Pritisak na medije, nasilje ili pretnje nasiljem upućene novinarima, nesprovođenje odluke Ustavnog suda oko vraćanja parcele manastiru Visoki Dečani, korupcija i nekažnjivost visokih zvaničnika, javno protivljenje radu Specijalnog suda od strane vodećih političara i lidera civilnog društva u Prištini, napadi na pripadnike etničkih manjina ili drugih marginalizovanih zajednica, napadi na povratnike i njihovu imovinu, uznemiravanje Srba pripadnika KBS, diskriminacija u zapošljavanju, nedostatak prevoda na srpski jezik – sve ovo je Stejt Department zabeležio u svom izveštaju o stanju ljudskih prava na Kosovu za 2020. godinu, prenosi Kossev.

„Iako Ustav propisuje nezavisno sudstvo, sudstvo nije uvek obezbedilo zakonom propisan proces, a sprovođenje pravde je prema navodima Evropske komisije, nevladinih organizacija i Institucije ombudsmana bilo sporo i nije imalo načine da osigura odgovornost pravosudnih zvaničnika“, navodi se u izveštaju koji prenosi KoSSev.

Stejt department precizira da su pravosudne strukture bile podložne političkom uplitanju sa osporavanim imenovanjima i nejasnim mandatima. Izveštaj se osvrće i na nesposobnost vlasti da uvek primene sudske odluke, uključujući i one Ustavnog suda, a posebno odluke „koje idu u prilog manjinama“.

Kao primer navode neizvršenu odluku o povraćaju zemlje manastiru Visoki Dečani. „Centralne vlasti i lokalne vlasti u Dečanima i dalje su odbijale da sprovedu odluku Ustavnog suda iz 2016. godine kojom se potvrđuje vlasništvo Srpske pravoslavne crkve na više od 24 hektara zemlje koji se nalazi uz Manastir Visoki Dečani. Nijedan od zvaničnika koji je bio uključen u neizvršenje naredbe suda nije bio sankcionisan“, ističu.

Brojni nerešeni slučajevi povraćaja imovine Srbima

Podseća se i na mnogobrojne nerešene slučajeve povraćaja imovine kosovskih Srba.

„Kompleksna mešavina zakona, uredbi, administrativnih uputstava i sudske prakse, kao i nezakonito ponovno zauzimanje imovine i višestruka potraživanja za istu imovinu nastavili su da komplikuju rešavanje predmeta za vraćanje imovine iz ratnog perioda i nakon toga“, navodi se u izveštaju.

Precizira se da je više od 96 odsto takvih zahteva podneto od strane Srba, te da je Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine (KAUVI) po zakonu ovlašćena da odlučuje o zahtevima koji se odnose na obim, vrednost i vlasništvo zemljišnih parcela i da rešava nepoklapanja između katastarskih dokumenata.

„Nepostojanje katastarskih podataka koje je Srbija uklonila sa Kosova 1999. su međutim sprečili KAUVI da u potpunosti ispunjava svoj mandat. Potražioci imaju pravo da sudovima podnesu žalbu na odluke“, dodaje se u izveštaju.

Dodaju i to da je ova agencija imala poteškoće prilikom izvršenja odluka o iseljavanju stanara koji su bespravno stanovali i da nisu uspeli da uklone nelegalne objekte sagrađene nakon što je pravo vlasništva potvrđeno podnosiocima zahteva.

KAUVI je u oktobru 2020. imao 61 postupak za iseljenje na čekanju, od kojih 23 u regionu Mitrovice, primarno uključujući imovinu u vlasništvu kosovskih Albanaca.

Podseća se i na navode organizacija civilnog društva, koje su prigovarale da Kosovo nije imalo delotvoran sistem koji bi omogućio raseljenim kosovskim Srbima koji žive van Kosova da podnesu imovinske zahteve i dobiju obaveštenje o odlukama u vezi sa imovinskim potraživanjima.

Stejt department zaključuje da je ponovno zauzimanje imovine i dalje problem, iako je brojka navodno opala.

U izveštaju podsećaju i na to da su 4. septembra prošle godine, tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisali u Vašingtonu sporazume koji su obuhvatali obećanja da će se nastaviti restitucija jevrejske imovine bez naslednika iz vremena Holokausta.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram