Šta menja režimski "beleg" medijima na Tviteru i zašto ništa

Tviter je najpre 2019. onemogućio političko oglašavanje na svojoj platformi, potom je u avgustu 2020. obeležio naloge državnih zvaničnika i medija iz pet zemalja - Kine, Francuske, Rusije, Velike Britanije i SAD - e da bi u februaru ove godine ova lista državnih zvaničnika bila proširena na još 16 zemalja, uključujući i Srbiju.Tada su oznaku “zvaničnik Vlade Srbije” dobili nalozi @avucic, @predsednikrs, @serbianpm, @nesastefanovic… Tada, u februaru 2021, Tviter je najavio da su sledeći koraci da se kod ovih zemalja označe i mediji koji su povezani sa vlastima tih zemalja, navodeći da je važan deo javne konverzacije davanje konteksta ljudima, “tako da mogu da donose informisane odluke”.Šta za građane Srbije ovo obeležavanje medija znači?Praktično, ništa. Ko iole prati medijsku scenu u Srbiji zna da svi ovi mediji - pa i oni koji još uvek nisu obuhvaćeni ovom kategorizacijom Tvitera, poput Večernjih novosti, Alo, Objektiva… - ne da “sarađuju sa Vladom Srbije”, nego da im je maltene jedina svrha da nekritički prenose sve što bilo koji zvaničnik, naročito predsednik, izjavi o bilo čemu, usput napadajući sve druge koji možda pomisle da nije baš sve tako kako oni tvrde.Naravno, ovi mediji ne rade to za džabe - postoje brojna izveštavanja koja pokazuju da ovi i njima slični mediji dobijaju velike pare na lokalnim medijskim konkursima, uprkos činjenici (ili, možda, upravo zato) da su među rekorderima po broju kršenja novinarskog kodeksa i broju objavljenih lažnih vesti.Takođe, po pravilu, ovi mediji su u povlašćenom položaju i kod oglašivača i u mogućnosti pristupa informacijama i ključnim političkim ličnostima. Za neke medije su državni oglašivači, rutinske informacije ili intervju sa nekim ministrom, predsednicom vlade ili predsednikom države nemoguća misija; za ove druge, koje je Tviter obeležio, sva vrata su širom otvorena.Tu su i druge kombinacije, poput odlaganja plaćanja poreza.

Stoga, postoje ogromni podsticaji da ovakvi mediji nastave da rade tako kako rade - krajnje neprofesionalno - a vrlo malo podsticaja da promene način rada: sudske presude su spore, dolaze posle više godina suđenja, a sume su krajnje simbolične i kreću se oko 800 evra: toliko košta da vas neki tabloid razapne na naslovnoj stvari i objavi najgore moguće laži o vama.S tim u vezi, potpuno je jasno da tek nekakvo obeležje na Tviteru ništa neće promeniti u tom pogledu, naročito što je broj građana Srbije koji koriste Tviter srazmerno mali, naročito u odnosu na druge društvene mreže, poput Instagrama i Fejsbuka. (Mada, mora se reći da jeste bruka, makar za javni servis, što se našao na ovom spisku.)Sa druge strane, postavlja se i pitanje na koji način Tviter određuje koji mediji sarađuju sa vladama, a koji ne. Na primer, BBC nije označen da “sarađuje sa Vladom”, niti su Dojče Vele, Radio Slobodna Evropa, Al Džazira, Voice of America...Prema objašnjenju koje je kompanija ponudila za BBC, država zaista finansira ovaj javni servis, ali, po Tviteru, BBC ima “uredničku nezavisnost”, pa ih tako ne obeležavaju kao “saradnike Vlade”.Takođe, u slučaju Srbije, nije jasno koje podatke je Tviter koristio i na koji način je do njih došao kada je odlučio da pomenute medije označi da sarađuju sa Vladom Srbije. Osim uopštenih naznaka, koje važe za sve zemlje obuhvaćene ovom praksom (da su mediji povezani sa Vladom oni u kojima “država kontroliše urednički sadržaj kroz finansiranje, direktne i indirektne političke pritiske, i/ili kontrolu proizvodnje i distribucije") - nema dodatnih objašnjenja kako su zaključili da, na primer, Informer sarađuje sa Vladom Srbije.

Dakle, ova odluka Tvitera neće ništa promeniti, izuzev što je izazvala malo zabave po društvenim mrežama, kao i malo “kmečanja” označenih tzv. medija - Informer je, na primer, brzometno izbacio tekst u kome tvrdi da “Tviter želi da cenzuriše sve koji nisu za Đilasa”: “Očigledno je da ono što nije protiv srpskih zvaničnika, Srbije i njenog predsednika ne odogovara moćnim silama, pa iz petnih žila pokušavaju da vesti koje govore o uspehu i moći Srbije budu što manje vidljive. Ovim je još jednom pokazano da đilasovce podržavaju i finansiraju svetski moćnici koji Srbiji ne žele ništa dobro”, glasi zaključak Informera, što se moglo i pretpostaviti - u ovoj verziji stvarnosti, uglavnom sve što se desi bilo gde na planeti usmereno je protiv predsednika i Srbije, a na korist onih koji mu žele zlo.No, kako god okrenuli i uzimali sa debelom rezervom odluku jedne korporacije o bilo čemu, pa i ovome, medijska scena Srbije je godinama i decenijama sablasna: svi pobrojani mediji i ono čime se oni bave su na ovaj način dobili samo jedan kratak jezivi odraz u ogledalu.