Mandatarka Ana Brnabić danas će otkriti imena ministara koji će činiti njen kabinet, a posebno se pohvalila podatkom da je nakon dugog promišljanja sastavila Vladu u kojoj će čak 50 odsto predstavljati žene. Ovo bi bila odluka vredna pohvale, da ne postoji sasvim osnovana sumnja da se na ovaj način samo fingira rodna ravnopravnost, a da su ministri u Srbiji bili oni ženskog ili muškog roda marionete i poslušnici, ocenjuju sagovornici portala Nova.rs.
Činjenica je da na rukovodećim funkcijama u Srbiji ima premalo žena, a na to je upozorila i Evropska unija. Zato je u februaru ove godine Skupština Srbije usvojila izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, a pomeranje zakonskog minimuma sa trećine na 40 odsto žena u parlamentu predložila je narodna poslanica Gordana Čomić. To je bio ujedno i prvi amandman opozicije usvojen u prethodnom mandatu skupštine.
Brnabić je došla do 50 odsto – Evropska unija trebalo bi da bude zadivljena.
„U Vladi će biti najverovatnije oko 50 odsto žena i sigurno će biti formirana dva nova ministarstva, među kojima će biti i ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog“, istakla je mandatarka.
Odanost kao kriterijum
Ocenjujući ovakvu odluku Brnabić politički analitičar Boban Stojanović za Nova.rs kaže da sve to lepo zvuči, ali…
„Lepo zvuči 50 odsto žena u Vladi i verujem da će to biti jedna od ključnih odrednica nove Vlade RS o kojoj će vlast pričati kako bi se zamaglile druge stvari. Kao što je 2017. godine glavna vest bila da je premijerka pripadnica seksualne manjine, tako će sada rodna ravnopravnost u broju članova Vlade da se predstavlja kao potvrda toga da je Srbija liberalna i zemlja rodne ravnopravnosti. A problem je mnogo dublji, ni žene ni muškarci nemaju moć odlučivanja u Vladi RS, niti postoje bilo koji drugi kriterijumi za izbor u Vladu osim odanosti ili kako je Cvijetin Milivojević jutros rekao „šlihtanja“. To su značajni problemi, a ovo služi za medijsku predstavu o Srbiji kao „normalnom društvu“, navodi Stojanović.
Kao uvod u novu marketinšku priču sa rodnom ravnopravnošću može se smatrati i odluka predsednika Srbije da na funkciju predsednica opština u proteklih nekoliko meseci postavi nikad više žena. U tom svetlu može se posmatrati postavljanje Dragane Sotirovski na mesto gradonačelnice Niša, Jelene Raković Radivojević na čelo Užica, a žene su došle i na čelo opština Trstenik, Brus, Ćićevac, Varvarin i Kruševac.
Feministkinje od njih nemaju koristi
Iako deluje da je predsednik Srbije na ovaj način rešio da poradi na rodnoj ravnopravnosti i poveća broj žena na rukovodećim funkcijama, feministkinje se sa tim ne slažu.
Komentarišući najnoviji trend srpske politike u ranijoj izjavi za Nova.rs novinarka Jovana Gligorijević rekla je da kod nas postoje trenutno dve vrste žena u političkom životu, a da feministkinje ne mogu da stanu ni iza jednih ni iza drugih.
„Imate žene koje zastupaju tvrde konzervativne stavove, u kojima, recimo, ne prave razliku između crkve i politike, štaviše smatraju da ih ne treba odvajati, kao što je na primer Milica Đurđević iz Zavetnika. Sa druge strane imamo žene u Vladi, na funkcijama, međutim, to su mahom žene iz redova SNS, stranci u kojoj ni politička ni seksualna orijentacija ne igraju nikakvu ulogu. Tu je važna samo poslušnost, a te žene su deo jedne organizovane kriminalne grupe, što ova stranka jeste, pa su samim tim saučesnice. Dakle, to su te dve grupe žena u srpskoj politici, iza kojih mi kao feministkinje ne možemo da stanemo. Dakle, od njihovog postavljenja na važne funkcije mi kao žene nemamo nikakve koristi“, zaključuje Gligorijević.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare