Deluju potrošeno analize o tome da li je novoformirana vlada proruska ili prozapadna. Suvišne su i konstatacije da je vlada provučićevska. Pa čija bi bila? To su sve već ispričane priče, ništa novo.
A tek iznenađenja zašto su u šestoj po redu naprednjačkoj vladi kompromitovana imena poput Bratislava Gašića ili Gorana Vesića? Ili javnosti nepoznati i s „tanušnim“ biografijama poput Jelene Tanasković? Tražiti neku logiku u nedostatku informacija koje poseduje uglavnom jedan čovek, deluje kao jalov posao. Jer sve je već viđeno. Poslednjih deset godina, državom upravlja Aleksandar Vučić, uz pomoć manje grupe ljudi koje, s vremena na vreme, promeša. Poneko izleti bez mnogo priče, neko nov bude ubačen – i to je to. Uslovi za to uopšte nisu da li je neko kompromitovan ili ne. Ništa se tu novo ne može saznati o odnosima unutar partije ili drugačijoj politici. Politika je rejting, a Vučićev rejting je daleko ispred naprednjačkog.
Posle pada vojnog helikoptera 2015. kada je stradalo sedmoro ljudi, članova posade, medicinskog osoblja i beba stara pet dana, Vučić je na jednoj od svojih konferencija kazao: „ne dam Gašića i Lončara“. I nije ih dao. Gašić je s mesta ministra odbrane morao da ode, ali drugim povodom, zbog izjave u Trsteniku upućene novinarki koja se sklonila iz kadra snimatelja: „Volim novinarke kad ovako lako kleknu.“ I taj odlazak nije bio ni lak ni brz, ali evo ga opet, u ministarskoj fotelji.
Zato je baš nevažno što na naprednjačkoj slavi nisu bili bivši ministri Zoran Lončar i Nebojša Stefanović – i (ne)prisustvo na slavi deo je brižljivo pripremljenog naprednjačkog folklora. Da
imamo čime da se zanimamo. Vučić je, odgovarajući na reakciju Zorane Mihajlović što neće biti ministarka posle pet naprednjačkih vlada u proteklih deset godina, kazao: „Vidite, kad se prvi put suoče s tim i ne dobiju fotelju, treba im tri minuta da pokažu šta misle o svemu. To se neće desiti ni sa Stefanovićem, Nedimovićem, Lončarom, ni sa kim drugim.“ Jednom rečenicom, Vučić je ozbiljno urušio i samu pomisao na eventualni opozicioni kredibilitet Zorane Mihajlović, istovremeno opominjući onu trojicu bivših ministara da – računa na njih ili,
ako ništa drugo, da će oni na svaki način biti zadovoljeni i namireni, samo nek ne talasaju. U SNS-u su pravila jasna: sa zahvalnošću i strpljenjem treba primiti kako nagradu tako i kaznu, svi su listopadni, samo je jedan zimzelen. A vlada je i onako oročena i kroz zimu ili dve opet će biti mešanja karata. Vučić je milostiv prema povratnicima.
Takav je poredak stvari unekoliko narušila Zorana Mihajlović, što jeste drugačije od onog na šta smo navikli kad neki ministri izađu iz vlade.
Neće, međutim, biti neobično ukoliko bivša ministarka energetike svoja politička uverenja, znanje i iskustvo upotrebi u nekom novom opozicionom aranžmanu. Ne treba se čuditi preletima ni na ovu ni na onu stranu. Kao što su mnogi iz G17+, DS-a i DSS-a prelazili u SNS, tako će, pred zalazak naprednjaka biti prelazaka u sadašnje opozicione redove. Ipak, zamislite da je Zorana Mihajlović pre četiri ili makar pre dve godine sama izašla iz vlade i kazala: „Mislim da će meni biti lakše da ne gledam, na primer, neke ljude koji iskorišćavaju svoju stranku kao džuboks za bahaćenje, kao što će i njima biti lakše da mene ne gledaju“?
Imala bi daleko veći opozicioni kapacitet.
Ovako, izabrala je jedan loš trenutak.
Kao, uostalom, i trenutni gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić. On je pre dve godine utopio svoj SPAS u SNS, i za beogradske izbore zaplivao u naprednjačkom dresu. Sad ga dave sa svih strana i opozicija i vlast. Ali nije baš da Šapić sam nije tome doprineo. Opština Novi Beograd nezakonito je legalizovala njegov dograđeni objekat na Bežanijskoj kosi, a rešenje je dobio nekih mesec dana kako je postao gradonačelnik, BIRN je došao do dokumenata koji ukazuju na to. Sad se brani da ni sam nije verovao kako je toliko moćan.
Prvo se javno svađao sa Goranom Vesićem, potom sa Draganom Đilasom. Prvi mu jeste realna pretnja unutar SNS-a: uvek može da mu priredi proteste i zviždanje iz gradskih komunalnih službi, a i moraće s njim da sarađuje kao s ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Od drugog je isprepadan i to ne krije: „Ako ja politički preživim, on (Đilas, prim.n) sigurno se neće vratiti na političku scenu“, uzviknuo je pre neki dan sa gradske skupštinske govornice.
Srbi će se, u iščekivanju 1. novembra, svako o svom jadu zabaviti. Jedni čekaju početak grejne sezone (Šapić se Beograđanima tu posebno zamerio), a drugi se pitaju – šta će biti s tim rokom o preregistraciji vozila na RKS tablice. Rok kosovske vlade za preregistraciju vozila sa oznakama gradova na Kosovu koje izdaju organi Srbije ističe 31. oktobra. Dosad je preregistrovano 20 takvih automobila a ima ih negde oko 10.000.
Nije jasno zašto se na registarskim tablicama brani suverenitet Republike Srbije, kad su i srpsko pravosuđe i policija još Briselskim sporazumom na koji se Beograd stalno poziva integrisani u kosovske institucije? Brisel nudi odlaganje, Aljbin Kurti neće ni da čuje, Vučić ponavlja: „Nema predaje.“
Opet je, kao, napeto.
BONUS VIDEO Izabrana nova Vlada Srbije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare