4
"Nakon sedam godina pregovora sa Prištinom mogu da vam kažem da nismo izgubili ništa od onoga što je već bilo izgubljeno i nismo trgovali ni sa čim što odavno neko nije prodao, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre dve godine kada je u Skupštini Srbije podneo svoj prvi izveštaj o Kosovu. Dve godine kasnije čućemo njegov drugi izveštaj o KiM, a prema mišljenju sagovornika portala Nova.rs ne treba očekivati da će se bilo šta epohalno dogoditi 22. juna, jer ni prošlog puta nismo saznali ništa.
Dijalog Beograda i Prištine, sad je već izvesno, nastaviće se 15. juna u Briselu, kada će se po prvi put susresti predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti.
Srpski predsednik nedavno je u jednom od mnogobrojnih obraćanja naciji rekao da je spreman da Skupštini Srbije podnese izveštaj o dijalogu sa Kosovom, te da je čak spreman o tome da razgovara i sa vanparlamentarnom opozicijom.
Obećano – ispunjeno. Za sad samo jednim delom.
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić danas je najavio da će Vučić podneti izveštaj poslanicima 22. juna.
O čemu će tačno Vučić pričati i da li ima nešto važno da saopšti naciji, u ovom trenutku zna samo on, zato nije zgoreg podsetiti šta smo od predsednika Srbije saznali kad je prošlog puta podnosio ovakav izveštaj, u maju 2019.
„Nakon sedam godina pregovora sa Prištinom mogu da vam kažem da nismo izgubili ništa od onoga što je već bilo izgubljeno i nismo trgovali ni sa čim što odavno neko nije prodao. Dobili smo mir i veću sigurnost za Srbe na Kosovu i najvažnije – mogućnost da nastavimo da se borimo“, rekao je Vučić u govoru koji je trajao blizu dva i po sata.
Dobar deo njegovog izlaganja odnosio se na takse koje je Priština tada uvela na robu iz Srbije.
Dve mogućnosti…
Rekao je i da postoje dve mogućnosti u vezi s Kosovom, a to su normalizacija odnosa Srba i Albanaca i zamrznuti konflikt, za koji je rekao da ne znači ništa i da Albanci mogu da ga odmrznu u svakom trenutku i napadnu Srbe.
„Pitanje je trenutka kada će Albanci da napadnu Srbe. Pitanje je dana i meseca jer oni to ne mogu više da podnesu“, rekao je tada Vučić.
Govorio je i o slučaju braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla, koju su bili pripadnici nekadašnje Oslobodilačke Vojske Kosova, a uhapšeni su zbog nelegalnog boravka na teritoriji Srbije posle bombardovanja 1999. godine. Naknadno su i ubijeni. Vučić je te 2019. rekao da hapšenja nema, jer nema dokaza.
Rekao je i da je Briselski dijalog u interesu obe strane, da će svaki eventualni dogovor ići na referendum, te da je vreme da se napravi izbor između „slatke laži i gorke istine“.
„Moj posao kao predsednika države je da ljudima saopštim istinu, ma koliko ona neprijatna bila. Ali, nemojte misliti da se neću boriti za naš narod na Kosovu i Metohiji“, rekao je Vučić.
Sednica je završena, a da Vučić nije rekao tu istinu. Niko nije saznao dokle se došlo u dijalogu sa Prištinom, koji su naši ciljevi, kakva je ponuda na stolu…
Možda je zato neposredno uoči izveštaja dao ovakvu izjavu:
„Nije to pitanje naše odluke, to je pitanje teških razgovora. Kako možemo da vam iznesemo šta je to što pokušavamo da uradimo? Da damo našim protivnicima na tacni „e, ovo nam je sledeći potez“, da im kažemo „imamo damu i topa manje, ali da znaš napašćemo ti kraljevo krilo sa svih strana“.
Ne treba očekivati ništa epohalno
Govoreći o tome šta možemo da očekujemo 22. juna, asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić za Nova.rs kaže – ništa epohalno.
„Ne možemo očekivati ništa epohalno. Eventualno konstataciju da dijalog nije dao nikakve posebne rezultate u odnosu na 2019. godinu. A taj izveštaj koji je izlagao 2019. goodine bio je u svetlu uvođenja taksi na srpsku robu. Sad nema toliko gorućih problema, ali postoji tužba za genocid, reparacija… U suštini Vučić može da ponovi poruke iz 2019. godine, da se i dalje zalaže za kompromis, da je za dijalog, da je pod velikim pritiskom i da mu je potrebno nacionalno jedinstvo“, kaže Surlić.
Detalje o samom dijalogu, dokle je došao, koji su ciljevi Srbije, a šta su crvene linije, kako kaže, teško da ćemo saznati.
„Čak ni Lajčak, ni Palmer po ovom pitanju se ne izjašnjavaju i neće sve dok nešto ne bude zvanično potpisano. Glavni problem je što mi nemamo jasnu platformu. Mi ne znamo šta su nam ciljevi, ni crvene linije, to nikad jasno nije definisano. Na šta nećemo pristati, a šta možemo da ponudimo. Onda je lako naknadno predstaviti da je to što je potpisano više od onoga što nam je ponuđeno“, zaključuje Surlić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
