Šta je zajedničko Vučiću, Grčiću, Basti i Zorani Mihajlović

Poslednjih dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u svom maniru, bez nadležnosti ili konsultacija sa strukom i javnošću, aktivno promoviše povratak nuklearnoj energiji.

Predsednik nije jedini koji je nekritički opredeljen ka nuklearnoj energiji. Osim njega, prethodnih godina još nekoliko političara otvoreno podržavao povratak na atomsku energiju.

Zanimljivo je da su u pitanju ljudi koji više nisu u vlasti ili su kao u slučaju Milorada Grčića odgovorni za katastrofu u energetskom sistemu, piše N1. 

Bivši generalni direktor Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić će ostati zapamćen po tome da je za vreme njegovog upravljanja, umesto uglja u termoelektranama paljeno blato, zbog čega je elektro-privreda pretrpela štetu od milijardu evra koju trenutno otplaćuju građani Srbije.

On je pre dve godine, govoreći o svojoj odgovornosti za kolaps EPS, savetovao predsednika Vučića da ne treba bežati od nuklearnih elektrana.

Energetski „ekspert“ Grčić se tom prilikom zauzeo za male modularne nuklearne elektrane kontejnerskog tipa, čiji je rok trajanja kao je naveo 30 godina, a period izgradnje “dve plus sedam godina”, ne objašnjavajući detaljno šta to kokretno znači.

Grčić je posle smene u EPS postavljen za pomoćnika predsednika Opštine Obrenovac Miroslava Čučkovića. Osim toga, predsednik je opštinskog odbora SNS u Obrenovcu.

Za ponovno korišćenje nuklearne energije, ali i izgradnju nuklearnih elektrana zauzeo se i Rade Basta, smenjeni ministar privrede. On je, dok je obavljao posao direktora Beogradskih eletkrana, pisao tadašnjoj premijerki Ani Brnabić i ministarki rudarstva i energetike Zorani Mihajlović „da se razmotri ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Republici Srbiji“.

„Odlučujuća je jeftinija proizvodnja, tehnološki razvoj, energetska stabilnost i bezbednost i zaštita životne sredine“, naveo je Basta tvrdeći da su u pitanju bezbedne tehnologije, ne osvrćući se na potencijalne opasnosti i katastrofe koje su se desile.

Basta je, tada član Jedinstvene Srbije, zbog stava da je potrebno uvesti sankcije Rusiji smenjen jula prošle godine sa mesta ministra privrede. On je tada osnovao pokret „Evropski put“.

O nuklearkama je pričala i bivša ministarka energetike i rudarstva i bivša članica vladajuće Srpske napredne stranke Zorana Mihajlović. Ona je govoreći o nuklearnoj energiji, istakla da nijedan energetski izvor nije idealan, ali da bi Srbija trebalo da razmišlja o nuklearnoj energiji s obzirom na to da do 2050. godine mora da izađe iz energije koja se zasniva na uglju.

„Alternativa, kad pričamo o uglju, je da ga uvozimo. Zato što lignit koji imamo – em ga nemamo dovoljno, em je katastrofalnog kvaliteta, em uz lignit mi nabavljamo mnogo velike količine mazuta. Ta cena kilovat časa je jako visoka, a ne tako niska koliko građani plaćaju. Mi iz toga moramo da izlazimo, naš izlaz jesu hidroelektrane, ali to nije dovoljno, naš izlaz jesu delom gasne elektrane, ali tu možemo biti dosta zavisni i naš izlaz možda jeste razmišljanje i dogovor u samom regionu – da li se negde dograđuju nuklearne elektrane i da li možda i mi možemo da budemo deo te priče, neke dodatne izgradnje“, izjavila je ranije.

U Evropi postoje dve frakcije kada je u pitanju nuklearna energija. Onu „za“ predvodi Francuska koja većinu svojih energetskih potreba obezbeđuje iz nuklearnih izvora, dok je Nemačka na drugoj strani i radi na zatavaranju svih nuklearnih elektrana na svojoj teritoriji.

Srbija trenutno nema dovoljno stručnih kapaciteta za izgradnju elektrana, a struka kaže da do osposobljavanja mora da prođe najmanje 15-20 godina. Kao druga opcija pominje se finasiranje elektrane u nekoj od zemalja, pre svega Mađarske.