0
Presudom Prekršajnog suda aktivstkinji Aidi Ćorović naloženo je da plati kaznu od 100.000 dinara, zbog toga što je remetila javni red i mir i vređala policijske službenike, kad je u novembru 2021. godine u Beogradu gađala jajima grafit osuđenika za ratne zločine Ratka Mladića.
U presudi Prekršajnog suda se navodi da je Ćorović odgovorna što je 9. novembra 2021, u 16.17 časova, kako piše, „nepristojnim ponašanjem narušila javni red i mir na taj način što je bacala jaja u pravcu stambene zgrade“ u Njegoševoj ulici, te da je istom prilikom, kako stoji, vređala policijske službenike prilikom vršenja službene dužnosti, rečima: „Ajde g*vna jedna, bre, na ženu, heroji na ženu i na decu, g*vna jedna, p*čka vam materina, p*čke jedne“.
Prekršajni sud ju je stoga, kako se navodi u presudi, osudio tako što joj je izrekao jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 100.000 dinara, koju je, kako se navodi, dužna da upalti u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.
Ćorović će, prema peresudi, snositi i sve troškove krivičnog postupka za koje se plaća paušalno određen iznos u visini od 4.000 dinara, koji je dužna da uplati u istom roku kao i novčanu kaznu.
U obrazloženju presude se navodi da je postupak pokrenut i vođen po zahtevu MUP-a Republike Srbije, Policijske uprave za grad Beograd, policijske stanice Vračar.
Ćorović je, kako se navodi u obrazloženju presude, u svojoj odbrani navela da je 9. novembra 2021, sa svojom prijateljicom i saradnicom Jelenom Jaćimović, krenula na skup „Inicijative mladih za ljudska prava“ koji je trebalo da se održi ispred murala Ratku Mladiću, a povodom međunarodnog dana borbe protiv fašizma, a koji je policija prethodno zabranila.
„Istakla je da je skup bio najavljen za 16 časova ali da je primetila da gotovo nije bilo ljudi iz ‘Inicijative mladih za ljudska prava’ već da je bilo prisutno dvoje, troje ljudi za koje zna da podržavaju navedenu Incijativu i da je smatrala da je sramota za Srbiju, a posebno za Beograd, da se niko ne pojavi na dan kada je u pitanju međunarodni dan borbe protiv fašizma, i da je tada razmišljala i razgovarala sa svojim saradnicom da bi trebalo nešto preduzeti“, navodi se u obrazloženju presude.
Ćorović je, iznoseći svoju odbranu, kako se navodi, rekla da su ona i njena prijateljica veoma spontano odlučile, posebno ona vođena emocijom koju ima prema čitavoj situaciji i prema pomenutom muralu, i da je u jednom trenutku pomislila da bi mogla da ode do obližnje prodavnice, da kupi jaja kojima bi ona i Jaćimović gađale pomenuti mural.
„Ističući da je kritičnog dana, odnosno 09.11.2021. godine, preminula Hajra Ćatić koja je bila jedna od majki Srebrenice i da je zbog jakih emocija koja je osetila, ušla u obližnju prodavnicu, kupila kutiju jaja, i da su nakon toga Jelena i ona, kada su bile preko puta pomenutog murala, u jednom trenutku prešle ulicu i počele da gađaju jajima mural, i da je ona koliko se seća bacila tri, četiri jajeta“, stoji u presudi.
Ćorović je, kako se navodi, rekla i da su je tada mladi ljudi koji su stajali ispred murala, a koji su imali kapuljače na glavama i svojim telima štitili mural, zatrčali prema njoj i njenoj prijateljici, te da je u jednom momentu osetila da je vuku, da je hvataju u predelu ruku, da je čupaju, i da se izuzetno uplašila, jer je „njihova reakcija bila veoma agresivna“ i da je pomislila da će je odvući u haustor jedne od obližnjih zgrada, te se uplašila „za svoj telesni integritet“.
Dodala je i da jedan izuzetno mlad čovek koji je bio ispred nje, i koji je imao kapuljaču na glavi, nije odgovorio na njeno pitanje ko je on, već je sve više navlačio kapuljaču na glavu, a da je u njegovom pogledu videla „veliku agresiju i mrznju“.
Ćorović je navela i da nisu tačni navodi zahteva da je pružila otpor policijskim službenicima, jer se nijedan od pomenutih mladića nije legitimisao kao policijski službenik, niti je imao uniformu.
Navela je da je tačno da se pomenutim mladićima obratila rečima „Ajde, g*vna jedna, bre, na ženu, heroji na ženu i na decu, g*vna jedna, p*čka vam materina, p*čke jedne“, ističući da bi uvek u istoj situaciji identično postupala.
Dok je bila napadnuta, kako je navela, začula je muški glas i prepoznala da je to glas njenog prijatelja, pisca Vladimira Arsenijevića, koji je rekao: „Pustite ženu, pustite ženu“, i koji je pokušao da „skloni“ navedene mladiće, ali nije uspeo.
Navela je da je u jednom momentu od strane pomenutih mladića odvučena do ugla Njegoševe ulice i ulice Alekse Nenadovića i da se u jednom momentu sa obe ruke uhvatila za banderu, i da je u jednom trenutku čula: „Aida, pusti, policija je“.
PROČITAJTE JOŠ
Tada je, kako je navela, čula i svoje prijatelje, novinarku lista „Danas“ Jelenu Diković i dopisnika sarajevske Federalne televizije Dejana Kožula, koji su, kako je rekla, vidno potreseni, govorili: „Pustite ženu, pustite ženu, nemojte to da radite“, i „Dajte legitimacije, legitimišite se“.
Ćorović je navela da je, kada su je momci koji su je držali pustili, bacila još jedno jaje ka muralu, ali da su je ponovo uhvatili za nadlakticu, i zatim „predali“ policijskoj patroli koja je odvela do ugla sa Krunskom ulicom, gde ih je sačekao jedan muškarac u civilu koji se nije predstavio, ali da je od Jelene Jaćimović i nje zatražio lične karte na uvid.
Nakon nekoliko minuta, njih dve su policijskom „maricom“ odvezene u Policijsku stanicu Vračar, gde su dale izjave u prisustvu branioca Milene Vasić. Ćorović je navela da je, dok su sedele u hodniku, prošao jedan muškarac u civilu koji je pre ulaska u kancelariju glasno izgovorio: „Ratko Mladić, srpski heroj“, kao i da joj je, kada je izlazila iz policijske stanice, prišao jedan mladić u civilnom odelu i rekao joj: „Gospođo Aida, zbog vas sam na svim naslovnim stranama“, i da mu je ona odgovorila: „Nisi zbog mene već zbog sebe jer si me napao“. Taj mladić joj je nakon toga rekao da je policijski službenik, i pokazao joj je policijsku značku.
Sud je, kako se navodi u obrazloženju presude, u dokaznom postupku kao svedoke saslušao policijske službenike Stefana Dimitrijevića i Đorđa Veljovića koji su naveli da su tog dana obezbeđivali skup u organizaciji „Inicijativa prava mladih za ljudska prava“, a povodom uklanjanja murala Ratka Mladića na uglu ulica Njegoševe i ulice Alekse Nenadovića.
Obojica su navela da su tom prilikom zatekli Aidu Ćorović, i „neposrednim opažanjem“ ustanovili da ona baca jaja u pravcu stambene zgrade u Njegovoj broj 38, odnosno na mural Ratka Mladića.
I Dimitrijević i Veljković su pred sudom rekli da su se oni i njihove kolege intervenisale na taj način da su Ćorović rekli da su pripadnici policije, ali da joj nisu pokazali svoje legitimacije.
Takođe su potvrdili da je Ćorović njih i njihove kolege vređala rečima koje su navedene u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, kao i da se Ćorović opirala i pružala aktivan otpor.
Veljković je naveo da to nije bio prvi put da interveniše kada je okrivljena u pitanju, odnosno da je bilo intervencija i pre kritičnog događaja, i da je okrivljena, prema njegovim rečima, svakako upoznata sa činjenicom da su on i njegove kolege koje su intervenisali policijski službenici.
Branilac Aide Ćorović je predložio da se u svojstvu svedoka saslušaju Jelena Jaćimović, Jelena Diković i Dejan Kožul Dejan, ali da od strane okrivljene nisu dostavljene njihove adrese prebivališta, kao i da nisu dostavljeni snimci, niti izveštaj lekara povodom, kako piše, „navodnih povreda koje je okrivljena navodno pretrpela kritičnom prilikom“.
U obrazloženju presude se navodi da je Prekršajni sud, ceneći sve izvedene dokaze, kako pojedinačno, tako i u njihovoj međusobnoj vezi, nesporno potvrdio da je okrivljena „nepristojnim ponašanjem narušila javni red i mir na taj način što je bacala jaja u pravcu stambene zgrade u predmetnoj ulici u kojoj radnji je zatečena od strane policijskih službenika, što okrivljena u svojoj izjavi nije sporila potvđujući navode zahteva, a što su takođe potvrdili i saslušani policijski službenici Đorđe Veljović i Stefan Dimitrijević koji su na licu mesta neposredno uočili prekršaj“.
Dodaje se i da je okrivljena pred sudom priznala da je izgovorila reči pomenute u izreci Presude, a koje su joj Zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka stavljene na teret, i to „Ajde g*vna jedna, bre, na ženu, heroji na ženu i na decu, g*vna jedna, p*čka vam materina, p*čke jedne“.
Sud je, kako se navodi, takođe nesporno utvrdio da je okrivljena navedene reči uputila licima oko čijeg svojstva je nastao sporni momenat u postupku pred sudom jer je okrivljena, kako se navodi, bliže istakla da nije znala da su u pitanju službena lica, da se isti nisu predstavili kao policijski službenici, da je niko nije legitimisao, te da nisu bili u policijskoj uniformi.
Podseća se da su policijski službenici Veljović i Dimitrijević u svojim iskazima rekli da nisu pokazali svoje legitimacije ali da su rekli okrivljenoj da su pripadnici policije, te da ih je okrivljena, kao i njihove kolege, vređale pomenutim rečima što je, kako se navodi, u postupku nesporno utvrđeno.
Okrivljena je, kako se dodaje, pred sudom rekla da joj se njen prijatelj Vladimir Arsenijević obratio rečima: „Aida, pusti, policija je“. Okrivljena je pred sudom takođe izjavila da bi uvek u toj situaciji identično postupala.
„Sud je ocenom svih dokaza, a imajući u vidu da je u pitanju javni skup koji je prethodno zabranjen, mišljenja da je okrivljenoj moralo biti poznato da su lica koja su intervenisala službena lica i koja lica je vređala, a što ni okrivljena nije sporila, na šta ukazuje i obraćanje njenog prijatelja Arsenijevič Vladimira rečima: „Aida, pusti, policija je“, da su navedeno pred sudom potvrdili saslušana službena lica da je okrivljenoj predočeno njihovo svojstvo službenog lica, te da je okrivljena predata policijskoj patroli od strane istih io odvedena u PS Vračar“, navodi se u obrazloženju presude.
Sud je, kako se dodaje, u vezi sa navedenim „uvažio navode službenih lica o prirodi intervencije zbog situacije
na terenu i načina na koji su se legitimisali rečima upozorenja, te imajući u vidu da nije sporno da je okrivljena bila podstaknuta ličnom emocijom koju ima prema navedenoj situaciji i prema muralu Ratka Mladića, sud smatra da je okrivljena zanemarila prirodu svojeg ponašanja i prešla preko činjenice da čini Zakonom nedozvoljeno delo, posebno imajući u vidu njenu izjavi da bi uvek u istoj situaciji identično postupila, te proizilazi da okrivljena nije ni interesovalo koja su lica intervenisala, te sud nije prihvatio navode odbrane okrivljene da nije znala da su u pitanju službena lica, posebno imajući u vidu da sudu nisu omogućili izvođenje predloženih dokaza, nisu se izjasnili na navode saslušanih policijskih službenika, što upućuje da okrivljena izbegava odgovornost u delu vezano za prekršaj pod tačkom 2. izreke Presude, te kako nije sporno da su navedena i saslušana lica koja su vređana od strna okrivljene službena lica, to je sud shodno svemu poverenje poklonio izjavama saslušanih policijskih službenika i doneo odluku kao u izreci Presude, smatrajuči da su se u radnji okrivljene u svakom slučaju stekla sva bitna obeležja prekršaja iz člana 22. stav 1 Zakona o javnom redu i miru“.
Sud je našao da je okrivljena u vreme izveštavanja prekršaja bila uračunava, te da je prekršaje učinila sa umišljajem jer je bila svesna svojih dela i htela njihovo izvršenje ili je bila svesna da usled njenog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica i pristala je na njeno nastupanje.
BONUS VIDEO Aida Ćorović o rasvetljavanju uloge Milana Radoičića i budućnosti Srba na Kosovu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
