica kosovskih Srba i Jevrejska zajednica navele su da neke opštine na Kosovu nisu propisno održavale groblja ovih zajednica. Nacionalna policija saopštila je da je tokom 2020. godine primila prijave o 57 incidenata uperenih na verske objekte ili groblja, dok je 2019. godine bio 61 takav slučaj.
Policija je većinu incidenata klasifikovala kao krađu, iako su neki podrazumevali oštećenje grobalja ili druge imovine. Većina incidenata bila je usmerena na lokalitete muslimanske zajednice, iako je nekoliko uključivalo imovinu SPC i Katoličke crkve na Kosovu.
Po navodima SPC, mnogi incidenti koji uključuju verske lokalitete SPC bili su povezani sa srpskom etničkom pripadnošću i sa veroispovešću, a bilo je i incidenata koji nisu prijavljeni policiji.
Zvaničnici SPC ponovo su se žalili na negativno izveštavanje medija i kritike na račun igumana manastira Visoki Dečani Save Janjića, poput tvrdnji da je blokirao lokalni razvoj uskraćujući opštini Dečani da koristi svoju imovinu i resurse.
Zvaničnici Ambasade SAD u Prištini nastavili su da podstiču Vladu Kosova da usvoji amandmane kojima se verskim grupama dozvoljava sticanje pravnog statusa, sprovođenje mehanizama za zaštitu slobode veroispovesti, sprovođenje zakona i sudskih odluka koje se odnose na verske lokalitete SPC i rešavanje imovinskih sporova SPC, dodaje se u Izveštaju.
U 23. godišnjem Izveštaju Stejt departmenta o stanju verskih sloboda u gotovo 200 zemalja i teritorija, navodi se da je pravo na ostvarivanje slobode ispovedanja vere ili ubeđenja najvažnije za američko iskustvo od osnivanja SAD.
U Izveštaju se navodi da ima još posla koji treba uraditi kako bi se osiguralo da se prava i dostojanstvo svih jednako poštuju, kako u SAD, tako i u inostranstvu.
