Da li bi, ukoliko Vlada Srbije ne uvede sankcije Rusiji pošto bude formirana, Vučić mogao da završi u Tadićevom filmu iz 2011, kada je Zapad, s Angelom Merkel na čelu, pustio Tadića niz vodu? Teško. Za razliku od Tadićeve Srbije, u kojoj je postojala alternativna SNS, zavidnog rejtinga, spremna da se dogovori sa Zapadom i ispuni šta treba, u Srbiji još ne postoji homogena alternativa SNS-u. Prema trenutnim rejtinzima, samo Vučić može da napravi tu alternativu. I eto „srpskog bloka normalnosti i pristojnosti“
Skupština Srbije je ponovo najveća konkurencija rijalitijima sa tabloidnih frekvencija.
Ovih dana je aktuelna rasprava o Zakonu o ministarstvima, na dnevnom redu je skoro 80 amandmana, ali nije važan povod. Važno je da postoji poligon za salvu uvreda koje na račun opozicije ispaljuje spremna vojska vladajućeg SNS-a.
Ali ni opozicija nije nesposobna da odgovori pa je srpski parlament kudikamo uzbudljiviji nego pre. Ovog puta potežu se izjave Veljka Belivuka iz sudnice, a deo opozicione javnosti je ubeđen da je sednica Skupštine tako hitno sazvana baš zbog nastavljenog suđenja Belivukovom kriminalnom klanu, ne bi li se skupštinskom bukom smanjili odjeci iz sudnice.
Dok opozicija proziva Zagorku Dolovac zašto ne reaguje na izjave kriminalaca i ne sasluša koga treba, prorežimski tabloidi opozicione političare targetiraju kao najbliže saradnike kriminalnog klana Veljka Belivuka, okuraženi predlogom poslanika SNS-a da opozicija osnuje poslanički klub „Veljko Belivuk – Koljem po kućama“.
Sve beskorisno i nepotrebno, uveren je deo javnosti, jer za to vreme Vulinova policija ponovo, kao i u slučaju planine Starica kod Majdanpeka, upotrebljava prekomernu silu na Šodrošu, u Novom Sadu. Brutalno povređuju, maltretiraju i hapse aktiviste i građane koji postavljaju pitanja novosadskoj vlasti o izgradnji mosta na Dunavu, potrebnim dozvolama za izvođenje radova, projektima i uticaju na životnu sredinu staništa na kojem živi 200 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta.
„Srpska uteha ruskom srcu“ tako se zove Rusko-srpski festival, koji je počeo ove sedmice u Moskvi, dok iznad gradova Ukrajine lete dronovi kamikaze i ubijaju civile. Da blagoslove festival, otišli su u Moskvu, na poziv ruskog patrijarha Kirila, mitropolit Joanikije i pakračko-slavonski vladika Jovan, koji predvode delegaciju SPC.
Ruski patrijarh je najvažniji Putinov saveznik u invaziji na Ukrajinu, i lepo ih je tamo upozorio: „Srbija nikada nije bila na strani neprijatelja Rusije, to je istorijska činjenica. Čak i sada, budući da ste u središtu Evrope, u teškoj ste situaciji.“ Ruski patrijarh je, inače, podržavši nedavno Putinovu mobilizaciju, poručio građanima da se svako ko umre u ratu žrtvovao za druge: „Zato verujemo da ova žrtva pere sve grehove koje je osoba počinila.“
Na početku ruske invazije na Ukrajinu, zvanično neutralna kao i država Srbija, SPC je više puta dosad pokazala razumevanje za Putinov rat u Ukrajini, za razliku od drugih pravoslavnih crkava u svetu, koje su ga otvoreno osudile. Proputinovske litije i skupovi, koje su organizovali desničari i ultradesničari u Beogradu proteklih meseci s transparentima “Ko izda Kosovo izdaće i Rusiju“, nisu prošli bez neskrivene podrške SPC, ali i patrijarha Kirila lično. Razume se da u blagoslovu i bezrezervnoj pomoći nisu izostale ni ruske ultradesničarske snage, s kojima blisko sarađuju i domaće navijačke i ultradesničarske grupe, koje obezbeđuju masovnost na takvim skupovima, kao onim protiv Prajda. Uz proruske tabloide, koji godinama unazad grade Putinov kult u Srbiji, onih 80 odsto građana Srbije koji su protiv uvođenja sankcija Rusiji su potpuno – očekivan rezultat. U svojoj neodlučnosti da li da uvede sankcije Rusiji, predsednik Aleksandar Vučić najviše o tome razmišlja, malo manje o energetskoj zavisnosti Srbije od Rusije.
Vladeta Janković, univerzitetski profesor u penziji i narodni poslanik, za takvu bezizlaznu poziciju predsednika Srbije kaže: „Vučić ako izrekne sankcije Rusiji okrenuće narod protiv sebe, ako ne, srušiće ga oni koji su ga doveli na vlast.“ (TV N1) Često se, u ovom kontekstu, pravi parlalela između Borisa Tadića 2011. i Aleksandra Vučića 2022. Da li bi, ukoliko Vlada Srbije ne uvede sankcije Rusiji pošto bude formirana, Vučić mogao da završi u Tadićevom filmu kada je Zapad, s Angelom Merkel na čelu, pustio Tadića niz vodu? Teško. Za razliku od Tadićeve Srbije, u kojoj je postojala alternativna SNS, zavidnog rejtinga, spremna da se dogovori sa Zapadom i ispuni šta treba, u Srbiji još ne postoji homogena alternativa SNS-u.
Trenutno, prema rejtinzima, samo Vučić može da napravi tu alternativu. I eto „srpskog bloka normalnosti i pristojnosti“. Najava Vučićeve ostavke, tako, ne mora biti puko zamajavanje javnosti. I sam je potvrdio da bi to mogla biti „taktika Srbije“. Tako bi, kaže, kupio „šest do devet meseci za zemlju“ (TV Prva). To može da se čita i kao šest do devet meseci za sebe, to mu je i više nego dovoljno da brendira „srpski blok“.
BONUS VIDEO: Brnabić: Sankcije Rusiji nisu najbolje rešenje