Iako je najavljivano da ćemo nakon završetka korona-krize saznati koliko je Srbija dobila donacija, a koliko je novca potrošeno na nabavku opreme, do dana današnjeg građani nisu upoznati sa tim šta su nam naši "čelični" i vekovni prijatelji iz Kine i Rusije poklonili, a šta smo kupili od njih.
Sedamdeset miliona evra bespovratnih sredstava Srbiji koje je EU opredelila u okviru prvog dela IPA programa za 2020. godinu, predstavlja samo jednu u nizu pomoći koju je naša država dobila iz ove zajednice evropskih država. Još u aprilu, u razgovoru za portal Nova.rs, ambasador Evropske unije u našoj zemlji, Sem Fabrici, najavio je veliki paket pomoći Srbiji.
„Više od 700 miliona evra pomoći EU otići će na Zapadni Balkan – 38 miliona evra za neposredne potrebe, 374 miliona evra u preraspodeljenoj bilateralnoj pomoći i dodatnih 290 miliona evra identifikovano je za pomoć društveno-ekonomskom oporavku regiona”, rekao je Fabrici.
Međutim, srpski zvančnici dugo su odbijali da se zahvale EU za pomoć gurajući narativ da „evropske solidarnosti nema“, te da treba da budemo najzahvalniji Kini, a zatim i Rusiji na pomoći tokom korona krize.
O kolikoj pomoći je reč ne znamo jer iz Vlade Srbije nikada nije stigao odgovor na pitanje Nova.rs šta smo to tačno dobili, a šta smo kupili i šta se sve nalazilo u avionima koji su pristizali u Srbiju a koji su predstavljani kao donacija iz Kine (i ili Rusije).
Nešto šturih informacija o pomoći smo mogli da dobijemo kroz izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića
“Kina nam je poklonila 100 kliničkih respiratora i to kada nam je bilo napotrebnije”, rekao je Vučić 7. aprila na RTS-u, dodajući da nijedan respirator iz Evrope nije stigao u Srbiju.
Mesec dana kasnije, predsednik je izneo nešto drugačiji stav rekavši da Kina sigurno nije jedina zemlja koja je pomogla Srbiji u ovom kriznom vremenu, ali je i dalje zadržao narativ da je tokom pandemije najviše pomogla, i dalje bez odgovora koliko je to „najviše“.
EU je jasno komunicirala s građanima šta je ono što je obezbeđeno tokom i nakon krize, a Vlada Srbije, krizni štab, ali i Kina i Rusija nisu objavili koliko pomoći je stiglo od istočnih suseda.
Foto:TANJUG/ ZORAN ŽESTIĆ / nr
Borel: Nema bilborda zahvalnosti EU
Da u vreme pandemije Srbija nije blagonaklono gledala na pomoć iz EU, svedoči i izjava visokog predstavnika Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Žozepa Borelja, koji je tvrdio da se koja se pruža zemljama Zapadnog Balkana ne uzima se u obzir.
“Ako pogledate šta se dešava na ulicama Beograda, videćete lepe bilborde sa slikama sa predsednikom Sijem iz Kine, u kojima se kaže: ‘Hvala brate Si, pomogao si nam’”, rekao je Borel i dodao:
“To je čudno jer nisam video nijedan bilbord na kome se zahvaljuje nama (EU), za silnu pomoć koju pružamo Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana”.
Država mora da postupa transparentno
„Kroz neobjavljivanje tih podataka otvara prostor za razne spekulacije i nagađanja koja nikome nisu potrebna“, smatra Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije i dodaje da je neophodno uspostaviti sistem gde će se tačno znati ko je šta donirao, a šta je kupljeno.
„Na kraju krajeva, svim donatorima treba iskazati zahvalnost za ono što su učinili. Ne verujem da bilo koja država ima rezerve kad je u pitanju objavljivanje njihove pomoći. Naprotiv, države moraju da postupaju transparentno prema svojim sredstvima i da ih dodeljuju na način koji će biti odgovoran prema njihovim građanima“, rekao je on.
Nenadić podseća da države raspolažu javnim sredstvima i da je zbog toga važno da „polažu račune“ javnosti. Prema njegovim rečima, moguće je da iza odluka o netransparentnom objavljivanju donatora postoji određena politička ideja, ali dodaje da on ne želi da se upliće u to.
„Ne znam šta je stvarni razlog zašto se informacije ne saopštavaju. Važno je da građani Srbije znaju ko im je pomogao i mi treba da insistiramo da na tome da naši zvaničnici postupaju transparentno“, napominje Nenadić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare