Novi Sad, grad širokih ulica i bulevara, naprednjačka vlast je za deset godina pretvorila u palanku razlokanih kolovoza, pohabanog asfalta i saobraćajnih gužvi u kojoj prioritet u budžetu imaju rekonstrukcije lokacija od posebne važnosti za gradske oce i skupi projekti. Da ni u 2023. godini neće biti ništa bolje govori činjenica da je prošle godine, uz finansijsku pomoć Pokrajine, na novosadske ulice potrošeno 2,2 milijarde dinara, a ove godine planirana je milijarda dinara, s tim da bi Pokrajina pomogla sa još 500 miliona, što je za 700 milona manje u odnosu na 2022.
Nameće se pitanje: zbog čega je Grad opredelio tako malo novca za održavanje oko 900 novosadskih ulica, ako je, primera radi, samo na rekonstrukciju Ulice kraljevića Marka spiskao 115 miliona? Takođe, postavlja se i logično pitanje zbog čega je baš ova ulica dobila prioritet u odnosu na druge gradske ulice koje vape za rekonstrukcijom? Možda zbog toga što Kraljevića Marka vodi kraj Galensovog naselja „Kraljev park”? Ili, zašto je prošle godine asfaltirana Ulica Sonje Marinković u naselju Čardak u Sremskoj Kamenici, koja igrom slučaja ili namere, prolazi nedaleko od vikendica predsednika Vlade APV Igora Mirovića i bivšeg zamenika gradonačelnika Srđana Kruževića, a ne, recimo, bar delom Bulevara oslobođenja?
Sa druge strane, da li je važniji kružni tok po ceni od neverovatnih 336 miliona, od rekonstrukcije Ulice Jovana Subotića, jedne od najprometnijih gradskih ulica, a koja je već duže vreme u očajnom stanju? Zašto Grad izdvaja 396 miliona dinara (plus 260 miliona u 2024. godini) za parterno uređenje prostora iznad buduće garaže u Ulici Modene? Nije li obaveza investitora da Ulicu Modene dovede u stanje koje je prethodilo radovima? Postavili smo više pitanja, ali na njih ne očekujemo odgovore, jer je jasno da prioriteti naprednjaka nisu stvarne potrebe građana već lični interesi ljudi u vlasti i investitora.
BONUS VIDEO: Miloš Vučević je ovim firmama rasprodao Novi Sad, dok su ga ovi momci sa druge srtane zakona držali deceniju na vlasti